Četvorica ljudi koji su preživeli migrantsku katastrofu na moru uz grčku obalu i sa kojima smo uspeli da razgovaramo kažu da su dela grčke obalske straže dovela do toga da potone pretrpani ribarski brod.
Procenjuje se da je na brodu bilo i do 750 ljudi, uglavnom iz Pakistana, Sirije i Egipta, kad se ovaj preturio 14. juna.
Bila je to jedna od najgorih humanitarnih katastrofa na Mediteranu poslednjih godina – preživelo je 104 ljudi, a do sada su pronađena 82 tela.
Nećemo imenovati četvoricu preživelih sa kojima smo razgovarali zbog njihove bezbednosti, ali smo potvrdili njihov identitet preko više od jednog izvora.
Neki od ljudi koji su govorili za nas putem telefona drže se u kampu Malakasa, 40 kilometara severoistočno od grčke prestonice Atine, dok su drugi nedavno napustili kompleks.
Medijima nije dozvoljeno da uđu u prihvatni centar okružen bodljikavom žicom.
‘Vukli su brod sa strane’
„Mislili smo da će nas grčka obalska straža spasti, ali je umesto toga potopila brod“, rekao nam je jedan preživeli Egipćanin.
On je rekao da je grčka obalska straža teglila brod kad je potonuo u jednom od najdubljih delova Mediterana, oko 80 kilometara od grčke obale.
Grčke vlasti su ovo prethodno negirale, tvrdeći da kad su pokušale da vežu uže za brod da bi se popele na njega i procenile situaciju, ljudi na brodu su pokušali da ga odvežu, rekavši da žele da putuje dalje do Italije.
Ali preživeli Sirijac nam je rekao: „Vukli su brod sa strane i kretali se velikom brzinom.“
Ovo se slaže sa svedočanstvom Egipćanina, koji je rekao: „Obalska straža nas je vukla velikom snagom, izazvavši prevrtanje broda“.
Neki od preživelih sa kojima smo razgovarali rekli su da su grčke vlasti tražile od njih da ne govore za medije o tome kako je grčka obalska straža „pokušala da spase brod“ i ako budu govorili novinarima da „ne smeju da okrive grčku obalsku stražu“.
Jedan je rekao da su grčki zvaničnici izvršili pritisak na njega da izmeni svedočanstvo o onome što se desilo, a da će zauzvrat „dobiti finansijsku pomoć i da će njihov zahtev za status izbeglica proći kroz ubrzani postupak.“
Predočili smo grčkim vlastima šta su nam ispričali preživeli o onome što se desilo i tražili njihovu reakciju, ali su one rekle da ne smeju ništa da komentarišu zato što svaka informacija koju poseduju čini deo zvanične istrage o brodolomu.
Pozvale su se i na prethodnu izjavu da nisu teglile ribarski brod i ponovile da su njihove ponude za ukazivanje pomoći bile odbijene.
Nemačka nevladina organizacija Si voč iznajmljuje brodove za spasavanje migranata i izbeglica u Mediteranu.
Ona je rekla da još nema dovoljno informacija kako bi mogla da proceni šta se desilo.
Ali njen šef operacija nam je rekao: „Tegljenje starog plovila sa stotinama ljudi na njemu u burnom moru sigurno ne može da uspe i pretvoriće se u katastrofu.
„Prema onome što znamo na osnovu slika i svedočanstava, to nije bezbedan način da se spasavaju ljudi na brodu u nevolji.“
Filip Han je rekao da je tegljenje uvek rizičan manevar, ali da je moguć u nekim okolnostima.
Dvojica preživelih rekla su da su grčke vlasti od njih tražile, preko tumača i advokata, da svedoče protiv devetorice Egipćana koji su optuženi za trgovinu ljudima.
Ali sva četvorica preživelih rekla su da su devetorica Egipćana bili putnici, koji su sedeli sa njima tokom putovanja.
Oni su rekli da je posada broda nosila maske i da je većinu vremena provodila u kabini.
„Posada je odmah skočila u vodu kad je obalska straža počela da nam prilazi, a neki od tih devet Egipćana pokušali su da upravljaju brodom“, rekao nam je jedan od njih.
„Meni ne izgleda kao da su oni učestvovali u krijumčarenju ljudi“, dodao je on.
Rodbina Egipćana koja se plaši da su njihovi najbliži bili na brodu rekla je za BBC da je platila 4.500 dolara (više od 4.100 evra) po glavi za njihovo putovanje.
Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) pozdravio je istragu o tome šta se desilo i pozvao na „hitnu i odlučnu akciju za sprečavanje novih smrti na moru“.
Iz Komesarijata je rečeno da je „potraga i spasavanje na moru zakonski i humanitarni imperativ“, te pozvali Evropsku uniju da ustanove „bezbedne redovne putanje“ na Mediteranu.
Statistika UNHCR-a pokazuje da je do sada ove godine 80.000 ljudi prešlo Mediteran da bi stiglo do država EU, a procenjuje se da je na tom putovanju poginulo ili nestalo oko 1,200 ljudi.
