Bezbroj generacija pre evropske kolonizacije, starosedeoci Kanade su se oslanjali na karibu i kao izvor egzistencije i kao sastavni deo svojih kulturnih praksi.
Lov i kasapljenje životinja na niskim temperaturama dugo se smatralo obredom prelaska, a pripadnici prvih naroda su prvi otkrili njihov ozbiljan pad.
„U osnovi, mi smo ljudi karibua“, rekla je za AFP Valeri Kurtoa, direktorka kanadske Inicijative za domorodačko vođstvo i članica Innu nacije.
„Karibu je ono što nam je zaista omogućilo da preživimo i da budemo ono što jesmo.
Danas je ova vrsta, koja je poznata kao irvasi izvan Severne Amerike, ugrožena širom većeg dela Kanade kao rezultat široko rasprostranjenog uništavanja staništa usled seče šuma, izgradnje puteva, izgradnje dalekovoda i još mnogo toga.
Ali inovativni pilot program koji vode starosedelački narod mogao bi pokazati put ka širem oporavku.
Dok se delegati iz celog sveta sastaju na COP15 u Montrealu ove nedelje da bi postigli novi dogovor za prirodu, slučaj naglašava vrednost upravljanja domorodačkim stanovništvom u zaštiti ekosistema od koristi celom čovečanstvu.
Kao što je detaljno opisano u martu 2022. godine u „Ekološkim aplikacijama“, subpopulacija karibua Klinse-Za u Britanskoj Kolumbiji nekada je bila toliko bogata da su opisane kao „bube u pejzažu“, ali se do 2013. smanjila na samo 38 životinja.
Te godine, prve nacije Zapadnog Moberlija i Soltoa osmislile su plan prema kojem su prvo odstrele vukove kako bi smanjile grabežljivost karibua, a zatim su dodale ograđena ograđena ograđena kućišta za žene za rađanje i uzgoj teladi.
Njihovim naporima se broj karibua stada utrostručio na području sa 38 na 114.
Pošto je izbegnuta pretnja od lokalnog izumiranja, dve nacije su 2020. potpisale sporazum sa vladama Britanske Kolumbije i Kanade da obezbede 7.900 kvadratnih kilometara (3.050 kvadratnih milja) zemlje za karibue, nadajući se da će na kraju oživeti svoj tradicionalni lov.
„Kada zaštitite karibu, mnogo životinja dolazi na vožnju“, rekao je Ronnie Drever, naučnik za zaštitu prirode iz neprofitne organizacije Nature United, za AFP.
„Dobra zaštita karibua je takođe klimatska akcija“, dodao je on, jer su stare šume i tresetišta na kojima žive neprocenjivi ponori ugljenika.
Nauka sustiže
Na globalnom nivou, starosedeoci poseduju ili koriste četvrtinu svetske zemlje, ali čuvaju 80 odsto preostalog biodiverziteta – svedočanstvo vekovima održivih praksi koje savremena nauka tek počinje da razume.
Rad objavljen ovog oktobra u Current Biologi bavio se tropskim šumama širom Azije, Afrike i Amerike, otkrivajući da su one koje se nalaze na zaštićenim domorodačkim zemljištima „najzdravije, najfunkcionalnije, najraznovrsnije i ekološki najotpornije“.
Rad iz 2019. u Nauci o životnoj sredini i politici analizirao je više od 15.000 oblasti u Kanadi, Brazilu i Australiji.
Utvrđeno je da je ukupan broj ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca najveći na zemljištima kojima upravljaju ili kojima zajedno upravljaju autohtone zajednice.
Zaštićena područja kao što su parkovi i rezervati divljih životinja imala su drugi najviši nivo biodiverziteta, a zatim područja koja nisu zaštićena.
„Ovo sugeriše da su prakse upravljanja zemljištem mnogih autohtonih zajednica one koje održavaju visok broj vrsta“, rekao je glavni autor Richard Schuster u izjavi.
Partnerstvo je ključno
Dženifer Tauli Korpuz, iz naroda Kankana-ej Igorot sa Filipina, koja je pravnik i stručnjak za biodiverzitet u Međunarodnom forumu domorodaca o biodiverzitetu, naglasila je da su zajednički napori bili ključni.
„Očuvanje nema dobru istoriju sa domorodačkim narodima, to je dovelo do raseljavanja“, rekla je ona za AFP.
Nacionalni parkovi osnovani na osnovu evro-američkih shvatanja da je zemlja nekada bila netaknuta „divljina“ obično su zabranjivali domorodačkim narodima da koriste svoje uobičajeno korišćenje zemljišta i prisilno raseljavali mnoge iz domova svojih predaka.
Umesto toga, kaže ona, prava autohtonih grupa moraju biti utkana u tkivo novog globalnog sporazuma o biodiverzitetu—uključujući obećanje temelja da će se zaštititi 30 odsto zemljišta i vode do 2030. godine.
Autohtone grupe kažu da bi trebalo da imaju veću autonomiju da preuzmu vođstvo kao menadžeri zaštićenih područja, tvrdeći da njihov uspešan rad pokazuje da mogu da se bave ekonomskom aktivnošću održivo.
„Trenutna kriza biodiverziteta se često opisuje kao borba za očuvanje netaknutih staništa“, kaže se u studiji objavljenoj prošle godine u Proceedings of the National Academi of Sciences, koja je otkrila da su područja koja ljudi nisu dodirivali bila skoro jednako retka pre 12.000 godina kao i ona. danas.
„Trenutni gubici biodiverziteta nisu uzrokovani ljudskim pretvaranjem ili degradacijom netaknutih ekosistema, već prisvajanjem, kolonizacijom i intenziviranjem korišćenja zemljišta koje su naseljavala i koristila prethodna društva“, zaključuje se.
