Bornejski slon živeo je na ostrvu stotinama ili hiljadama godina, odvojen od slonova sa kopna, evoluirajući u posebnu podvrstu.
Najmanji slon na svetu, koja je pred izumiranjem pošto ovih životinja ima samo 1.000 u divljini, mogao bi biti spasen.
Organizacija koja se bavi zaštitom prirode, IUCN, i koja sastavlja „Crvenu listu“ ugroženih vrsta, navodi da je bornejski slon izgubio veliki deo prirodnog staništa zbog uništavanja šuma.
Maleni slon, koji je za oko jedan metar niži od njegovog većeg azijskog rođaka, živi na ostrvu Borneo.
Poznat je po blagoj, razigranoj naravi.
Nadamo se da bi slon mogao biti spasen konzervatorskim radom, kazao je Benua Guzens, biolog koji se bavi divljim životinjama, na Univerzitetu Kardif i direktor Terenskog centra Dano Girang u Sabahu.
Crvena lista vrsta koje su pred izumiranjem mogla bi da podigne svest o opasnosti u kojoj se nalazi ova ugrožena životinja i da pokrene podršku, rekao je.
„Poruka nade je da mnoge organizacije u Sabahu, među kojima je i vlada, naporno rade da spasu ovog slona“, kazao je.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE .
Bornejski slon živeo je na ostrvu stotinama ili hiljadama godina, odvojen od slonova sa kopna, evoluirajući u posebnu podvrstu.
Najveća pretnja sa kojom se suočava je ogromno uništavanje šuma zbog čega nestaje njihovo stanište i što ih dovodi u sukob sa ljudima.
Procenjuje se da tek 1.000 ovih slonova živi u divljini, pre svega u državi Sabah na ostrvu Borneo, koja pripada Maleziji.
Ovaj slon je jedinstven po mnogo čemu i razlikuje se od ostalih slonova po tome što je mali i ima bebasto lice, kazao je Adrian Lister iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.
„Nadamo se da ćemo stavljanjem bornejskog slona na Crvenu listu podstaći napore da se sačuva njihovo stanište, jer nadležni će sada uvideti da ceo svet prati šta se dešava sa ovom vrstom“, rekao je za BBC Njuz.
Proizvodnja palminog ulja procvetala je u Maleziji i Indoneziji, što je dovelo do uništavanja šuma, nestanka divljih životinja i sukoba između ljudi i životinja.
Slonovi su primorani da traže hranu u naseljenim mestima, gde mogu uništiti useve, zbog čega ih ljudi mogu ubiti.
Pored toga ljudi ih love zbog slonovače, a mogu se i slučajno otrovati poljoprivrednim pesticidima, navodi IUCN.
Azijski slon je najveći kopneni sisar u Aziji, koji živi u 13 država od severa do severoistoka Azije.
Bornejski slon se prvi put našao na IUCN Crvenoj listi kao posebna podvrsta azijskog slona.
„Gubitak staništa, zajedno sa sukobima između ljudi i divljih životinja, nastavlja da bude pretnja i divljim životinjama i ljudima koji žive u njihovoj blizini.
„Ovo jasno pokazuje i činjenica da je bornejski azijski slon ocenjen kao ugrožen“, kazao je Majk Hofman, iz Londonskog zoološkog društva.
Najnovija ažurirana Crvene liste pokazuje „zapanjujuće“ smanjenje broja životinja širom sveta.
IUCN je do sada analizirao više od 163.000 vrsta, među kojima skoro četvrtini (45.000) preti izumiranje.
IUCN je istakao da opasnost preti gušterima na španskom ostrvu Gran Kanarija i Ibici, pošto ih napadaju zmije koje su dovedene na ova područja.
Gušteri na Gran Kanariji postali su plen kalifornijskoj kraljevskoj zmiji, koja je stigla na ostrvo 1998.
U Čileu, ilegalna trgovina i klimatske promene ugrožavaju ukrasni kaktus, naveo je IUCN.
