Na betonskom zidu kuće u selu Madmašoj-Pojon nadomak Dušanbea, glavnog grada Tadžikistana, nalazi se dvokrilna kapija od metalnih ploča.
Kad BBC stiže u posetu, ona je čvrsto zabravljena.
Ovde je odrastao Muhamedsobir Fejzov.
On je jedan od četvorice Tadžikistanaca optuženih da su izvršili napad na moskovski tržni centar i koncertnu dvoranu Krokus u martu, kada je ubijeno najmanje 145 ljudi.
Tužioci kažu da je Fejzov, tada sa 19 godina, bio deo grupe koja je ubila posetioce koncerta i napala ih noževima pre nego što je zapalila čitavu zgradu.
Tadžikistanci su bili među optuženima za skorašnje napade u Iranu i Istanbulu, kao i među uhapšenima pod sumnjom da su planirali zverstva u Evropi.
Stručnjaci kažu da mlade državljane Tadžikistana privlači grupa Islamska država-Korasan (IS-K) – avganistanski ogranak Islamske države koji tvrdi da stoji iza napada u Moskvi.
Ali zašto?
Fejzovljeva porodica ne želi da govori za medije kad im dođemo u posetu.
Tadžikistanska policija je pozvala njegovu majku na saslušanje.
Jedan od njegove braće kratko objašnjava da je Fejzov – najmlađi od petoro dece – otišao u Rusiju dve godine ranije i radio tamo kao frizer u gradu Tejkovo, severoistočno od Moskve.
On kaže da njegov brat nije bio religiozan.
Njegova baka, koja je delovala zaprepašćeno, dodaje da je bio veliki ljubitelj fudbala.
U džamiji, imam Saidrahman Habibov saglasan je da ovaj nije delovao posebno religiozno, mada jeste ponekad pomagao jednom od braće da prodaje brojanice.
Porodica je dobro poznata u mestu, jer je Fejzovljev otac predavao ruski u lokalnoj školi, a njegova majka je vodila njenu biblioteku.
Direktor škole Abdulaziz Abdulsamadov kaže da je Fejzov voleo matematiku i sanjao da postane doktor.
„Ukoliko se nije drastično promenio posle škole, nemoguće je zamisliti da uradi nešto ovakvo“, kaže on.
Dalerdžon Mirzojev (32) je drugi od četvorice optuženih.
Živeo je sa ženom i četvoro dece u Galakoni, još jednom selu nadomak Dušanbea.
„Nije mogao da ubije kokošku, ni mrava ne bi zgazio“, kaže nam njegova majka Gulrakat.
Čitavu deceniju je Mirzojev radio u Rusiji na po šest meseci svake godine, najskorije vozeći taksi u Novosibirsku, rekla je porodica za BBC.
Njegov stariji brat Ravšandžon je takođe optužen za ekstremizam.
Porodica kaže da se nisu čuli s njim od kraja 2016. godine, nekoliko meseci nakon što se i on preselio u Rusiju.
Tadžikistanske vlasti kažu da je otišao da se bori za Islamsku državu u Siriji.
Prema nekim izveštajima, poginuo je 2020. godine.
Preostala dvojica optužena za moskovski napad, Saidakram Radžabalizoda (30) i Fariduni Šamsidin (25) takođe žive nadomak Dušanbea.
Radžabalizoda je povremeno radio na gradilištima po Rusiji od 18. godine.
Njegov stric je rekao za BBC da mu je bio zabranjen ulazak u zemlju na pet godina zbog kršenja imigracionih propisa i da se vratio tamo tek u januaru.
Šamsidinova bliska porodica nije želela da govori za BBC, ali su nam ljudi iz njegovog sela rekli da je radio u pekari pre nego što je pošao u Rusiju u potragu za poslom.
Njegov rođak je rekao da je ovaj proveo neko vreme u zatvoru, ali da je bio krivo optužen.
Meštani tvrde da je u zatvoru završio zbog seksualnog uznemiravanja.
Kad su se njih četvorica pojavila na sudu, Mirzojev i Radžabalizoda su imali masnice na očima, a Šamsidinovo lice bilo je jako otečeno.
Fajzov je bio u invalidskim kolicima, očigledno jedva pri svesti, sa vidljivom kesom za kateter.
Oči su mu bile zatvorene, ali je jedno od njih delovalo povređeno ili kao da nedostaje.
Kasnije su na kanalu Telegram podeljeni snimci brutalnih saslušavanja.
Na jednom se videlo kako odsecaju uvo Radžabalizodeu i silom mu ga guraju u usta, a na jednoj fotografiji se vidi kako je Šamsidin dobijao elektrošokove.
Tadžikistanske porodice čiji su se sinovi pridružili Islamskoj državi u Iraku i Siriji često bi govorile: „Bio je dobar dečko, nije bio religiozan, nikada nije pravio probleme“, kaže doktor Edvard Lemon, specijalista za Centralnu Aziju na teksaškom univerzitetu A&M.
On veruje da se masa ekonomskih, političkih i istorijskih faktora urotila da učini mlade Tadžikistance posebno podložnim regrutaciji ekstremista.
U skorašnjem govoru, tadžikistanski predsednik Emomali Rahmon rekao je da je „ekstremistička propaganda“ na društvenim mrežama u protekloj deceniji povećala broj mladih koji se pridružuju Islamskoj državi i drugim naoružanim grupama.
Za to vreme, više od hiljadu državljana Tadžikistana poginulo je učestvujući u oružanim sukobima u stranim zemljama, a još hiljade njih su nestali, kaže on.
Islamska država je 2014. godine zauzela velike delove teritorije u Siriji i Iraku i postala ozloglašena po brutalnosti, u koju su spadala masovna ubistva, otmice i obezglavljivanja.
Nakon što je poražena 2019. godine, IS-K je počela da privlači nove regrute.
Njeno ime – Islamska država-Korasan – odnosi se na drevnu regiju koja obuhvata delove današnjeg Avganistana, Irana i Centralne Azije.
Jedan od faktora koji utiče na mlade Tadžikistance mogao bi da bude stroga regulacija islama, iako je priznat kao zvanična vera u zemlji, a ogromna većina Tadžikistanaca su muslimani.
Posle raspada Sovjetskog Saveza, 1992. godine je izbio brutalni građanski rat, između opozicije, koju je predvodila Islamska partija obnove Tadžikistana (IRPT), i vlade, predvođene Rahmonom.
Posle mirovnog sporazuma iz 1997. godine, on je ostao predsednik, ali se IRPT našla pod sve većim pritiskom i sve marginalizovanija.
Vlada ju je proglasila terorističkom organizacijom 2015. godine.
Danas su politički oblici islama potpuno zabranjeni.
Imami u državnim džamijama dobijaju plate – i teme za propovedi petkom – direktno od vlade.
Nošenje hidžaba formalno je stavljeno van zakona u maju, nakon što je bilo nezvanično zabranjeno – zajedno sa dugim bradama – godinama.
Vlada takođe želi da stvori kulturološke alternative islamu, proglasivši 2006. „Godinu arijske civilizacije“, kada su ulice bile izlepljene plakatima sa tadžikistanskim precima iz vremena pre muslimana.
I sam predsednik je promenio ime iz rusifikovanog „Rahmonov“ u prvobitno tadžikistansko „Rahmon“.
Lemon je 2015. u tekstu zaključio da je vladino „gušenje vere“ gurnulo „više građana u okrilje radikalnih grupa“.
On kaže da je proučavanje profila tadžikistanskih islamističkih boraca pokazalo da ih je „koktel otuđenja, marginalizacije i ugroženosti naveo da otputuju u Siriju i Irak“.
Sada su za mnoge mlade Tadžikistance nezavisni, politizovani i često radikalni narativi koji se šire društvenim mrežama mnogo privlačniji od islamske ili arijske istorije koju kontroliše država.
Islamistički blogeri u Tadžikistanu imaju milione pratilaca i raspravljaju o pitanjima kao što su Gaza i rat između Izraela i Hamasa.
Najradikalniji od njih nazivaju predsednika Rahmona „neprijateljem istinske vere“.
Siromaštvo je takođe važan sastojak u toj mešavini.
Sva četvorica optuženih za masakr u koncertnoj dvorani Krokus izdržavala su velike porodične mreže zavisne od doznaka koje su slali kući.
Tadžikistan je najsiromašnija zemlja Centralne Azije, a stotine hiljada Tadžikistanaca odlazi u Rusiju u potrazi za poslom – često radeći bez dozvole i rutinski trpeći teške uslove za rad, neprijateljstvo i predrasude.
To je težak teret na mladim plećima, a mnogi migrantski radnici se na kraju okreću religiji u potrazi za utehom, kaže Lemon.
Tada su podložni ekstremističkim porukama i regrutovanju.
U martu je IS-K objavila prvu tadžikistansku verziju propagandnog časopisa Glas Korasana na Telegramu.
„Da li žudite za tim da postanete mučenici?“, pitao je on.
Časopis je nazvao predsednika Rahmona „šejtanom“ (đavo) i kritikovao njegov „bezbožnički režim“ za koji tvrdi da predstavlja „izdaju islama“.
Na jednoj ilustraciji je Rahmon prikazan kao marioneta Rusije, koja je takođe optužena za ubistvo mnogih nevinih muslimana tokom ratova u Avganistanu, Čečeniji i Siriji.
Lemon i njegove kolege vode bazu podataka regruta Islamske države iz Tadžikistana.
Većina su migrantski radnici regrutovani u Rusiji a potom poslati u baze u inostranstvu, mada ima i ljudi iz srednje klase, studenata medicine i dece državnih zvaničnika.
Oni često završe u Avganistanu, gde je regionalna bezbednosna grupa predvođena Rusijom Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti upozorila na sve veću mrežu ekstremističkih kampova za obuku na severu, blizu granice sa Tadžikistanom.
Napadi na dve crkve i sinagoge u ruskoj oblasti Dagestan 23. juna doveli su do spekulacija o tome da su za to krivi islamski ekstremisti.
Ali niko nije preuzeo odgovornost.
Ruske vlasti kažu da je pet napadača ubijeno, među njima troje rođaka šefa dagestanskog distrikta Sergokalinski.
Strahovi izvan Rusije su, međutim, sve veći.
Posle napada na Krokus, IS-K je objavila sliku na kojoj se vidi figura iz senke koja proučava slike Londona, Madrida, Pariza i Rima.
„Posle Moskve, ko je sledeći?“, glasi potpis slike.
U julu prošle godine, holandski agenti su uhapsili nekoliko ljudi iz Kirgistana, Tadžikistana i Turkmenistana pod sumnjom da su planirali napade.
U decembru je državljanin Tadžikistana uhapšen u Nemačkoj pod sumnjom da je planirao napad za Novogodišnju noć na katedralu u Kelnu.
Posle napada u Moskvi, Francuska je podigla nivo opasnosti od terorističkog napada na „izuzetan“ i zatražila da specijalisti za bezbednost iz 45 zemalja pomognu u zaštiti pariskih Olimpijskih igara.
Admiral Džejms Stavridis, bivši vrhovni komandant NATO za Evropu, opisao je napad na Krokus kao „poziv na buđenje čitavog sveta“, pozvavši na američku saradnju sa Rusijom, Kinom pa čak i talibanima u Avganistanu u borbi protiv ove pretnje.
Ali sukob u Ukrajini otežava koordinisanu akciju, budući da Moskva umesto toga insistira na verziji da je napad na Krokus osmišljen u Kijevu.
Nakon njihovog prvog pojavljivanja na sudu, četvorica optuženih Tadžikistanaca su se pojavila pred kamerama ponovo u maju.
Oni su svi tvrdili da je napad isplaniran u Ukrajini, ali grupe za zaštitu ljudskih prava kažu da njihova svedočanstva ne mogu da se smatraju pouzdanim imajući u vidu indicije da je upotrebljena tortura.
Ministar spoljnih poslova Tadžikistana takođe je izrazio zabrinutost povodom ophođenja prema uhapšenima i, generalnije gledano, „negativnog utiska“ stvorenog o njegovoj zemlji i njenim građanima, prema izveštajima regionalnih medija.
Upitan u to vreme za navodnu torturu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše.
Datum suđenja još nije određen.
