Naučnici su otkrili da je na planeti poznatoj po svojevrsnom prstenu, u toku velika sezonska neravnoteža.
Ovo otkriće označava prekretnicu u našem razumijevanju vremena i klime na planetama, gasnim džinovima, njihove dugoročne evolucije i promjena koje su u toku.
„Ovo je prvi put da je globalna energetska neravnoteža u sezonskim razmjerama primećena na gasnom gigantu“ , kaže fizičar Liming Li sa Univerziteta u Hjustonu. Snažna svjetlost Sunca koja struji kroz Sunčev sistem prožima sve što pogodi svojom energijom. Energiju planete takođe mogu da izgube hlađenjem, ili toplotnom zračenjem…
U slučaju gasovitih džinovskih planeta, uključujući Saturn, postoji i izvor energije duboko u planeti, koji utiče na klimu, prenosi RTS.
Tim koji je predvodio stručnjak za atmosferske fenomene naučnik Šinue Vang sa Univerziteta u Hjustonu proučavao je podatke letjelice „Kasini“ o Saturnu da bi ispitao njegovu svjetlosnu energiju kada su primetili nešto zanimljivo. Razlika između količine energije koju apsorbuje u poređenju sa količinom energije koju emituje može varirati do 16 procenata, sa fluktuacijama koje su u skladu sa godišnjim dobima na planeti.
Otkriće, kako su ustanovili istraživači pažljivijim pregledom, ima veze sa tim – koliko je Saturn udaljen od Sunca u određenom trenutku. Saturnova orbita nije savršeno kružna; zapravo je eliptična – svojstvo koje se zove ekscentricitet, što dovodi do varijacije udaljenosti od skoro 20 procenata u smislu udaljenosti od Sunca.
Kada je bliže, Saturn prima daleko više zračenja od Sunca nego kada je udaljeniji, što rezultira sezonskim energetskim disbalansom.
Ovo je sasvim drugačije od načina na koji Zemlja funkcioniše; mi ne doživljavamo takav strmi kontrast.
„U trenutnim modelima i teorijama atmosfere, klime i evolucije gasnih giganata, pretpostavlja se da je globalni energetski nivo – uravnotežen. Ali verujemo da naše otkriće ove sezonske neravnoteže energije zahteva ponovnu procenu tih modela i teorija“ , objašnjava Vang.
To bi moglo da znači da bi Saturnova neuravnotežena energija mogla da igra dosad neprepoznatu ulogu u stvaranju ogromnih, konvektivnih oluja koje idu duboko u atmosferu, i da bi slični procesi mogli biti u igri i na drugim gasnim divovima, kao što je Jupiter.
Takođe, ovo zapažanje bi naučnicima moglo pomoći da malo bolje razumeju vremenske prilike na Zemlji, gde je energetski disbalans daleko manje značajan, ali ipak ne bez uticaja.
Neravnoteža drugih planeta
Planete kao što su Neptun i Uran su nedovoljno ispitane u smislu unutrašnjosti i dešavanja na relaciji sa spoljašnošću, te su još misterija za nas ljude.
„Naši podaci sugerišu da će i te planete imati značajne energetske neravnoteže, posebno Uran, za koji predviđamo da će imati najjaču neravnotežu zbog svog ekscentriciteta orbite i veoma velikog nagiba. Ono što sada istražujemo će identifikovati ograničenja u trenutnim zapažanjima i formulisati proverljive hipoteze koje će koristiti toj budućoj vodećoj misiji“, kaže Vang.
