Astronomi u Velikoj Britaniji otkrili su „hipermasivnu“ neutronsku zvezdu koja je emitovala zračenje predugo pre nego što se urušila u crnu rupu, dovodeći u pitanje neke od pretpostavki o naučnom fenomenu. Njihova zapažanja objavljena su u četvrtak.
Tim sa Univerziteta Bat u Somersetu je posmatrao binarnu zvezdu koja se spaja i stvara „hipermasivu“ neutronsku zvezdu, koja je emitovala gama zrake više od jednog dana pre nego što se srušila u crnu rupu. Rezultat, nazvan GRB 180618A, udaljen je oko 10,6 milijardi svetlosnih godina, a uhvatila ga je NASA-ina opservatorija Neil Gehrels Svift u orbiti. Robotska opservatorija na Kanarskim ostrvima je zatim zumirala posledice.
„Ovako masivna neutronska zvijezda sa dugim životnim vekom se normalno ne smatra mogućim“, rekao je dr Nurija Jordana-Mitjans, glavni autor studije, za Gardijan. „Misterija je zašto je ovaj bio tako dugovečan.“
Jordana-Mitjans i njene kolege tumače „neobična spektralna i vremenska svojstva“ objekta „kao dokaz o visoko magnetizovanoj neutronskoj zvezdi koja se okreće“, napisali su u svojoj studiji Astrophisical Journal. Otkriće, kako su rekli, „otvara novu eru za traženje parnjaka gravitacionih talasa sa anketama brze kadence.
Veruje se da su neutronske zvezde kolapsirana jezgra supergiganata, nastala eksplozijama supernove, sa radijusom od oko 10 kilometara i masom od oko 1,4 Zemljinog sunca. Drži ih zajedno fenomen koji se zove „pritisak degeneracije neutrona“ i kolabiraju ako njihova masa pređe određenu granicu.
„To su tako čudni egzotični objekti“, rekla je profesorka Kerol Mandel, koautorka studije. „Ovo je prvi direktan uvid u hipermasivnu neutronsku zvezdu koja se vrti u prirodi“, dodala je ona. „Moj predosećaj je da ćemo ih pronaći više.
Eksplozije gama zraka koje prate kolaps neutronskih zvezda su najsnažniji događaji u univerzumu od Velikog praska, navodi Gardijan. Verovalo se da potiču sa polova novoformirane crne rupe, ali nova zapažanja pokazuju da potiču iz same neutronske zvijezde.
