Otužni miris bolničke sobe meša se kancelarijskim vazduhom skupštinskog zdanja.
Na vratima jedne od kancelarija stare zgrade Skupštine Srbije, krupnim, nespretnim slovima napisano je „štrajk glađu“.
Marinika Tepić, poslanica Stranke slobode i pravde i nositeljka opozicione liste Srbija protiv nasilja, jedanaest dana ne uzima hranu kao vid protesta protiv izbornih nepravilnosti na koje ukazuje opozicija.
„Vene su mi krte, pucaju, pa je teško primiti infuziju, ali moja glava i moj duh su u spokoju.
„To je najjača snaga koju imam, uz mladost koja se svako veče okuplja protiv nepravde koja nam je uzela institucije, državu, zakone i sada slobodu“, kaže Tepić za BBC na srpskom.
Međunarodni i domaći posmatrači uočili su niz nepravilnosti na vanrednim parlamentarnim, beogradskim, pokrajinskim i lokalnim izborima 17. decembra.
Predstavnici opozicije na protestima zahtevaju poništavanje beogradskih i parlamentarnih izbora pozivajući se upravo na izveštaje posmatrača, a Marinika Tepić počela je štrajk glađu kome se kasnije priključilo još nekoliko poslanika.
Republička i Gradska izborna komisija odbacile su sve prigovore opozicije kao neosnovane, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodi da u zemlji niko „mimo volje naroda neće doći na vlast“.
Ni posle jedanaest dana bez hrane, za Mariniku Tepić definicija izbora 17. decembra nije se promenila.
„Mi smo svedočili epskoj krađi izbora koju su potvrdili svi međunarodni posmatrači rečima da ništa ni slično nisu videli ranije.“
U navodima posmatrača stoji da je izbore, pre svega u Beogradu, obeležilo dovoženje glasača iz drugih mesta i susednih država da bi glasali na lokalnim izborima, kupovina, pritisci i iznuđivanje glasova.
„Kada je Aleksandar Vučić video da ga narod ne želi kao pre, on je odlučio da menja narod.
„Ljudi koji nikad nisu bili u Beogradu, dovedeni su da odlučuju kako će živeti Beograđani, u kakve će škole voditi decu, kako će ulagati u kulturu, kako će se prevoziti“, objašnjava Tepić.
Vlasti u Srbiji odgovaraju da su pravo glasa imali samo birači pre izbora regularno upisani u biračke spiskove.
Štrajk glađu u srpskoj politici nije sasvim novi način borbe.
Tomislav Nikolić, tada predsednik opozicione Srpske napredne stranke, tražio je tim metodom 2011. godine raspisivanje vanrednih izbora.
Nije ih dobio, ali je njegova stranka pobedila na redovnom glasanju naredne godine.
Miladin Ševarlić i Boško Obradović, poslanici opozicionih Dveri, protestovali su nezadovoljni radom Skupštine 2020. godine, pa su im se kao kontraštrajkači kratkotrajno priključili naprednjaci Aleksandar Martinović i Sandra Božić.
„Kao neko ko je bio šef najveće opozicione parlamentarne grupe i nosilac najveće opozicione izborne liste, smatrala sam da nemam pravo da se samo kandidujem i budem lice kampanje, već da moram da preuzmem veću odgovornost od svih drugih“, tihim glasom objašnjava Marinika Tepić.
Ona kaže da se na tako drastičan korak odlučila jer su sva druga rešenja iscrpljena.
„Državne institucije i vlast ne mogu biti adresa za bilo šta jer su oni saučesnici, ne možemo dati vuku da čuva ovce.
„Shvatila sam da je jedini način da probamo da alarmiramo međunarodnu javnost, da posmatrači sa svojim institucijama uspostave međunarodnu komisiju koja bi izvršila reviziju ovih izbora.“
Na tvrdnje onih koji su i pre izbora govorili da će glasanje 17. decembra izgledati upravo ovako, te da je opozicija najpre trebalo da traži promenu izbornih uslova, Tepić kaže da od prethodnih izbora upozoravaju na ono što će se desiti.
„Ne možete dokazati krađu, ako ne uhvatite lopova u krađi.
„Mi smo morali da učestvujemo na ovim izborima, da bismo dokazali ono što govorimo već godinama.“
Gotovo dve nedelje po zatvaranju birališta, odgovor na pozive opozicije da međunarodni timovi revidiraju izbore nije stigao.
Osim oštrih reči Ministarstva spoljnih poslova Nemačke da su „za zemlju kandidata za članstvo u EU neprihvatljivi zloupotreba javnih resursa, zastrašivanje birača i kupovina glasova, koje su međunarodni posmatrači uočili u Srbiji“, zapadne prestonice ne idu dalje od poruka Srbiji da istraži navode posmatrača.
Ipak, Mariniku Tepić ohrabruje što nije stiglo – još nešto.
„Veliki je pomak što niko nije priznao i čestitao pobedu Aleksandra Vučića, osim (mađarskog premijera Viktora) Orbana, koji vlada na isti način.
„Nijedna država Evropske unije, kao ni SAD, iako je njihov ambasador ovde imao jednu nesrećnu izjavu.“
Kristofer Hil, ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji, rekao je posle izbora da se „Vlada SAD raduje nastavku saradnje sa Vladom Srbije po pitanjima od obostranog interesa“, kratko se osvrćući na izborne nepravilnosti nazivajući ih „manjkavostima“ na kojima Srbija treba da radi sa posmatračima.
„Bilo je to iznenađujuće, ali ne mnogo jer je ambasador Hil već imao neke neobjašnjive iskorake, poput nastupa na režimskim medijima koji vode brutalnu kampanju protiv svakog slobodnomislećeg čoveka.
„To je više njegov lični stav jer su saopštenja Stejt departmenta značajno drugačija“, kaže Tepić pozivajući se na reči američke diplomatske službe koje su pozvale vlasti u Srbiji da sarađuju sa misijom OEBS-a na istraživanju tvrdnji o izbornim nepravilnostima.
Tepić kaže da je upućivanje zahteva iz Srbije za međunarodnom pomoći važnije od prvih reakcija iz inostranstva.
„Ta inicijativa mora da pođe od nas, ne može niko iz druge zemlje ili EU da dođe i kaže da bi da kontroliše izbore.
„Moramo mi da pozovemo kolege evroparlamentarce da bi oni odgovorili na našu inicijativu koja se temelji na dokazima međunarodnih posmatrača.“
Izvor: Stranka slobode i pravde
Pod prozorom kancelarije u kojoj jedanaest dana živi Marinika Tepić, svake večeri okupljaju se pristalice opozicije koje zahtevaju poništavanje izbora.
Ipak, ovi protesti daleko su od najmasovnijih na ulicama Beograda u poslednjoj deceniji.
„Nas je Aleksandar Vučić doveo u situaciju da se stalno prebrojavamo.
„Svako ko izađe je vredan pažnje, za mene ne postoje građani prvog ili drugog reda, a svakako ne očekujem da radnim danom bude ne znam koja navala – ulica ispred Skupštine je puna, a biće i veliki protest u subotu.“
Najvažniju ulogu u protestima za Mariniku Tepić imaju studenti među kojima je i grupa koja je pokrenula blokadu rada Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, nadležnog za birački spisak.
„Ti studenti su naša pamet, oni su ti koji dođu da kažu da nije u redu krasti i biti lopov.
„Moje starije dete je student i ne mogu da se pomirim sa tim da će oni sutra pobeći iz Srbije zbog politike.“
Nedaleko od zgrade u kojoj Tepić štrajkuje glađu, prethodne nedelje na protestima su izbili neredi kada su predstavnici opozicije pokušali da uđu u Skupštinu Beograda koja je potom zasuta kamenicama.
Jake snage policije i žandarmerije rasterale su demonstrante, a hapšenja i pritvaranja onih koje Tužilaštvo sumnjiči za učešće u neredima traju i četiri dana posle protesta.
„Sve to služi da se zaplaše njihovi roditelji, jer mladi su hrabri.
„Mi smo pre 30 godina protestovali protiv rata, ja sam učestvovala kao brucoš, ali razumem i one roditelje koji se brinu što im dete ode na protest gde može da dobije pendrekom po glavi.“
Dvoje poslanika opozicije, koji su štrajk glađu počeli posle Marinike Tepić, po zahtevu lekara prebačeni su u bolnicu i prekinuli su sa ovim vidom protesta, dok ih je u štrajku uz Tepić preostalo još dvoje.
„Ovo je maratonska borba i ne traje od juče, već od 2012. godine i ne može odjednom da se reši ono što se plete godinama.
„Zato je važno da jedinstveno tražimo međunarodnu reviziju ovih izbora jer samo tako možemo dalje.“
Uprkos protestima opozicije, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i član Srpske napredne stranke, najavljuje da će formiranje republičke skupštine početi u januaru.
Opozicija se nalazi pred dilemom da li da odbije poslaničke mandate, čime bi oni automatski bili dodeljeni drugim strankama do popunjavanja broja od 250 poslanika, ili da ih prihvati, uprkos tvrdnjama da izbori nisu bili regularni.
„I dalje u koaliciji razmatramo sve opcije: šta znači ne biti u institucijama, šta vam to uskraćuje, pre svega komunikaciju sa kolegama evroparlamentarcima, a da li bi drugi scenario bio prihvatanje krađe na izborima.“
Uprkos upozorenjima lekara da joj se zdravlje pogoršava posle jedanaest dana bez hrane, pozivima stranačkih kolega i pojedinih javnih ličnosti, Tepić ne želi da odustane od ovog vida protesta.
Postoji li jedan telefonski poziv koji bi promenio sve?
„Postoji. Ali još molim da se taj poziv ne desi.
„To su moja deca.“
