Kako seješ, tako žanješ – a svet se trenutno suočava sa ‘žetvom’ zastrašujućih posledica sukoba i skoro pa sloma međunarodnog prava.
„Nisam mogla da pomislim da će me stanje ljudskih prava podsetiti na naučnofantastični film Povratak u budućnost , ali tu smo.
„Svet koji se vrti kroz vreme, juri unazad, mimo obećanja koja su data 1948. o univerzalnim ljudskim pravima, a s druge strane hita se u budućnost uz tehnološke gigante i neregulisanu veštačku inteligenciju“, poručila je Anjes Kalamar, generalna sekretarka Amnesti internešnal povodom izveštaja o stanju ljudskih prava u svetu.
Život i u modernim demokratijama vratio se na nivo 1985. godine – pre pada Berlinskog zida, pre nego što je Nelson Mendela izašao iz zatvora, pre kraja Hladnog rata koji je doneo nadu da predstoji drugačije doba za čovečanstvo.
U izveštaju ove međunarodne organizacije za ljudska prava o stanju u 155 zemalja, upozorenja se odnose i na Srbiju, koja se nalazi i na listi mesta gde se koristi softver Pegaz za špijuniranje telefona novinara i predstavnika civilnog društva, kao što je bio slučaj i Jermeniji, Dominikanskoj Republici i Indiji.
Kršenja prava žena, LGBT ljudi i migranata navedeni su, između ostalog, kao problemi u Srbiji, ali i u ostalim državama na Balkanu.
Političari i preduzeća koristili su takozvane SLAPP tužbe kako bi ućutkali novinare ili sprečili aktiviste da rade svoj posao u Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
Dok je Republika Srpska, jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, klevetu proglasila krivičnim delom, Bugarska je smanjila kazne za ovo delo ako se tiču javnih funkcionera.
Srbija
Beleži se institucionalno slavljenje ratnih zločinaca koje u senku baca sudske postupke za ova krivična dela.
Amnesti ocenjuje da se policija u Srbiji bavi nezakonitom primenom sile i diskriminacijom.
Protesti ponekad protiču uz jako prisustvo policije, a predloženi Zakon o unutrašnjim poslovima dodatno je ugrozio pravo na slobodu okupljanja, podseća Amnesti.
Veliku zabrinutost izaziva i partnersko nasilje – 27 žena ubijeno je tokom 2023. u Srbiji.
Zabeleženi su problemi i sa socijalnom pomoći – Romi su posebno uskraćeni za dobijanje naknada uvođenjem poluautomatskog sistema koji sprečava hiljade ljudi da dobiju novac.
Ovim merama su pogođene i osobe sa invaliditetom, što je samo produbilo nejednakost.
Bosna i Hercegovina
Novi zakoni u Republici Srpskoj dodatno ugrožavaju slobodu izražavanja i mirnog okupljanja, navodi se u izveštaju.
LGBT ljudi su na meti i fizičkih napada i diskriminacije na internetu.
Slučaj ubistva žene koju je partner usmrtio i zločin prenosio uživo na društvenim mrežama pokrenuo je proteste širom zemlje.
Suđenja za ratne zločine sporo napreduju.
Zabeleženi su i ekološki problemi – oslanjanje na fosilna goriva dovodi do alarmantnog nivoa zagađenja.
Hiljade migranata ostalo je zaglavljeno u zemlji.
Hrvatska
I u susednoj Hrvatskoj, najmlađoj članici Evropske unije, i dalje se beleže nasilna vraćanja izbeglica i migranata.
Žene u Hrvatskoj imaju ograničen pristup abortusu.
Vlada je najavila mere kojim bi se smanjilo partnersko nasilje, a žrtve silovanja iz perioda rata teško pristupaju pravdi.
Pripadnici manjina Roma i Srba se suočavaju sa diskriminacijom, navodi se u izveštaju
Crna Gora
Prava žena i nacionalnih manjina su na udaru i u Crnoj Gori.
Vlasti nisu uspele da garantuju ženama zaštitu, podršku i pravdu u slučajevima partnerskom nasilja, a posebno su pogođene Romkinje, Egipćanke i žene sa invaliditetom, navodi Amnesti.
Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija pozvao je Crnu Goru da efikasnije istražuje ratne zločine, istražuje slučajeve navodnih mučenja i ojača pravosuđe.
Kosovo
Tokom dijaloga Beograda i Prištine postignut je sporazum sa Srbijom o pitanju nestalih tokom sukoba 1990-ih, ali pitanje je koliko će moći da se primeni zbog zategnutih odnosa Beograda i Prištine, navodi Amnesti.
Državna pomoć ženama žrtvama nasilja nije dovoljna, što ih ponovo vraća nasilnicima.
I na Kosovu novinari i mediji rade u sve težem okruženju.
Severna Makedonija
Dugo trajanje sudskih procesa i nekažnjivost funkcionera za slučajeve korupcije, kao i smanjenje kazni za ta krivična dela navedena su kao problemi u Severnoj Makedoniji.
I dalje se beleže slučajevi torture i lošeg postupanja u zatvorima, kao i sistemske diskrimnacije Roma.
Slovenija
Novim zakonom su okončani sudski postupci protiv onih koji su prekršili opštu zabranu okupljanja tokom pandemije.
Nedostatak porodičnih lekara ostavio je oko 140.000 ljudi bez adekvatnog pristupa primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Predsednik je predložio zakon za vraćanje prava na boravak „izbrisanim“.
Slovenija je 26. februara 1992. iz registra ljudi sa stalnim boravkom uklonila osobe kojima je odbijen zahtev za državljanstvo ili ga nisu predali, čime su postali „administrativno mrtvi“, izgubivši sva ekonomska i socijalna prava.
Savremene migrante i tražioce azila, Slovenija je nastavila da vraća u Hrvatsku odakle najčešće dolaze.
Po procenama Amnestija, u nekim segmentima svet kao da se vratio 40 godina unazad, a sve je više autoritarnih režima.
Vlade najmoćnijih zemalja su uvele čovečanstvo u eru grubog kršenja međunarodnog prava u kom civili plaćaju najveću cenu.
Odgovornost snose i velike svetske tehnološke korporacije koje su omogućile da se veštačka inteligencija koristi kao plodno tle za rasizam, diskriminaciju i podele u društvima, posebno pred izbore.
U Avganistanu, biti žena ili devojka je suštinski postalo krivično delo, ali ni na Zapadu ženama nije lako.
U Americi, 15 država je usvojilo potpunu zabranu abortusa ili je to moguće učiniti pod veoma strogim uslovima, što posebno utiče na Afroamerikanke i druge manjinske grupe.
U Poljskoj je najmanje jedna žena umrla, jer je zakonski zabranjeno da legalno prekine trudnoće.
I LGBT ljudi se bore sa brojnim izazovima širom sveta.
Uganda je usvojila rigorozni anti-gej zakon, a društveni i politički lideri u Americi, takođe, promovišu negativne stavove protiv trans osoba.
Iako svet nikad nije bio bogatiji, 2023. je bila, po oceni Svetske banke, „godina nejednakosti“.
Od Velike Britanije, preko Mađarke do Indije, zagovornici radničkih i ljudskih prava bili su često na meti protivnika.
Situaciju dodatno pogoršavaju ratovi, od ruske invazije u Ukrajini, do oružanih sukoba i masovnih kršenja prava u Sudanu, Etiopiji i Mijanmaru.
Sukob u Gazi, gde je najpre u napadu Hamasa stradalo više od 1.000 Izraelaca, a do kraja godine u odmazdi i više od 20.000 Palestinaca, podseća na još davniju prošlost – 1948. godinu kada je svet poručio „nikad više“ posle 55 miliona smrti civila u Drugom svetskom ratu, navodi se.
„Flagrantno nepoštovanje međunarodnog prava Izraela dodatno otežava neuspeh njegovih saveznika da zaustave neopisivo krvoproliće civila u Gazi.
„Mnogi od tih saveznika bili su arhitekti pravnog sistema posle Drugog svetskog rata“, navodi se na sajtu.
Amnesti poziva vlade i međunarodne institucije poput Ujedinjenih nacija da urade više u zaštiti čovečanstva.
