Vlade su u nedjelju dale svoj blagoslov velikom novom izveštaju UN o klimatskim promenama, nakon što je odobrenje zaustavljeno borbom između bogatih i zemalja u razvoju oko ciljeva emisija i finansijske pomoći ugroženim nacijama.
Izveštaj stotina vodećih svetskih naučnika trebalo je da odobre vladine delegacije u petak na kraju jednonedeljnog sastanka u švajcarskom gradu Interlakenu.
Završni čekić je više puta pomeren jer su se zvaničnici velikih zemalja poput Kine, Brazila, Saudijske Arabije, Sjedinjenih Država i Evropske unije cjenkali tokom vikenda oko formulacije ključnih fraza u tekstu.
Izveštaj Međuvladinog panela UN-a za klimatske promene pokriva seriju koja obuhvata ogromnu količinu istraživanja o globalnom zagrevanju koja je sastavljena od potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma 2015.
Sažetak izveštaja odobren je rano u nedelju, ali se dogovor o glavnom tekstu otegao još nekoliko sati, a neki posmatrači su strahovali da će možda morati da bude odložen.
UN planiraju da objave izveštaj na konferenciji za novinare u ponedeljak rano popodne.
Neobičan proces potpisivanja naučnih izveštaja od strane zemalja ima za cilj da osigura da vlade prihvate njegove nalaze kao merodavan savet na kome će zasnivati svoje postupke.
Na početku sastanka, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš pozvao je delegate da pruže „hladne, čvrste činjenice“ kako bi doveli do poruke da je ostalo malo vremena da svet ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa (2,7 Farenhajta) u poređenju sa predindustrijskim vremenima.
Dok su prosečne globalne temperature već porasle za 1,1 Celzijus od 19. veka, Guterres je insistirao da je ciljna granica od 1,5 stepeni i dalje moguća „sa brzim i dubokim smanjenjem emisija u svim sektorima globalne ekonomije“.
Posmatrači kažu da sastanci IPCC-a postaju sve više politizovani kako se povećavaju ulozi za obuzdavanje globalnog zagrevanja, što odražava godišnje pregovore UN o klimi koji se obično održavaju krajem godine.
Među najtežim pitanjima na sadašnjem sastanku bilo je kako definisati koje se nacije smatraju ranjivim zemljama u razvoju, čime bi bile kvalifikovane za gotovinu iz fonda za „gubitak i štetu“ koji je dogovoren na poslednjim klimatskim pregovorima UN-a u Egiptu. Delegati su se takođe borili oko brojki koje navode za koliko emisija gasova staklene bašte treba da se smanje u narednim godinama i kako uključiti napore za uklanjanje veštačkog ili prirodnog ugljenika u jednačine.
Kao zemlja koja je izbacila najveću količinu ugljen-dioksida u atmosferu od industrijalizacije, Sjedinjene Države su se snažno povukle protiv ideje istorijske odgovornosti za klimatske promene.
