Možemo li se zaista povezati jedni sa drugima putem video poziva? Da, prema nedavnoj studiji. Psiholozi su otkrili da se naša tijela sinhronizuju skoro podjednako u digitalnim razgovorima kao iu stvarnom životu. Ali to ne znači da treba da preskočimo lične sastanke u potpunosti, kaže istraživač Fabiola Dajana.
„Mi ljudi smo zapravo veoma slični kameleonima“, kaže Fabiola Dajana. „Zato što se prilagođavamo ponašanju jedni drugih u društvenim interakcijama, ponekad veoma podsvesno i potpuno bez naše svesne kontrole. Zato istraživači to zovu ‘Efekat kameleona.’“ Ona pokazuje na to kada vidimo kolegu preko sobe kako zeva, odjednom se osećamo poriv da se učini isto.
Ovaj fenomen, nazvan mimikrija, u fokusu je Dianinog doktora nauka. istraživanje, u kojem ona istražuje kako i zašto to radimo. „Iz evolucione perspektive, sinhronizacija sa ljudima oko nas je važna za opstanak. Mimikrija nam može pomoći da regulišemo društvenu interakciju, jer bi mogla da učini da se osećamo povezanije i sigurnije. S druge strane, takođe može biti sredstvo za steći dublje razumevanje sveta oko nas ili predvideti ponašanje drugih ljudi. Ali definitivna funkcija mimikrije još uvek nije definisana, ovo je takođe jedna od ključnih tema mog doktorata.“
Dijani smo postavili nekoliko pitanja:
U proteklih 30 do 40 godina, tehnologija se enormno razvila. Rođen sam 1993. godine i iskusio sam kako su moderni uređaji uneli u naš svakodnevni život, ne mogu da zamislim svet bez njih. Kako je tehnologija napredovala, video konferencije su postale sve češće na radnom mestu, posebno tokom pandemije COVID-19. Mislim da je veoma važno istražiti kakav efekat ova nova sredstva komunikacije imaju na našu društvenu interakciju, na primer u mimikriji.
Uparili smo 27 učesnika sa konfederatom; neko ko se pretvara da je učesnik, a zapravo je akter studije. Ovim saveznicima je naređeno da izvode određena ponašanja u određeno vreme, na primer češu nos i zevanje. Zatim su učesnici sedeli sa konfederatima u tri različita uslova.
U prvom su sedeli licem u lice, druga grupa se sastala putem video poziva, au trećem su učesnici videli unapred snimljeni video druge osobe, a da nisu znali da je unapred snimljen. Oni nisu razgovarali sa konfederatom, već su se samo gledali, dok je konfederalac izvodio ova ponašanja. U međuvremenu su igrali igru poverenja. Želeli smo da istražimo uticaje ovih postavki na mimikriju i uticaj ovih ponašanja na poverenje.
Otkrili smo da su učesnici u video pozivu i uslovima licem u lice oponašali ponašanje jedni drugih u sličnoj brzini, dok su oni u prethodno snimljenom video stanju pokazali znatno manje mimike. Takođe smo otkrili da su zevanje i grebanje negativno uticali na poverenje, što ima smisla, jer ova ponašanja mogu ispasti ravnodušna. Rezultati na video pozivu i mimikriji su veoma čvrsti, ali oni o poverenju nisu prošli proveru robusnosti i moraju se tumačiti sa oprezom.
Pa, mimikrija je samo jedan deo društvene interakcije, važni su i drugi faktori. Pre svega, ponekad postoji kašnjenje u video pozivima, što zahteva veliko kognitivno opterećenje. Interakcija u stvarnom životu je potpuno sinhronizovana, što oduzima manje energije. Drugo, iscrpljujuće je održavati kontakt očima tako dugo, sve dok je lice druge osobe blizu sebe.
To je nešto na šta nismo navikli kada komuniciramo sa grupom ljudi. Takođe, u razgovorima u stvarnom životu, navikli smo da ponekad prekidamo jedni druge, što nije baš pristojno ali je neizbežno. Ako ovo radite u video pozivima, druga osoba odmah postaje nerazumljiva, što je zamorno.
Da i ne. Mislim da nam je rad sa video pozivima otvorio vidike: omogućava nam da komuniciramo sa bilo kim, bilo gde, tako da je saradnja postala mnogo lakša. Takođe, video pozivi su često efikasniji i tačniji od razgovora licem u lice. Ali takođe im nedostaju komponente koje su ključne u društvenoj interakciji, kao što su dodir, govor tela i miris. Ne možete se rukovati sa nekim kada ga upoznate na mreži, iako nam ovo daje mnogo informacija o njima. Dakle, ako cenimo bogatstvo ovih interakcija, video pozivi nikada ne mogu u potpunosti zamjeniti razgovor u stvarnom životu.
