Ratovi se vode na bojnom polju, ali su istovremeno i iskušenja finansijske snage. U dugotrajnim sukobima, sposobnost i volja da se mobilišu resursi i pronađu novi načini za prikupljanje novca presudni su za to ko će pobijediti – ponekad su upravo oni odlučujući faktor. Ta će se istina uskoro veoma bolno obistiniti za Evropu. Ukrajina se suočava sa surovom finansijskom krizom. Ako se nešto ne promijeni, novac će joj ponestati do kraja februara. Ta ivica ponora brzo se približava, sada kada je predsjednik Donald Tramp ukinuo američku finansijsku podršku Ukrajini, nade u prekid vatre blijede, a ruski dronovi razaraju ukrajinsku energetsku mrežu u pokušaju da slome njenu volju.
Zadužena i razjedinjena Evropa mora pronaći novac da bi Ukrajina mogla nastaviti borbu. Ali bila bi ogromna greška posmatrati taj zahtjev za sredstvima samo kao bolan zadatak u okviru godišnjeg budžeta. Naprotiv, to je istorijska prilika da se promijeni odnos snaga između Evrope i Rusije – da se razotkrije finansijska slabost Kremlja i promijeni računica Vladimira Putina o ratu i miru. Ujedno, to je šansa da Evropa ubrza napore ka uspostavljanju svoje vojne i finansijske nezavisnosti od Sjedinjenih Država. Račun za Ukrajinu veći je nego što većina Evropljana shvata, ali je ujedno i povoljna cijena.
Poslije skoro četiri godine rata, troškovi borbi postali su ogromni. Do kraja 2025. godine ukrajinski vojni napor, koji obuhvata njen budžet za odbranu, kao i strane donacije oružja i vojne pomoći, koštaće ukupno oko 360 milijardi dolara. Samo ove godine za ratne potrebe biće potrebno između 100 i 110 milijardi dolara, što je najveći iznos do sada, jednak otprilike polovini ukrajinskog BDP-a.
Dva od tri izvora finansiranja za Ukrajinu sada presušuju. U februaru, nakon što je Tramp ušao u Bijelu kuću, mjesečne američke finansijske isplate Ukrajini su obustavljene. U međuvremenu, Ukrajina se već zadužila onoliko koliko je iko više spreman da joj pozajmi. Zvanični fiskalni deficit iznosi oko petinu BDP-a, dok se javni dug, izražen kao udio u BDP-u, udvostručio u odnosu na period prije rata, na oko 110 odsto. Njena sposobnost da se zadužuje kod domaćinstava i firmi unutar zemlje, iscrpljenih ratom, vrlo je ograničena.
Četvorogodišnja obaveza koštala bi 390 milijardi dolara, gotovo u potpunosti sastavljenih od doniranog oružja i novca za pokrivanje budžetskih deficita Ukrajine. To jeste veliki iznos, ali i dalje izuzetno povoljna cijena. Kada bi se trošak rasporedio na ekonomske resurse svih članica NATO-a (bez Amerike), račun za Ukrajinu bio bi podnošljiv
Time na scenu stupa Evropa. Sama ta perspektiva otkriva podjele unutar Evropske unije. Evropski lideri nijesu uspjeli 23. oktobra da postignu dogovor o kreditu Ukrajini koji bi bio obezbijeđen sa 163 milijarde dolara zamrznute ruske imovine, deponovane u glavnoj evropskoj klirinškoj kući. Prigovori Belgije, zemlje domaćina te institucije, prijete da potkopaju taj plan. Zemlje sjevera strahuju da bi novo zajedničko zaduživanje EU kroz izdavanje obveznica moglo potkopati fiskalnu disciplinu u okviru monetarne unije. Francuska, pak, strepi da bi nova evropska sredstva mogla biti potrošena na preskupo američko oružje kako bi se udovoljilo Trampu. Svi, u međuvremenu, brinu da bi neograničena finansijska podrška mogla pogoršati problem korupcije u Ukrajini.
Ove zabrinutosti su razumljive, ali ih zasjenjuju dvije ključne koristi koje su Evropi nadohvat ruke. Prva je finansijska obaveza koja može razotkriti i pojačati dugoročnu slabost Kremlja. Rusija je izgubila između 200.000 i 500.000 vojnika – dvostruko više nego Ukrajina. Uz to, sama snosi ogroman finansijski teret. Njena zvanična izdvajanja za odbranu dostići će 160 milijardi dolara u 2025. godini, a državne banke upustile su se u ogromno vanbudžetsko zaduživanje kako bi podržale vojno-industrijski kompleks. Istina je da sankcije iz 2022. nijesu uspjele da Rusiju bace na koljena, kako su se neki nadali. Ali Putinov početni ratni zamah sada je prerastao u stagflaciju – s gotovo nultim rastom, nedostatkom radne snage, skrivenim lošim kreditima, inflacijom od osam odsto i kamatnim stopama od 16,5 odsto. Još pet godina takvog stanja vjerovatno bi izazvalo ekonomsku i bankarsku krizu u Rusiji. Ako Evropa može pokazati da će podržavati Ukrajinu najmanje toliko dugo, Putin će biti satjeran u ćošak.
Druga nagrada za Evropu bila bi smanjenje vojne zavisnosti od Amerike, što je nužno, imajući u vidu Trampovu nestabilnu posvećenost NATO savezu. Svako dugoročno finansijsko rješenje za Ukrajinu pomoglo bi Evropi da izgradi finansijsku i industrijsku snagu koja joj je potrebna za sopstvenu odbranu.
Četvorogodišnja obaveza koštala bi 390 milijardi dolara, gotovo u potpunosti sastavljenih od doniranog oružja i novca za pokrivanje budžetskih deficita Ukrajine. To jeste veliki iznos, ali i dalje izuzetno povoljna cijena. Kada bi se trošak rasporedio na ekonomske resurse svih članica NATO-a (bez Amerike), račun za Ukrajinu bio bi podnošljiv, pri čemu bi godišnji izdaci porasli sa 0,2 odsto BDP-a prošle godine na 0,4 odsto. Alternativa bi bila da Ukrajina izgubi rat i pretvori se u ogorčenu državu na ivici propasti, čiju bi vojsku i odbrambenu industriju Putin mogao iskoristiti kao dio nove, obnovljene ruske prijetnje.
Ovaj list podržava zapljenu ruske imovine, ali taj iznos je za 230 milijardi dolara manji od onoga što je potrebno. Imajući u vidu veličinu izazova s kojim se Evropa suočava, neki oblik zajedničkog zaduživanja bio bi opravdan. Daleko od toga da bi takav potez potkopao međunarodni status eura jer bi izdavanje zajedničkih obveznica EU stvorilo veći fond zajedničkog duga, produbilo jedinstveno evropsko tržište kapitala i ojačalo ulogu eura kao rezervne valute. Višegodišnji plan nabavke oružja pomogao bi Evropi da postepeno razvija sopstvenu odbrambenu industriju. Kratkoročno, Evropa ne bi trebalo da ima nikakve rezerve prema kupovini američkog oružja koje je Ukrajini hitno potrebno, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane. Kasniji izdaci trebalo bi da idu u korist evropskih odbrambenih kompanija koje razvijaju vlastite sisteme, kao i ukrajinske industrije napredne vojne tehnologije.
Teški izazovi tek predstoje. Dovesti Putina do očaja, koliko god to bio plemenit cilj, biće teško ako Rusija bude mogla da se osloni na kineski novac. Donošenje odluka između EU i NATO-a, koji obuhvata i Britaniju, Norvešku i Kanadu, mora biti brže i spretnije. Mehanizmi za sprečavanje korupcije jesu važni, ali ne smiju poljuljati uvjerenje ni Ukrajine ni Kremlja da će novac, na ovaj ili onaj način, sigurno stići.
Evropa treba da se ohrabri i prepozna sopstvenu snagu. Njen vojni budžet već je četiri puta veći od ruskog; njena ekonomija je deset puta veća. Umjesto da se povlači pred finansijskim dvobojem s Kremljom, Evropa treba da ga prihvati – i pobijedi u ratu.
