Tunel Fehmarnbelt je tehničko čudo koje će povezati centralnu Evropu sa Skandinavijom, a kada bude završen 2029, biće i jedan od najvažnijih evropskih prometnih koridora.
Jedan je od najvećih evropskih infrastrukturnih projekata, a njegova izgradnja koštaće više od sedam milijardi evra. Poređenja radi, gradnja Eurotunela ispod Lamanša, dugog 50 kilometara, koštala je 13,7 milijardi evra. Eurotunel je naime napravljen mašinom za bušenje tunela, a ne uranjanjem već izgrađenih blokova u more.
Fehmarnbelt će tako biti najduži drumsko-željeznički tunel, ali i najduži ‘uronjeni’ tunel na svijetu. Za razliku od uobičajenog načina njihove gradnje, sastavlja se od unaprijed izgrađenih betonskih blokova koji se postavljaju u rovove iskopane na morskom dnu, povezuju i zatim prekrivaju sedimentom.
Riječ je o 79 kolosalnih betonskih segmenata dužine 217 metara, širine 42 metra, a teških čak 73.000 tona — što je jednako težini deset Ajfelovih tornjeva, piše CNN, a prenosi tportal.
Projekat vredan 7,4 milijarde evra uključuje izgradnju tunela dugog 18 kilometara s dvije prometne trake u oba smjera i dvije železničke pruge. Biće postavljen do 40 metara ispod površine Baltičkog mora, a povezaće danski grad Rodbi s njemačkim Putgardenom i stvoriti dodatne drumske i željezničke veze između srednje Evrope i skandinavskih zemalja.
Prošlog mjeseca, u februaru 2025, prvi prefabrikovani betonski segmenti napustili su fabriku u Rodbihavnu u Danskoj, označavajući početak ključne faze projekta.
Uz velike betonske blokove biće postavljeno deset kraćih, dužine 39 metara, u kojima će biti smještene tehničke instalacije.
Proces postavljanja blokova izuzetno je precizan i složen – spuštaće se pomoću posebnih brodova i pontona, nazvanih Ivy 1 i Ivy 2, a oni će osigurati njihovo sigurno postavljanje u rov širok sto metara i dubok 12 metara. To će se raditi i pomoću čeličnih užadi dugih više od 200 kilometara, a podvodne kamere i sofisticirani sistemi pozicioniranja omogućiće preciznost tog procesa.
Tunel će imati posebne gumene brtve i sekundarne zaštitne slojeve dizajnirane tako da osiguraju nepropusnost i izdrže 120 godina.
Izgradnja Fehmarnbelta značajno će smanjiti vrijeme putovanja između Danske i Nemačke. Trenutno plovidba trajektom između Rodbihavna i Putgardena traje 45 minuta dok će kroz tunel automobili prolaziti za samo deset minuta, a vozovi za sedam minuta. I putovanje vozom između Hamburga i Kopenhagena, koje sada traje gotovo pet sati, biće upola kraće.
Pozitivno će uticati i na teretne kamione i vozove jer će skratiti kopneni put između Švedske i centralne Evrope za 160 kilometara. Biće to, kao što ga u Danskoj nazivaju, ‘strateški koridor između Skandinavije i srednje Evrope’.
Prema riječima Madsa Šrajnera iz turističke organizacije VisitDenmark, tunel će biti ključan činilac i u razvoju turizma u Danskoj i celoj Skandinaviji.
„Novi tunel znatno će povećati dostupnost Danske posjetiocima iz centralne Evrope, podstaći vikend-putovanja i održive oblike turizma, poput putovanja vozom i biciklizma“, izjavio je za CNN.
Međutim, projekat je izazvao i zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na životnu sredinu. Njemačka i Danska potpisale su ugovor o izgradnji tunela još 2008, ali početak radova kočila su negodovanja brojnih trajektnih kompanija i organizacija za zaštitu okoline.
Izgradnja bi prema njihovom mišljenju u potpunosti uništila ekosistem Baltičkog mora pa se sve naposletku završilo na sudu. U novembru 2021. Savezni sud u Nemačkoj dao je zeleno svetlo za izgradnju tunela, ali pod posebnim uslovima u pogledu zaštite životne sredine i proizvodnje buke tokom radova. Stoga je gradnja na njemačkoj strani započela godinu kasnije nego u Danskoj.
Iz Danskog društva za očuvanje prirode pak smatraju da će projekat imati pozitivan uticaj na okolinu jer će ljudi umesto avionom putovati željeznicom, mnogo zelenijom opcijom.
Kako bi ublažila potencijalno negativan uticaj na okolinu, Femern A/S, danska državna kompnija koja upravlja tim projektom, preduzela je kompenzacijske mjere. Iskopani materijal s morskog dna, ukupno 15 miliona kubnih metara, iskorišćen je za stvaranje novih prirodnih područja na ostrvima Loland i Fehmarn. Očekuje se da će ta područja s vremenom postati bogata močvarna i travnata staništa.
„Cilj nam je ne samo da očuvamo, već i da poboljšamo prirodnu sredinu nakon završetka projekta“, rekao je Henrik Vinčentsen, izvršni direktor Femern A/S-a.
