Mnemo Therapeutics, biotehnološka kompanija koja razvija transformacione imunoterapije, objavila je objavljivanje dve naučne studije razvijene na Institutu Curie, njegovom najbližem akademskom saradniku, u časopisu Science Immunologi. Publikacije otkrivaju da spojevi za spajanje TE-eksona deluju kao izvor novih rekurentnih ciljeva specifičnih za rak i imaju potencijalne implikacije za razvoj efikasnije i manje toksične imunoterapije. Predstavljeni nalazi dodatno potvrđuju Mnemo-ovu platformu za otkrivanje antigena, koja je kritičan pokretač sistema ćelijske terapije kompanije.
„Sivi genom“, takođe poznat kao deo tamnog genoma koji je obeležen, transkribovan i ponekad preveden, čini približno 45% ukupnog ljudskog genoma. Ovi genomski regioni su istorijski zanemareni jer su slabo shvaćeni; međutim, sve veći broj dokaza nagoveštava da bi ispitivanje sivog genoma moglo da proširi potencijalni univerzum ranije nepoznatih meta identifikacijom karakteristika koje kodiraju za mete specifične za rak koje su i specifične za tumor i koje dele značajan procenat pacijenata.
„Trenutni ciljevi raka potiču iz veoma malog procenta ljudskog genoma, ostavljajući regione sa potencijalnim onkološkim ciljevima uglavnom zanemarenim“, rekao je Robert LaCaze, izvršni direktor Mnemo Therapeutics. „Iskopavanjem sivog genoma, autori su otkrili potpuno novu klasu antigena raka koji su visoko specifični za tumor i koji se ponavljaju kod pacijenata sa rakom. Željni smo da ne samo bolje razumemo kako ovi novi antigeni tumora sinergizuju sa našim trenutnim cevovodom, već takođe načine na koje bi oni mogli biti dodatno iskorišćeni kao deo strateških partnerstava za unapređenje šire oblasti imuno-onkologije.“
U prvoj studiji, koju je režirao dr Sebastijan Amigorena, viši potpredsednik, imunologija i naučni suosnivač Mnemo, direktor istraživanja CNRS i šef tima za imunološke odgovore i rak (Institut Curie/Inserm) i Marianne Burbage , Ph.D., Inserm Researcher u timu, istraživači su identifikovali novu porodicu antigena izvedenih iz nekanonskih spojeva u ćelijskim linijama tumora miša.
Ovi antigeni podstiču imuni odgovor kod miševa koji nose tumor i uspešno odlažu rast tumora kada su ovi peptidi davani kao profilaktičke ili terapeutske vakcine. Pored toga, inaktivacija Setdb1, histon metiltransferaze, dovela je do povećane ekspresije ove porodice antigena i imunogenosti tumorskih ćelija (sposobnost da se pokrene imuni odgovor koji zaustavlja rast tumora).
Druga studija, koju su vodili Amigorena i dr Džošua Voterfal, šef tima za integrativnu funkcionalnu genomiku raka (Institut Curie/Inserm), posebno je ispitala ovu porodicu antigena kod pacijenata sa rakom pluća ne-malih ćelija (NSCLC) i uzorci zdravog tkiva. Tim je identifikovao tumor-specifične, nekanonske spojeve za spajanje koji su generisali imunogene peptide kod pacijenata sa NSCLC, opisujući tako novi izvor rekurentnih, tumor-specifičnih antigena kod pacijenata sa rakom NSCLC.
„Identifikovanje ciljeva koji su jedinstveni za ćelije raka i koji su odsutni u zdravom tkivu bila je glavna prepreka razvoju uspešnije imunoterapije“, rekla je Amigorena. „Kolektivni nalazi unapređuju naše znanje o antigenima specifičnim za tumor, otvarajući nove mogućnosti za lečenje raka ne samo u prostoru za ćelijsku terapiju, već kroz više pristupa i modaliteta.
