Zahtjev nordijske zemlje da se pridruži vojnom bloku koji predvode SAD sada treba da odobri parlament
Finska je zvanično objavila namjeru da pristupi vojnom savezu NATO-a. Tokom sastanka kabineta u nedjelju, predsjednik Sauli Niiniste i ministri „složili su se da će Finska podneti zahtjev za članstvo u Severnoatlantskom savezu (NATO)“, navodi se u saopštenju vlade.
Pristupanje Finske bloku koji predvode SAD zahtjevalo bi jednoglasno odobrenje postojećih 30 država članica, uključujući Tursku, koja je nagovestila da bi mogla da stavi veto na taj potez. Izveštaj o planiranom članstvu Finske biće podnet nacionalnom parlamentu kada bude usvojen na plenarnoj sednici vlade, navodi se u saopštenju.
„Naša odluka je istorijska. Najvažnija stvar je bezbednost Finske i naših građana. Odluka jača bezbednost i saradnju između nordijskih zemalja“, rekla je premijerka Sana Marin.
Premijerka je dodala da očekuje da će finski parlament „odlučno i odgovorno prihvatiti odluku [o ulasku u NATO].
Niiniste i Marin bi kasnije danas trebalo da održe konferenciju za novinare o kandidaturi Finske za članstvo u NATO-u, na kojoj se očekuje da će prisustvovati oko 90 novinara.
Finska i njen sused Švedska ostale su van NATO-a tokom Hladnog rata, ali su vlade dvije nordijske zemlje rekle da su preispitale svoj stav nakon pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara. Moskva je insistirala da bi članstvo Helsinkija i Stokholma u organizaciji koju predvode SAD predstavljalo grešku i obećala je da će dati odgovarajući odgovor na razvoj događaja.
NATO je prvobitno očekivao brzu ratifikaciju kandidatura Finske i Švedske za članstvo, ali je u petak turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan najavio da bi njegova zemlja mogla da se usprotivi njihovom pristupanju. Erdogan je te dve zemlje opisao kao „kuće za goste terorističkih organizacija“, misleći na separatističku Kurdistansku radničku partiju (PKK) i Revolucionarni narodnooslobodilački front (DHKP/C), koje je Ankara stavila van zakona.
Najviši savjetnik predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana Ibrahim Kalin pojasnio je Rojtersu u subotu da Turska ne nastoji direktno da obori pristupanje Švedske i Finske bloku NATO-a koji predvode SAD. Iako se zabrinutost Ankare u vezi sa organizacijama koje smatra „terorističkim“ koje deluju u ovim zemljama mora da se reši, rekao je zvaničnik.
Finska deli kopnenu granicu od 1.340 kilometara (832 milje) sa Rusijom i vodila je rat sa Sovjetskim Savezom 1939. godine.
Ruski lideri su tvrdili da raspoređivanje članica NATO-a i strateškog naoružanja na pragu njihove zemlje krši princip „nedeljive bezbednosti“, što znači da ni zapadnom bloku ni Moskvi ne treba dozvoliti da ojačaju sopstvenu bezbjednost na račun druge strane.
