Stopa revolucionarnih naučnih otkrića i tehnoloških inovacija usporava se uprkos stalno rastućoj količini znanja, prema analizi miliona istraživačkih radova i patenata objavljenoj u sredu.
Dok su prethodna istraživanja pokazala pad u pojedinačnim disciplinama, studija je prva koja „naglašeno, ubedljivo dokumentuje ovaj pad disruptivnosti u svim glavnim oblastima nauke i tehnologije“, rekao je glavni autor Majkl Park za AFP.
Park, student doktorskih studija na Karlson školi menadžmenta Univerziteta u Minesoti, nazvao je disruptivnim otkrićima ona koja se „odvajaju od postojećih ideja“ i „guraju celu naučnu oblast na novu teritoriju“.
Istraživači su dali „ocenu disruptivnosti“ za 45 miliona naučnih radova koji datiraju od 1945. do 2010. i za 3,9 miliona patenata u SAD od 1976. do 2010. godine.
Od početka tih vremenskih raspona, sve je veća verovatnoća da će istraživački radovi i patenti konsolidovati ili nadograditi prethodno znanje, prema rezultatima objavljenim u časopisu Nature.
Rangiranje je zasnovano na tome kako su radovi citirani u drugim studijama pet godina nakon objavljivanja, pod pretpostavkom da što je istraživanje bilo remetilačko, to će se manje citirati njegovi prethodnici.
Najveći pad disruptivnih istraživanja došlo je u fizičkim naukama kao što su fizika i hemija.
„Priroda istraživanja se menja“ kako inkrementalne inovacije postaju sve češće, rekao je viši autor studije Rasel Funk.
Jedna teorija za pad je da su svi „nisko visi plodovi“ nauke već počupani.
Da je to bio slučaj, poremećaji u različitim naučnim oblastima bi pali različitim brzinama, rekao je Park.
Ali umesto toga „smanjenje je prilično konzistentno u brzini i vremenu u svim glavnim oblastima“, rekao je Park, ukazujući da teorija o plodovima sa niskim visinom verovatno neće biti krivac.
Umesto toga, istraživači su ukazali na ono što je nazvano „teret istraživanja“, što sugeriše da sada postoji toliko toga da naučnici moraju da nauče da savladaju određeno polje za koje im je ostalo malo vremena da pomere granice.
Ovo dovodi do toga da se naučnici i pronalazači „fokusiraju na uski deo postojećeg znanja, što ih dovodi do toga da samo smisle nešto što više konsoliduje, a ne remeti“, rekao je Park.
Drugi razlog bi mogao biti taj što „postoji sve veći pritisak u akademskoj zajednici da se objavljuje, objavljuje, objavljuje, jer je to metrika po kojoj se akademici procenjuju“, dodao je on.
Istraživači su pozvali univerzitete i agencije za finansiranje da se više fokusiraju na kvalitet, a ne na kvantitet, i da razmotre pune subvencije za jednogodišnje odmore kako bi se omogućilo akademicima da čitaju i dublje razmišljaju.
„Ne postajemo ništa manje inovativni kao vrsta“, naglasio je Park, ukazujući na nedavna otkrića kao što je upotreba mRNA tehnologije u vakcinama protiv COVID-19 ili merenje gravitacionih talasa 2015.
Džerom Lami, istoričar i stručnjak za sociologiju nauke u francuskoj istraživačkoj agenciji CNRS, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da ono pokazuje da su se „ultraspecijalizacija“ i pritisak na objavljivanje povećali tokom godina.
On je okrivio globalni trend da su akademici „primorani da režu svoje radove” kako bi povećali broj publikacija, rekavši da je to dovelo do „otupljivanja istraživanja”.
