Kvalitet ishrane ribe u velikim delovima svijetskih okeana mogao bi da opadne i do 10 odsto pošto klimatske promene utiču na sastavni deo morskih lanaca ishrane, pokazalo je veliko istraživanje.
Istraživač škole matematičkih nauka KUT, dr Rajan Henegan, vodio je studiju objavljenu u Nature Climate Change, koja je uključivala istraživače sa Univerziteta Kvinslend, Univerziteta Tasmanije, Univerziteta Novog Južnog Velsa i CSIRO-a.
Oni su modelirali uticaj klimatskih promena na zooplankton, obilnu i izuzetno raznoliku grupu mikroskopskih životinja koje čine oko 40% svetske morske biomase.
Zooplankton je primarna veza između fitoplanktona – koji pretvara sunčevu svetlost i hranljive materije u energiju kao što to biljke rade na kopnu – i ribe. Zooplankton uključuje grupe kao što je antarktički kril — glavni izvor hrane za kitove — pa čak i meduze.
„Uprkos njihovom obilju, raznolikosti i kritičnom značaju u prenošenju energije sa fitoplanktona na ribe, znanje o tome šta oblikuje sastav zajednica zooplanktona širom svetskih okeana je relativno ograničeno“, rekao je dr Henegan. „Ovo je izazov, jer ako je zooplankton pogođen klimatskim promenama, to bi moglo imati važne implikacije na sposobnost okeana da sekvestrira emisije ugljenika i produktivnost ribarstva.“
Istraživački tim je koristio model globalnog morskog ekosistema da bi sagledao uticaj klimatskih promena na glavne grupe zooplanktona, od jednoćelijskog zooplanktona do krila, pa sve do meduza.
„Koristili smo model da projektujemo promene u zajednici zooplanktona kao odgovor na klimatske promene, a zatim procenimo kako bi ove promene mogle uticati na kvalitet ishrane malih riba — primarnih grabežljivaca zooplanktona izvan samog zooplanktona“, rekao je dr Henegan. „Otkrili smo da buduće klimatske promene izazivaju promene u sastavu zajednica zooplanktona u većini svetskih okeana. Ove promene su uglavnom uzrokovane smanjenjem veličine fitoplanktona pod klimatskim promenama.“
Istraživači su otkrili da će budućim zajednicama zooplanktona sve više dominirati grupe mesoždera, kao što su chaetognaths, i želatinaste grupe, kao što su salpe i larve, na račun malih rakova svejeda kao što su kril i kopepodi.
„U okeanima se energija prenosi sa mikroskopskog planktona na ribe i kitove grabežljivošću zasnovanom na veličini — velike stvari koje jedu male stvari“, rekao je dr Henegan.
Poput plavih kitova, koji jedu kril, želatinozne salpe i larve jedu plen milionima puta manji od sebe, što znači da za razliku od drugih većih zooplanktona koje jedu ribe, oni mogu direktno pristupiti manjem fitoplanktonu za hranu.
Kao rezultat toga, salpe i larve pružaju efikasnu prečicu za prenos energije sa sve dominantnijeg malog fitoplanktona na ribu.
„Ova prečica delimično nadoknađuje povećanje broja koraka od fitoplanktona do ribe od smanjenja fitoplanktona i povećanje zooplanktona mesoždera“, rekao je dr Henegan.
„Ali, to ima svoju cenu: ove grupe su želatinozne, imaju oko pet odsto ugljenika sadržanog u svejedinom zooplanktonu kao što su kril i kopepodi. U smislu ishrane, ovo bi bilo kao da zamenite biftek sa zdelom žele. Kao rezultat, naš model predviđa da bi kvalitet ishrane male ribe mogao da opadne u velikim oblastima svetskih okeana, što bi pogoršalo pad biomase ribe usled klimatskih promena za do 10%.“
Dr Heneghan je rekao da je prelazak na želatinoznu riblju ishranu već primećen tokom nedavnog morskog toplotnog talasa u severnom Pacifiku, koji se obično naziva „Blob“.
„Više temperature su dovele do smanjenja proizvodnje fitoplanktona, što je zauzvrat dovelo do smanjenja rasprostranjenosti krila gustog ugljenikom, koji je zamenjen želatinoznim zooplanktonom“, rekao je on. „Kao rezultat toga, male ribe u regionu prešle su na želatinozniju ishranu, što je dovelo do smanjenja njihove težine i izobilja.
„Rezultati našeg modela pokazuju da bi prelazak na želatinoznu ishranu za male ribe mogao postati češći u budućnosti u uslovima zagrevanja okeana. Za ljudska društva, ovo bi moglo imati dalekosežne implikacije na globalnom nivou, jer prema Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu ribarstvo su ključna ekosistemska usluga vredna 150 milijardi američkih dolara godišnje i koja obezbeđuje više od 20% životinjskih proteina u ishrani za 3,3 milijarde ljudi, i podržava 60 miliona sredstava za život.“
