Vunasti miševi nastali pomoću genetskog inženjeringa jednog dana bi mogli da pomognu da se Arktik naseli krznenim, genetski modifikovanim slonovima i pomogne da se zaustavi zagrevanje planete.
Ovo su zapanjujuće tvrdnje američke kompanije koja je saopštila da je napravila miševe sa „osobinama nalik mamutskim“.
Krajnji cilj Kolosal Biosajensiza je da kroz genetski inženjering napravi stvorenja nalik mamutima koji bi mogli da pomognu da se spreči otapanje arktičkog permafrosta.
Usledila je poplava kritika na račun kompanije, među njima i ta da je inženjeringom nastalo stvorenje nalik mamutu daleko od kosmatijih miševa, baš kao i neetički, i da je čitav projekat samo reklamni trik.
Ali kompanija tvrdi da je pogrešno shvaćena i da je miš važna alatka na putu do oporavka Zemljine prirode.
Kolosal Biosajensiz tvrdi da su eksperimenti sa krznenim miševima korak ka genetski modifikovanim slonovima koji bi bili krzneni, a i mogli bi bolje da podnose hladnoću.
Deklarisani cilj kompanije je da stvori krda onoga što naziva stvorenjima nalik mamutima koja bi živela u arktičkoj tundri.
Kompanija kaže da bi običaji ovih stvorenja prilikom ispaše podstakli pašnjake da bujaju i da bi smanjili količinu ugljen dioksida koji se ispušta iz otapajućeg permafrosta.
Ugljen dioksid je gas efekta staklene bašte koji je jedan od glavnih pokretača globalnog zagrevanja.
Ali kritičari kažu da prvo moraju da se savladaju značajni naučni izazovi pre nego što ove promene na miševima budu mogle da se isprobaju na slonovima.
Suosnivač i izvršni direktor Kolosala Ben Lem rekao je za BBC njuz da su vunasti miševi označili veliki korak napred.
„Na dobrom smo putu da dobijemo prvog slona adaptiranog na hladnoću do 2028. godine, a to bi značilo da ćemo imati prve embrione do kraja 2026. godine.
„Vremenom ćemo imati čitavu lozu ovih slonova adaptiranih na hladnoću koju možemo da vratimo u divljinu i koja može unakrsno da se razmnožava“, rekao je on.
Vunastim miševima je modifikovano osam njihovih gena: sedam su bili adaptiranih geni miševa koji su imali veze sa rastom krzna, a osmi je bio mamutski gen povezan sa povećanjem telesne masti.
Istraživači su otkrili da su životinje imale duže, ukovrdžanije krzno, ali nije bilo dokaza da je mamutski gen za povećanje masti imao bilo kakvog efekta.
Rad Kolosal Biosajensiza naišao je na skepticizam naučnika koji ne rade za ovu kompaniju.
U njihove razloga za zabrinutost spadaju:
Kolosalov tim je izmenio gene miševa za koje se odavno zna da imaju veze sa stvaranjem dlaka i proizveo dlakavije miševe.
Ogroman je korak stići od vunastih miševa do vunastih slonova adaptiranih na hladnoću za samo pet godina.
Biće dovoljno teško proizvesti samo jednog vunastog slona, ali proizvesti stotine ili hiljade njih koji su neophodni za obnavljanje arktičke tundre bio bi još veći izazov.
Genetske promene koje bi mogle da funkcionišu kod miševa mogle bi da dovedu do abnormalnosti kod slonova, što bi za rezultat imalo patnju tih životinja.
Ostali slonovi bi mogli da smatraju ova modifikovana stvorenja nakazama i da ih odbace drugi članovi njihovog krda.
Čini se da ovo nema nikakvu praktičnu primenu niti bilo kakvu pravu naučnu vrednost“, kaže doktorka Helen Valas iz grupe aktivista DžinVoč.
„To je osmišljeno samo da stekne reklamni publicitet i mislim da će većina ljudi biti šokirana“, dodaje ona.
U odgovor na to, istraživači Kolosala tvrde da se osećaju kao da su pogrešno shvaćeni.
Njihov miš je alatka, kažu oni, kojim će se testirati da li su različite genetske promene koje su planirali efikasne i bezbedne pre nego što ih isprobaju na slonovima.
„Potvrda da ovo funkcioniše je veoma uzbudljiva za ovaj projekat“, kaže glavna naučna službenica firme doktorka Bet Šapiro.
Ona dodaje da firma vodi paralelno i druge istraživačke projekte, kao što je proučavanje razvoja embriona i stvaranje veštačkih materica u kojima bi se uzgojili genetski modifikovani slonovi i za koje kompanija kaže da bi osigurale da postižu cilj stvaranja slonova adaptiranih na hladnoću za nekoliko godina.
Profesorka Šapiro kategorički odbacuje optužbe da je ovaj rad besmislen.
Ona kaže da je plan firme da povrati izumrle vrste, kao što su dodo i tasmanijski tigar, baš kao i mamut, koje će ispuniti ekološke rupe koje su nastale, i tako obnoviti biodiverzitet i biti korisni po životu sredinu.
Genetsko oruđe koje razvija u međuvremenu već pomaže vrstama ugroženim od izumiranja, dodaje ona.
U njih spada izrada vakcina za slonove protiv smrtonosnog virusa; stvaranje genetski modifikovanih torbara u Australiji poznatih kao kvol da budu otporni na neurotoksine koje proizvodi njihov grabljivac džinovska žaba; i ponovno uvođenje genetskih raznolikosti kod ružičastog goluba sa Mauricijusa.
A profesorka Šapiro tvrdi da slonovi neće patiti.
Tim razvija tehnike za pronalaženje samo održivih embriona, a takođe veruje da se prema njima druge životinje ne bi odnosile kao prema izgnanicima.
„Mi ćemo zapravo menjati samo nekoliko slova u njihovom kodu DNK.
Slonovi će biti rođeni od majki koje ih neće doživljavati kao nakaze zato što će biti savršeno isti kao i oni, samo će imati više krzna i moći će da preživljavaju u hladnijim klimatskim uslovima.“
