Naučnici kažu da im suptilne razlike u boji morske vode omogućuju da iz svemira prebrojavaju sićušna, ali izuzetno važna antarktička morska stvorenja.
Cilj ovih novih istraživačkih napora je antarktički kril, dugačak svega nekoliko centimetara i jedna od najrasprostranjenijih i najvažnijih životinja na planeti.
Brojne morske divlje životinje, kao što su delfini, pingvini, foke i morske ptice, hrane se ovim minijaturnim stvorenjima.
Međutim, naučnici za konzervaciju brinu se da bi prekomerno ribarenje i klimatske promene mogli da imaju negativne posledice po njih i kažu da moramo da nađemo nove načine da pratimo ova stvorenja.
„Antarktički krilovi su superjunaci Južnog okeana“, kaže Rod Dauni, glavni polarni savetnik dobrotvorne organizacije Svetska fondacija za prirodu-Velika Britanija.
„Oni su sićušni, nedovoljno hvaljeni heroji koji održavaju neverovatan morski život, ali klimatske promene i neodrživo ribarenje ih ugrožavaju.“
Istraživači sa Univerziteta u Stratklajdu, Svetska fondacija za prirodu i Britansko antarktičko naučno udruženje (BAS) traže nove načine da koriste satelite za izračunavanje koliko krilova ima u okeanu oko Antarktika.
Ključ je u suptilnim razlikama koliko svetla morska voda upija – u zavisnosti od toga koliko krilova pliva u njoj.
Doktorka Kejt Mekari, sa Univerziteta u Stratklajdu, upravo sa vratila sa putovanja na Antarktik, gde je hvatala krilove da bi izmerila ovaj efekat.
„Počinjemo sa morskom vodom, potom dodajemo krilove, i onda merimo koliko svetla voda apsorbuje“, objasnila je ona.
„Potom dodamo još krilova i još jednom izmerimo.“
Ova analiza koliko tačno gustina krilova menja boju okeana će im, kažu istraživači, omogućiti da snimaju populaciju krilova iz satelita, nadzirući populaciju iz svemira.
Krilovi su hrana nekih od najvećih životinja na planeti, među njima džinovskih kitova koji migriraju hiljadama kilometara na Antarktik, da bi se hranili njima.
Oni su osnov zdravog okeana – deo pozitivnog začaranog kruga: kitovi jedu krilove, krilovi jedu mikroskopske biljke koje žive u morskom ledu, a te biljke dok rastu apsorbuju ugljenik koji zagreva planetu.
Kad se kitovi olakšavaju (u ogromnim količinama), to đubri morske biljke koje hlade planetu.
Međutim, kako temperature okeana rastu sa globalnim zagrevanjem, naučnici za konzervaciju se brinu da bi ovaj ciklus mogao da bude prekinut, i da bi krilovi mogli biti ugroženi.
Dauni je rekao: „Hitno nam je potrebno da bolje upravljamo ribarenjem i zaštitimo staništa krilova u okviru mreže zaštićenih morskih oblasti.
„Ovaj projekat bi mogao da nam pruži novi alat za pomoć pri nadzoru i zaštiti ove ključne vrste.“
