Novo istraživanje sa Poslovne škole Univerziteta u Alberti pokazuje da aerodromi rade bolje – uz poboljšanu uslugu korisnicima, manje otkazivanja i kašnjenja i više ruta – kada ih kupe privatni investitori.
Kanadski aerodromi, od kojih su većina privatne, neprofitne organizacije sa dugoročnim zakupom federalnog zemljišta, u poslednje vreme su žestoko kritikovani zbog otkazivanja letova, kašnjenja, izgubljenog prtljaga i loše usluge. Prošlog leta, aerodrom Pirson u Torontu bio je rangiran među najgorim u Severnoj Americi po ukupnom zadovoljstvu, sa više od 50 odsto njegovih redovnih letova odloženo između maja i jula.
Ali putnici su osećali bol skoro svuda na kontinentu. Stvari su se donekle poboljšale poslednjih meseci, ali prema anketama putnika, postoji ogroman prostor za poboljšanje. Stručnjak za korporativne finansije Hieik Kim je možda pronašao bar jedno potencijalno rešenje.
U studiji o 2.400 aerodroma širom sveta koji opslužuju više od 10.000 putnika godišnje, Kim i njeni koautori su otkrili da su oni u privatnom, a ne u javnom vlasništvu efikasnije vođeni prema brojnim kriterijumima.
„Vlasništvo je veoma važno u pogledu operacija aerodroma, jer mislimo da je uloga podsticaja značajna“, kaže Kim.
Od ukupno pregledanih aerodroma, 437 je privatizovano, a od njih 102 je bar jednom kupljen od strane infrastrukturnog fonda. Aerodromi koje su kupili fondovi privatnog kapitala imali su bolji rezultat od svojih kolega koji nisu deoničari, kaže Kim.
Infrastrukturni fondovi privatnog kapitala su „zatvoreni“, često sa ograničenim rokom trajanja od oko 20 godina, a investitori očekuju povrat, kaže ona. To motiviše menadžere fondova da naprave poboljšanja radi veće efikasnosti.
„Menadžeri fondova žele da ostanu u poslu, a njihova reputacija se zasniva na njihovom učinku“, kaže ona. „Oni moraju da stvore vrednost da bi vratili novac svojim investitorima. Kada vlade vode aerodrome, nisu toliko ambiciozne u stvaranju vrednosti.“
Najvažnije je da se otkazivanje letova smanjuje u proseku za 50% kada se javni aerodrom kupi od strane privatnog kapitala, koji ulaže u proširenje terminala kako bi povećao broj putnika po letu.
„Uočavamo i povećanje ruta, posebno međunarodnih ruta—kao i broj avio-prevoznika, posebno na strani niskih troškova“, kaže ona, dodajući da više međunarodnih ruta takođe koristi lokalnoj ekonomiji stvarajući ekonomske mogućnosti.
Čini se da privatno vlasništvo u kapitalu takođe poboljšava kvalitet aerodroma—uključujući maloprodajne objekte, čekaonice i ukupnu čistoću—što se ogleda u anketama putnika i godišnjim nagradama ASK koje priznaju izvrsnost aerodroma.
U slučaju i privatnog i ne-privatnog vlasništva, aerodromske takse se povećavaju nakon kupovine, ali ne mnogo, kaže Kim – otprilike 20 dolara po putniku.
Tokom proteklih 50 godina, morske luke, aerodromi, putevi, mostovi, železnice, vodovodni sistemi i internet kablovske kompanije su sve više prešle iz javnog vlasništva i poslovanja u privatni sektor, kaže Kim.
Između 1996. i 2019. godine, kaže ona, rezultati njene studije „daju konzistentnu sliku u kojoj infrastrukturna sredstva poboljšavaju performanse aerodroma“. Tokom perioda od 23 godine, privatni kapital je uložio 388 milijardi dolara u aerodrome širom sveta i prikupio još 300 milijardi dolara investicionog kapitala.
Aerodromi u vlasništvu privatnih kompanija su zabeležili povećanje neto operativnih prihoda i od taksi avio-kompanija i od maloprodajnih prihoda terminala.
Aerodromi koje su kupile privatne firme koje nisu deoničarske – kompanije koje upravljaju aerodromima kao što su Vinci Concessions u Francuskoj i Fraport u Nemačkoj – zabeležile su marginalna poboljšanja nakon preuzimanja vlasništva, ali ne toliko značajna kao njihove kolege iz fondova kapitala. U korumpiranijim zemljama Afrike i Južne Amerike, kao i u Rusiji, nije bilo nikakvog poboljšanja, primećuje Kim.
U Kanadi, Vantage Airport Group u vlasništvu privatnog kapitala pomogla je prelazak 20 aerodroma iz javnog u privatno vlasništvo.
„Privatizacija dosledno vodi ka boljim performansama samo uz učešće privatnog kapitala, što donosi znanje o najboljim svetskim praksama, menadžerima sa visokom nadoknadom i kapitalom“, kaže Kim.
Sve to, dodaje ona, vodi ka efikasnim strategijama, uključujući ulaganje u kapacitete, poboljšanje usluga i bolje pregovaranje sa avio-kompanijama.
