21. jula 1969. Nil Armstrong je napravio prvi sudbonosni korak na Mesec. Tačan trenutak se dogodio baš kada je standardno univerzalno vreme naše planete dostiglo 2.56 ujutro. Ali koliko je sati bilo za Nila?
Trenutno nema odgovora na to pitanje, ali sa planovima za naseljavanje Meseca, to će možda morati da se promeni.
Na nedavnom sastanku u Holandiji, članovi svemirskih organizacija širom sveta složili su se da moramo da primenimo odgovarajuću lunarnu vremensku zonu – međunarodno prihvaćeno zajedničko lunarno referentno vreme koje sve buduće misije mogu da koriste za komunikaciju i navigaciju sa lakoćom.
„Sada se pokreću zajednički međunarodni napori da se to postigne“, kaže inženjer navigacionog sistema Pietro Giordano iz Evropske svemirske agencije (ESA).
Nedavni holandski sastanak bili su domaćini i vodili istraživači iz ESA, ali je diskusija bila izuzetno saradnička.
Cilj je da se sastavi međusobno dogovoreni okvir, nazvan LunaNet, koji će obezbediti zajednički interfejs za sve buduće lunarne misije, pojednostavljujući način na koji se umrežavaju, navigiraju, otkrivaju, informišu i komuniciraju.
Tajming će biti ključan za te buduće operacije.
U narednih nekoliko godina na Mesec će biti poslato nekoliko robotskih lendera iz raznih svemirskih organizacija i privatnih kompanija. Štaviše, ESA, NASA, Japanska agencija za istraživanje svemira (JAKSA) i Kanadska svemirska agencija (CSA) zajedno rade na uspostavljanju lunarne stanice u orbiti, nazvane Gatevai, odakle mogu biti lansirane buduće ekspedicije.
„Ove misije neće biti samo na Mesecu ili oko njega u isto vreme, već će često biti i u interakciji – potencijalno prenositi komunikaciju jedna za drugu, obavljati zajednička posmatranja ili obavljati operacije susreta“, navodi se u saopštenju ESA. .
Istorijski gledano, svaka misija koja je otišla na Mesec koristila je atomske satove na Zemlji da prati njihov napredak, sinhronizujući njihovo vreme u svemiru sa vremenom na Zemlji.
Ovo u osnovi zahteva ‘radio kod kuće’ i pitati ljude na Zemlji koliko je sati, a takođe uzeti u obzir vreme potrebno da se taj poziv uputi.
Običan stari sat na svemirskoj letelici jednostavno neće uspeti. Sile gravitacije i brzine su različite na Mesecu, što znači da utiču na vreme na različite načine od sila bliže našoj planeti.
Praktično, to znači da ako lunarni astronaut donese sat sa Zemlje, on bi trčao brže od normalnog za desetine mikrosekundi dnevno. Koliko brzo zavisi od toga da li je taj astronaut u orbiti ili stoji na samom Mesecu.
U ovim složenim uslovima, biće teško uspostaviti stabilno merenje vremena podešeno posebno na Mesec, ali bi moglo biti preciznije i brže od sinhronizacije sa zemaljskim vremenom.
To je ono o čemu naučnici trenutno raspravljaju. Da li se držimo zemaljskog vremena ili prelazimo na lunarno vreme?
Poslednji scenario će zahtevati sastavljanje radnog lunarnog vremenskog sistema i zajedničkog koordinatnog sistema za površinu Meseca, poput onoga što koristimo na Zemlji za praćenje satelita u orbiti.
Ovo može zahtevati više energije i truda, ali može rezultirati mnogo preciznijim sistemom – onim koji bi se potom mogao primeniti i na druge planete.
„Naravno, dogovoreni vremenski sistem će takođe morati da bude praktičan za astronaute“, objašnjava Bernhard Hufenbah, šef strateškog planiranja u ESA.
„Ovo će biti pravi izazov na planetarnoj površini gde u ekvatorijalnom regionu svaki dan traje 29,5 dana, uključujući ledene dvonedeljne lunarne noći, dok je cela Zemlja samo mali plavi krug na tamnom nebu.
To je zagonetka iz snova matematičara.
„Kroz ljudsku istoriju, istraživanje je zapravo bilo ključni pokretač poboljšanog merenja vremena i geodetskih referentnih modela“, kaže Havijer Ventura-Traveset, koji koordinira doprinose ESA za LunaNet.
„Svakako je uzbudljivo vreme da to uradimo sada za Mesec…“
