Kada je predsednik Bajden stupio na dužnost 2021. godine, njegova administracija je identifikovala višegodišnji nestabilan Zapadni Balkan kao obavezu Evrope. Zvaničnici su videli da Srbija, najveća zemlja u regionu, ostaje tvrdoglavo u orbiti Rusije. Brinuli su se da će Rusija skoro sigurno podržati svoju državu klijenta, ukoliko ponovo izbije nasilje u regionu. Sve ove brige su postale još veće nakon invazije Rusije na Ukrajinu.
Politika gospodina Bajdena je bila da prigrli autoritarnog predsednika Srbije A. Vučića, pokušavajući da na taj način ovu zemlju odvoji od Rusije. Ta politika sve više liči na neuspeh.
Poslednje dve nedelje, članovi srpske opozicije su protestovali zbog masovnih neregularnosti, kako su nezavisni posmatrači rekli, na vanrednim izborima održanim 17. decembra. Policija je 24. decembra nasilno rasterala masu koja je pokušavala da upadne u zgradu Skupštine Beograda. Scene borbe policije sa demonstrantima, nažalost, postale su svakodnevica u Srbiji. Ali ovog puta su gospodin Vučić i premijerka A. Brnabić tvrdili da su protesti pokušaj rušenja Vlade – i implicitno su za to okrivili Zapad.
Obraćajući se naciji tokom obračuna, gdin Vučić je pojačao svoju zavereničku retoriku. On je rekao da su srpske obaveštajne službe znale da opozicija planira ustanak.
Mračno je nagovestio da su strane sile, ako ne i saučesnice, prvo odbacile njegova upozorenja o nemirima, te da su slavile destabilizaciju Srbije. On je zahvalio “onim stranim službama” koje su ne samo saslušale, već su čak i dale dodatne obaveštajne podatke, pomažući institucijama Srbije da prebrode najgore. Izjave gospođe Brnabić nekoliko dana pre obračuna pomažu da se razjasni na šta je gdin Vučić ukazivao. Ona je zahvalila ruskim bezbednosnim službama što su pružile obaveštajne podatke koji su pokazali da se opozicija “sprema da organizuje proteste tipa Majdan u Beogradu, kako bi preuzela vlast revolucionarnim metodama”. Dan nakon govora gdina Vučića, ambasador Rusije u Srbiji je na ruskoj državnoj televiziji rekao da mu je predsednik Srbije rekao da postoje “nesporne informacije” da je Zapad podstakao proteste.
Gospodin Vučić, jedan od najspretnijih političara na Balkanu, sigurno je zadovoljan sobom. Rusija je moćan talisman u srpskoj politici i gdin Vučić je to godinama dobro koristio. Mnogi Srbi osećaju srodstvo sa pravoslavnim hrišćanima i gledaju na Moskvu kao na velikog pokrovitelja, posebno otkako je NATO bombardovao Beograd 1999. Podstičući ogorčenje prema Zapadu kojem se ne može verovati zbližavajući se s Moskvom, gdin Vučić dobija poene kod nacionalističke većine, dok svoje demokratske protivnike prikazuje kao borce za strane interese. U četiri oka, međutim, gdin Vučić je u više navrata uveravao svoje zapadne sagovornike da se maksimalno bori da svoju neposlušnu naciju uvede u EU, gde joj je i mesto, i da im je on jedini pouzdan partner.
Bajdenova administracija je svoju pomirljivu politiku zasnovala na testiranju ovih uveravanja gdina Vučića. Iako je nekoliko opasnih kriza koje su se u protekloj godini desile na susednom Kosovu, imalo otiske srpskih prstiju, SAD su izbegavale da pripisuju previše krivice bilo kojoj strani, radije pozivajući na smirenje situacije.
Nažalost, srpski moćnik se odužio nastavkom balansiranja. On je u više navrata odbijao da se pridruži sankcijama Rusiji, iako je umirio Zapad dozvoljavajući da srpsko oružje dospe u Ukrajinu preko posrednih kupaca. U međuvremenu je Srbiju još više približavao Rusiji. Srpski ministar unutrašnjih poslova je 2021. otputovao u Moskvu da podeli snimke prisluškivanja ruskih opozicionara koji su održali sastanke u Beogradu – i potpisao sporazum sa Rusijom o zajedničkoj borbi protiv “obojenih revolucija”. A 2022, kada je rat u Ukrajini bio u punom jeku, Srbija je potpisala sporazum sa Rusijom o koordinaciji spoljne politike.
Nedavni protesti nisu predstavljali neku vrstu pretnje, kao što je državni udar. Opozicioni lideri navode da su provokatori zapravo fudbalski huligani i da su oni zapravo bili glavni podstrekači, što je policiji dalo izgovor za nasilnu akciju. Ali čak i da provokacija nije bila inscenirana, nije bilo opasnosti da mala grupa može da preuzme vlast.
Što se tiče optužbe da Zapada navija za proteste, i ona je nerazumna. Bajdenova administracija je dala sve od sebe da ostane diplomatska, jedva pominjući navode o izbornoj manipulaciji.
Iza zatvorenih vrata, gdin Vučić verovatno uverava zapadne lidere da je i dalje na njihovoj strani – da je sve ovo za pokazivanje. Ali s obzirom na to koliko je malo donela pomirljiva politika, Bajdenova administracija bi trebalo da se zapita da li je vreme da pokuša nešto novo.
