Svi koji budu poštovali principe iz koalicionog sporazuma o formiranju crnogorske vlade dobrodošli su da budu dio izvršne vlasti. Ko principe ne bude poštovao, neće biti dio parlamentarne većine, rekao je u intervjuu za Glas Amerike potpredsjednik Vlade i ministar ekonomskog razvoja Crne Gore Nik Đeljošaj , komentarišući najavljenu rekonstrukciju vlade u koju bi ušli predstavnici Koalicije za budućnost Crne Gore, zbog čijih je antizapadnih i proruskih stavova Vašington do sada izražavao zabrinutost.
Đeljošaj, koji je u okviru delegacije vlade u Vašingtonu prisustvovao Molitvenom doručku, rekao je i da za sada neće biti udovoljeno zahtjevima više sindikata za povećanje plata, i da se vlada za to neće zaduživati. Apelovao je međutim da se “sjedne i razgovara”.
Poručio je i da je neophodna profesionalizacija bezbjednosnog sektora.
Glas Amerike: Vlada Crne Gore uskoro obilježava stotinu dana od izbora. Među prirotetima su reforma pravosuđa, borba protiv korupcije – na tome insistiraju i Evropska unija i Vašington. Da li očekujete neke pomake u toj oblasti, posebno posle nedavnog izbora vrhovnog državnog tužioca?
Đeljošaj: Iskreno, za sto dana vlade mi smo dosta učinili po tome što je bilo kočnica naših evropskih integracija. To se i vidjelo na djelu, mi smo za 100 dana izabrali sedmog sudiju Ustavnog suda, izabrali smo sudski savjet, nakon pet godina v.d. stanja u državnom tužilaštvu izabrali smo vrhovnog državnog tužioca. Imali smo poslije dvije i nešto godine Međuvladinu konferenciju sa Evropskom komisijom u Briselu, tako da za sto dana vlade sam prezadovoljan oko ovih stvari koje se nas tiču u reformama pravosuđa, odnosno implementiranja tog sistema, a to je nešto što je bilo jako važno za nas jer je blokiralo proces evropskih integracija.
Nastavićemo istim tempom, ima energije i velike volje i motiva među članovima vlade da se nastavi ovako i ja sam veliki optimista da ćemo uspjeti da dobijemo ove godine i završna mjerila za neka poglavlja, da neka i zatvorimo. Ima tu i nekoliko poglavlja koje se tiču ministarstva kojim ja rukovodim za ekonomski razvoj, koja su spremna, a koja su zbog problema sa 23. i 24. u tom procesu nisu mogla da se zatvore. Nastavljamo ovim tempom, za nas je veoma važno i prioritet su evropske integracije i na tome će nam biti fokus.
Glas Amerike: Vi ste i ministar ekonomskog razvoja, i kao što znamo vlada je istovremeno suočena sa protestima sindikata uprave i pravosuđa i prijetnjom štrajkovima u prosvjeti i zdravstvu. Kako planirate da riješite tu situaciju?
Đeljošaj: Planiramo onako kako je jedino moguće: da se razgovorom nekim planom neke stvari ostvare. Nažalost, zbog neke tranzicije u zadnje dvije, tri godine su se dešavale stvari da bez neke odgovornosti su se obećavali i potpisivali razni sporazumi sa sindikatima, a oni dovedeni u zablude da to može da se realizuje. Mislim da razvoj ekonomije i veće plate i bolji standard, veći standard, to mora da se radi postepeno, sa nekom jasnom strategijom gdje ćete na kraju izaći sa tim. Moj stav je jasan: za sada ono što su zahtjevi treba da ostanu po strani, da treba i ti koji rukovode tim sindikatima da budu toliko odgovorni da znaju da se takva povećanja bez nekog veće reforme u ekonomiji, bez većeg ekonomskog rasta ne mogu ostvariti, jedino ako želimo da se zadužimo za plate.
A ova vlada to neće raditi, to je bilo jasno od početka, da će biti zaduživanja samo za kapitalne projekte i investicije, a za plate neće biti. Tako da mislim da ćemo nastaviti sa ovim stavom, i nadam se da će i sindikati i svi činioci društva shvatiti da se mora više raditi, da proizvodimo više u našoj državi, da ekonomija nije samo priča, nego i realnost i može se razvijati nekim radom i trudom, a ne samo da se sastanči i da se povećaju plate po 10,20,30 odsto raznim sporazumima. To je nešto što je nas zateklo iz prošlosti, ali mislim da ćemo pokušati da objasnimo ljudima koji su dobronamjerni da se ono što se može sad ostvariti – da, ono što ne može – da se vjeruje jer mi želimo stvarno to da ostvarimo.
Glas Amerike: Da li vlada ima plan ako bude štrajka?
Đeljošaj: Ne očekujem toliku neodgovornost prosvjetnih radnika iskreno, moguće da će sindikalne vođe da pozovu na taj vid, ali vjerujem u odgovornost jer treba da svi znamo da možemo da trošimo onoliko koliko trenutno imamo, a ne možemo da imamo više nego što možemo da proizvedemo, odnosno što je rast ekonomije. Moj apel će biti da tu budemo racionalniji, da budemo odgovorniji prema državi, odgovornost prema državi se ovdje vidi, i na ovom slučaju će se vidjeti, da vidimo u narednim danima.
Mi smo otvoreni za dijalog, razgovor, ne želimo nekome da nametnemo ugovore i dogovore koji ne mogu da se realizuju, kao što oni pozivaju sa nekim ugovorom koji imaju i koji ne može da se realizuje, i takav kakav jeste je nezakonit, tako da apel je da se sjedne i razgovara i dogovara. Vlada mora da donese samo odluke koje su moguće, i u tom smislu očekujem da ćemo ih donijeti.
Glas Amerike: Premijer Milojko Spajić saopštio je da prosvjetari treba da vjeruju novoj vladi i da budu strpljivi do sprovođenja ekonomskog programa „Evropa sad 2“. Možete li reći šta taj ekonomski program konkretno predviđa i donosi?
Đeljošaj: Znate kako, mi smo 100 dana na vlasti. Za 100 dana je neko vrijeme za koje samo možeš da sagledaš situaciju koju si zatekao, a ne da budeš neodgovoran i prihvatiš povećanje plata. To bi bila najveća neodgovornost. I sada, ako su građani nama vjerovali da rukovodimo vladom, mislim da i ovaj sektor treba da vjeruje šta smo rekli, jer kroz taj program i mjere koje se pripremaju tokom ove godine, mislim da će doći i do rasta plata, jer to je neminovno – rastom ekonomije, rašće i plate. Ali, ne možemo sada to ostvariti, apsolutno se slažem sa apelom svima onima koji ovih dana najavljuju štrajkove i traže povećanje plata, da se to podrži.
Program „Evropa sad 2“ je nastavak programa „Evropa sad 1“. Ja sam na početku bio za „Evropa sad 1“ lično skeptičan, ali pokazao se sjajno. Program sa neformalne ekonomije u formalnu ekonomiju, dosta toga nam je donijelo. Ja mislim da samo ovim tokom da ispratimo ovaj program do kraja, sam po sebi, ono što su bile najave „Evropa sad 2“ će se i ostvariti – mi smo evo skoro na 900 eura prosečne plate u Crnoj Gori, još neke reforme koje planiramo, mi analiziramo sve one aspekte jer ne želimo izaći sa programom „e, ovako ćemo“, nego analiziramo sve aspekte.
Sto dana je tu, ima tu raznih ideja, da li to preko fonda PIO, ima tu tri, četiri varijante koje se analiziraju. Naravno biće tu javnost obaviještena, ali što je najvažnije – ono što je cilj i vlade, na to smo se obavezali i sporazumom – da minimalna plata bude oko 700-750 eura, a prosječna oko 1.000 eura u Crnoj Gori.
“Nema odstupanja od koalicionog sporazuma”
Glas Amerike: Uoči 100 dana rada vlade, već se pominje njena rekonstrukcija. U vladu bi prema koalicionom sporazumu, formalno ušli predstavnici Koalicije za budućnost Crne Gore. Imajuću u vidu stav Vašingtona o toj koaliciji, te stavove samih članova koalicije o nezavisnosti Kosova, NATO-u, državnim simbolima – znamo da jedan od lidera koalicije i predsjednik parlamenta bio kritikovan zbog držanja trobojke u kabinetu – da li vaša stranka podržava njihov ulazak u vladu?
Đeljošaj: Mi smo potpisali sporazum i mi ćemo se držati sporazuma, svako slovo tog sporazuma je za nas “sveto” i ko god bude ispoštovao sporazum mislim da treba da ostane dio da kažemo ekipe. I svako ko je spreman da poštuje svako slovo tog sporazuma mislim da će ostati. Ukoliko neko misli da može nešto da prihvati a nešto ne, a to je da prihvatiš funkcije a da ne prihvatiš princip, mislim da to ne treba, i moj je stav, a mislim i stav većine, da se to neće dozvoliti. Ja i danas kažem – svako ko je spreman da prihvati one principe koji su u našem sporazumu mislim da je dobrodošao da zajedno radimo u izvršnoj vlasti.
Ali da budem potpuno iskren, to sam rekao i na sastanku, o upitu da li i kako i kad oko rekonstrukcije, rekao sam ukoliko neko misli da ne treba da poštuje te principe bolje je sada, onako džentlmenski reći da mi ne možemo i ne treba ući, nego da moramo nakon nekog vremena oko toga da se raspravljamo odnosno da se krene ili sa smjenama ili krajem koalicije, jer za nas su to neke stvari koje su u tom sporazumu toliko važne da oko toga nećemo praviti kompromise, i ja mislim da svako ko ne bude poštovao te principe neće biti deo većine ni izvršne vlasti.
Glas Amerike: Recite mi koji su to konkretni potezi koji bi naveli vašu stranku da izađe iz vlade? Pominjete principe u sporazumu a koji su to konkretni potezi koje bi povukli predstavnici Koalicije za budućnost Crne Gore koji bi vas podstakli da uskratite podršku vladi?
Đeljošaj: Da budemo malo racionalni matematički, a ja sam matematičar, u toj većini niko nema tako veliku podršku da može sam da donese odluke, a što se tiče tih principa u sporazumu, Koalicija za budućnost Crne Gore ne može nijednu odluku van onih principa da sama donese. Na drugoj strani imate sve one kojima su ti principi sveti. Kad bi se doveo u pitanje neki od tih principa, tu bi trebalo još neko iz većine da se prikloni Koaliciji za budućnost Crne Gore. Da budem totalno iskren, kako je do sada bilo, u ovih 100 dana nismo imali nijednu odluku koja bi mogla da bude van tih principa. I spoljnu i unutrašnju politiku Vlada Crne Gore je sprovodila kako je u principima.
Produžili smo sankcije Rusiji, u pripremi je imenovanje ambasadora na Kosovu, radimo da nam spoljna politika bude identična sa spoljnom i bezbjednosnom politikom Evropske unije. Naše partnerstvo u NATO je krucijalno važno i nastavljamo na isti način kao do sada. Tako da ako gledamo stvari realno nije bilo nikakvih promjena kursa Crne Gore a ja samo uvjeren da ga neće biti. Ukoliko je neko prije imao neke drugačije stavove i sada želi da bude dio stavova u sporazumu – ja to pozdravljam, ukoliko bude drugačije, samog sebe će isključiti svako ko bude van onih principa.
Glas Amerike: A kako komentarišete poteze predsjednika parlamenta Andrije Mandića koji su izazvale kritike u dijelu javnosti a to je držanje trobojke, koje nije državna zastava Crne Gore, u kabinetu za vrijeme zvaničnih susreta i njegovo pominjanje promjene Ustava i imenovanje srpskog jezika kao službenog? Da li smatrate da je to nešto čime se krši sporazum?
Đelošaj: To su neke stvari, za neke razmišljam slično kao premijer, ali to su neke figurativna stvari koje mislim da ne možete ni predvideti sporazumom. Ja sam za apsolutno poštovanje zakona i propisa države Crne Gore. Ne znam stvarno u detalje tu tematiku i odnosa u našem zakonodavstvu te zastave kako je definisana. Ja znam za nacionalne manjine – one imaju mogućnost isticanja nacionalnih simbola koje sami odrede. Da li su u međuvremenu negdje predstavnici srpskog naroda odredili da to bude i njihova nacionalna zastava – to je neka procedura koju treba da uradi srpski nacionalni savjet, ili da bude drugačije regulisana Ustavom, ali mislim da to treba da budu tebe fokusa prošlosti, jer mislim da smo se dovoljno dijelili na te stvari.
Ja ne vidim razliku u govoru i razumijevanju u Crnoj Gori hoće li u Ustavu pisati crnogorski, srpski, svi će istim jezikom govoriti u Crnoj Gori, svi isto govore i danas, neće početi drugačije da se izražavaju, to je jedan skoro identični jezik. Crna Gora je nezavisna država, logično je da je službeni jezik crnogorski jezik. U principu to su teme koje iskreno ne ne donose nikakvu dodatnu vrijednost niti državi, ni ekonomiji, ni razvoju standarda građana nego povratak u prošlost.
Razumijem da se ponekad to radi zbog javnosti, glasača, podržavaoca. Navikli ste ih godinama na jednu retoriku i priču, onda možda ponovo treba ponekad pokrenuti ta pitanja ali ono što su odluke izvršne vlasti i ono što su odluke Skupštine Crne Gore one će biti samo u duhu sporazuma, i ko god bude išao van tog sporazuma naravno da više neće biti dio vlasti, ovo ostalo ostavljamo malo i tog nekog folklora prošlosti za koji se nadam da će biti sve manje prisutan u Crnoj Gori.
Glas Amerike: U vladi je trenutno spor ministara iz redova Demokrata i Pokreta Evropa sad, u pogledu bezbjednosnog sektora, preciznije djelovanja šefa specijalnog policijskog odeljenja Predraga Šukovića ali i pozicije direktora uprave policije Zorana Brđanina. Ko što znamo, smjenu Šukovića traži ministar pravde zbog navodne zloupotrebe službenog položaja, što odbijaju ministri iz Demokratske Crne Gore. Kako vi to komentarišite i da li je to nešto što utiče uopšte na stabilnost aktuelne vlade?
Đeljošaj: Iskreno ja sam uvijek protiv toga da se političari miješaju u sektore koji nisu njihovi. Tokom pregovora, odlično znaju svi, jedan od mojih zahtjeva bio je da ministar unutrašnjih poslova ne bude političar nego iz sektora bezbjednosti, koji zna svoj posao, da to bude profesionalno. Pratim ovu situaciju, ne sviđa mi se. Nisam podržavalac toga da svakog dana političari se bave komentarisanjem procesa i sudskih i pravosudnih i kadriranja po bezbjednosnom sektoru, mislim da to treba ostaviti profesionalcima, poštovati institucije, poštovati zakon.
Mi imamo izabrane po svim ovim zakonima države Crne Gore i direktora policije i na drugim pozicijama, oni su u nekom mandatu, treba da služe državi i onom za šta su izabrani. Ako neko misli da neko ne radi kako treba, po zakonu postoje institucije koje trebaju to rješavati. Apsolutno sam stava da ne treba od toga praviti veliku priču odnosno dramu.
Ja sam samo za profesionalizam. Ukoliko neko prekrši zakon naravno da treba da odgovara ali da to ne bude sud političara. Ne treba političari da presuđuju, treba da institucije odlučuju. Tako da ću podržavati samo profesionalnost u tom sektoru.
Iskreno, ne miješam se previše u to, nije to nešto što me interesuje niti mi je djelokrug onoga što radim u vladi, ali naravno da sam za poštovanje institucija, i da oni koji su izabrani treba da nastave da rade svoj posao, da ne pravimo stvari koje su ranije možda radili u prethodnim vladama da smo na svaka dva tri mjeseca nekoga smenjivali pa su onda sudovi to vraćali, to je neozbiljno. Ako postoje neki jasni razlozi za nečiju smjenu, treba to pred nadležnim institucijama predstaviti i u tom smjeru ići. Ne mislim da to može da utiče na stabilnost vlade.
Verujem u odgovornost ljudi u vladi. Za ovih 100 dana vidio sam dosta odgovornosti, dosta motiva, energije da se ide naprijed, da se država razvije, da nastavimo naš put prema Evropskoj uniji, da dijelimo te neke vrijednosti sa našim zapadnim, odnosno američkim partnerima i u tom smjeru ja mislim da ćemo nastaviti. Ove stvari koje možda više interesuju javnost mislim da će se regulisati u domenu institucija, i onoga što su odgovornosti svih onih koji čine vlast.
