Izvještaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) i Trag fondacije o „položaju i potrebama“ mladih u Srbiji pokazao je da su Kosovo i Metohija i ekonomija na vrhu prioriteta mladih.
Sa druge strane, nezainteresovanost za evropske integracije sasvim sigurno nije dobro „legla“ finansijeru izveštaja Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID).
Rezultati ispitivanja mladih pokazali su da takozvane „nacionalne teme“ (KiM, situacija u regionu, spoljna politika Srbije) interesuju mlade – njih 41,4 odsto je ove probleme izdvojilo kao najbitnije.
Na vrhu prioriteta su i funkcionisanje demokratije u Srbiji (47,6) odsto, korupcija i kriminal (46,9 odsto) i ekonomske teme (38,7 odsto).
Evropske integracije su na dnu tabele sa svega 19,6 odsto onih kojima su one bitne. Iako je stav mladih prema EU generalno negativan, ipak je nešto bolji nego prošle godine kada je ta tema interesovala svega 16,4 ispitanika.
Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u EU, procenat potvrdnih i odričnih odgovora je izjednačen – 39 odsto, iako je percepcija mladih EU prilično negativna (36,2 odsto) u poređenju sa 21 odsto onih koji pozitivno gledaju na blok. Njih 42,8 odsto je neutralno.
Na pitanje zašto Srbija još nije postala članica EU, njih 62,4 odsto smatra da je to zbog toga što ne želi da prizna „Kosovo“. Da je razlog čekanju pred vratima EU taj što Srbija ne ispunjava sve kriterijume za članstvo misli 59,5 odsto ispitanika.
Njih 57,8 odsto vjeruje da evrointegracije traju toliko dugo jer Srbija ne želi da se odrekne dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom.
Kada je riječ o stavovima mladih prema spoljnoj politici Srbije, njih 39 odsto vjeruje da Srbija treba da balansira između istoka i zapada. Četvrtina ispitanika smatra da zemlja treba da se okrene Rusiji i Kini, dok svega 16 odsto vjeruje da bi trebalo da se oslanja na SAD.
Na pitanje šta bi Srbija trebalo da radi po pitanju „Kosova“, najveću podršku (31,7 odsto) ima opcija da Srbija u odgovarajućem trenutku povrati punu vlast na KiM vojnim sredstvima.
Njih 21,5 smatra da pitanje statusa treba ostaviti za kasnije, a da bi sada trebalo raditi na pomirenju, dok 18,4 odsto smatra da bi trebalo priznati tzv. Kosovo ali uz izmjenu granica tako da većina srpskog stanovništva ostane u okviru Srbije. Svega 8,5 odsto vjeruje da bi najbolje rješenje bilo priznanje nezavisnog „Kosova“.
Na pitanje da li bi Srbija trebalo da uđe u NATO, njih 58 odsto smatra da Srbija ne treba da ima bilo kakvu saradnju sa NATO, njih 20 odsto podržava saradnju sa Alijansom, ali ne i ulazak u istu.
Kada je riječ o uvođenju obaveznog vojnog roka – o čemu se priča u poslednje vrijeme – kada je riječ o obaveznom vojnom roku za muškarce, 49 odsto ispitanika ga podržava, a 43 odsto se protivi. Dok se obaveznom vojnom roku za žene protivi 68 odsto ispitanika, a podržava ga 19 odsto.
Obavezni vojni rok za muškarce podržava 51 odsto žena i 47 odsto muškaraca, a obavezni vojni rok za žene – 21 odsto žena i 16 odsto muškaraca.
