Hiljada građana iz svih krajeva Crne Gore učestvovale su na večerašnjem protestu u Podgorici pod sloganom „Ima nas“, organizovanim zbog, kako se navodi, „ustavne, socijalne i ekonomske anarhije“ u zemlji.
Skup je počeo i završen je intoniranjem himne Crne Gore, a poručeno je da su građani ustali u odbranu države i da neće odustati dok je ne vrate na pravi put.
Organizatori su izneli zahtjeve: povlačenje izmenjenog Zakona o predsedniku Republike, organizovanje vanrednih parlamentarnih izbora i dogovor o izboru sudija Ustavnog suda.
Geadjani su nosili crnogorske i zastave SAD, pevali crnogorske pesme i nosili transparente s natpisom „Ima nas“.
Šef poslaničkog kluba nekada vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Danijel Živković obratio se rečima: „Dobro veče uspravana, nepokorna, građanska Crna Goro!“.
„Nemamo više vremena za pojašnjenja i objašnjenja, evo smo se pojasnili i objasnili već pune dve godine. I evo su za te dve godine odveli državu na oltar izdaje i prodaje i udarili na temelje građanske, evropske i moderne Crne Gore“, rekao je Živković.
Gvoreći o aktuelnoj vlllasti, trekao je da su se sada „drznuli da udare na kičmu države, da udare na Ustav, na zlatnog orla sa grba, na crvenu boju zastave, da udare na pretke koji su krv prolivali, i na našu majku Crnu Goru koja ih je hranila“.
„Udarali su kukavički i iza leđa, udarali su besprizorno, udarali su verujući da je stvar u Crnoj Gori završena, misleći da nemamo hrabrosti da im odgovorimo. Našu pristojnost i civilizovan odnos, našu toleranciju i uvažavanje onoga koji misli drugačije, tumačili su kao slabost. A nisu bili svesni da smo ih kao slabije od sebe čojski štitili sve dok pre nekoliko dana nisu prešli i poslednju liniju koju smo im bili spremni tolerisati! Zato im, kao i pre nekoliko dana, i sa ovoga mesta poručujem da su nas potcenili“, kazao je on.
Portparol SD-a Nikola Zirojević kazao je da je večerašnji skup bio skup odbrane Ustava Crne Gore i skup protiv nastavka srozavanja svih institucija države.
„Pored sve naše dobre volje i želje da unutar institucija sistema rešimo sva otvorena pitanja, naterali su nas da izađemo na ulicu. Ali neka znaju da smo i tome naredni, jer su ovo ljudi koji su prošli Belveder, Bogetiće, 13. jul u Nikšiću i sve nedaće koje su nas u ove dvije godine zadesile. Neka čuju da među nama nema ni trunke straha, jer znamo da smo na pravoj strani i jer branimo našu jedinu kuću, našu svetinju građansku Crnu Goru“, kazao je on.
Građanska aktivnistkinja Svetlana Pajović kazala je da je osnovna obaveza svakog građanina Crne Gore da izađe i da se suprotstavi „okupacionoj Vladi“ i skupštinskoj većini koja je „pogazila sopstveni Ustav sopstvene države“.
Skupu su prisustvovali poslanici, gradjanski aktivisti.
Sporne izmene Zakona o predsedniku Republike predložio je Demokratski front (DF), a podržale su Demokrate i Građanski pokret URA premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića, pošto je predsednik Milo Đukanović odbio da podrži njihovog kandidata za mandatara poslanika i dugogodišnjeg diplomatu Miodraga Lekića.
Po Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost za predlaganje mandatara za sastav nove vlade pripada predsedniku Republike. Ali izmenama zakona o njegovim nadležnostima parlamentarna većina taj proces je prenela na Skupštinu da bi otvorila put Lekiću da sastavi novu vladu, pošto je Abazovićeva u avgustu izgubila podršku većine.
Ustavom nije predviđeno rešenje u kojem se trenutno Crna Gora nalazi, kada je Vladi, u ovom slučaju vladi Dritana Abazovića, izglasano nepoverenje u parlamentu, a predsednik države odbija da mandat poveri kandidatu parlamentarne većine.
Partije koje su ranije podržale Zakon, saopštile da je to rešenje predloženo i podržano kako bi se izašlo „iz trenutnog ćorsokaka“ i otvorio put Lekiću da sastavi novu vladu.
EU, ambasade SAD-a i Velike Britanije, te zemlje Kvinte izrazile su zabrinutost zbog izmene Zakona i pozvale političke aktere na dijalog o izlasku iz „postojećeg ćorsokaka“.
