Međunarodni krivični sud saopštio je u petak da je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina zbog njegove navodne umješanosti u otmice dece iz Ukrajine.
Sud je u saopštenju naveo da je Putin „navodno odgovoran za ratni zločin protivpravne deportacije (dece) i protivpravnog transfera (dece) iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju“.
Takođe je u petak izdao nalog za hapšenje Marije Aleksejevne Lvove-Belove, komesara za prava deteta u Kancelariji predsednika Ruske Federacije, zbog sličnih optužbi.
Moskva je odmah odbacila ovaj potez, a Ukrajina ga je pozdravila kao veliki napredak. Međutim, njegove praktične implikacije bi mogle biti zanemarljive.
Čak i ako je sud ranije optuživao svetske lidere, to je bio prvi put da je izdao nalog protiv jedne od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN.
Predsednik suda Pjotr Hofmanski rekao je u video izjavi da će, iako su sudije MKS-a izdale naloge, na međunarodnoj zajednici da ih sprovede. Sud nema sopstvenu policiju za sprovođenje naloga.
„MKS radi svoj deo posla kao sud“, rekao je on. „Sudije su izdale naloge za hapšenje. Izvršenje zavisi od međunarodne saradnje.”
Šanse za suđenje bilo kom Rusu pred MKS su i dalje veoma male, pošto Moskva ne priznaje nadležnost suda – stav koji je žestoko potvrdio u petak.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov insistirao je da Rusija ne priznaje MKS i da njegove odluke smatra „pravno nevažećim“. On je dodao da Rusija smatra potez suda „nečuvenim i neprihvatljivim“.
Peskov je odbio da komentariše na pitanje da li bi Putin izbegavao putovanja u zemlje u kojima bi mogao da bude uhapšen po nalogu MKS.
Ukrajinski zvaničnici su bili oduševljeni.
„Svet se promenio“, rekao je predsednički savetnik Mihail Podoljak. Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da se „točkovi pravde okreću“ i dodao da će „međunarodni kriminalci odgovarati za krađu dece i druge međunarodne zločine“.
Olga Lopatkina, ukrajinska majka koja se mesecima borila da povrati svoju usvojenu decu koja su deportovana u instituciju koju su vodili ruski lojalisti, pozdravila je vest o nalogu za hapšenje. „Dobre vesti!“ rekla je ona u razmeni poruka za Asošijeted pres. „Svako mora biti kažnjen za svoje zločine.
Ukrajina takođe nije član međunarodnog suda, ali joj je dodelila jurisdikciju nad svojom teritorijom, a tužilac MKS Karim Kan posetio je četiri puta od otvaranja istrage pre godinu dana.
MKS je saopštio da je njegovo pretpretresno veće našlo „razumne osnove da veruje da svaki osumnjičeni snosi odgovornost za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju, na štetu ukrajinske dece .”
U saopštenju suda se navodi da „postoje razumni razlozi da se veruje da gospodin Putin snosi individualnu krivičnu odgovornost“ za otmice dece „zato što je počinio dela direktno, zajedno sa drugima i/ili preko drugih (i) zbog propusta da izvrši kontrolu pravilno nad civilnim i vojnim podređenima koji su počinili dela.
Nakon svoje poslednje posete, početkom marta, tužilac MKS Kan rekao je da je posetio dom za decu dva kilometra (nešto više od jedne milje) od linija fronta u južnoj Ukrajini.
„Crteži zakačeni na zid… govorili su o kontekstu ljubavi i podrške koji je nekada postojao. Ali ovaj dom je bio prazan, zbog navodne deportacije dece iz Ukrajine u Rusku Federaciju ili njihovog nezakonitog premeštanja u druge delove privremeno okupiranih teritorija“, naveo je on u saopštenju. „Kao što sam primetio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija prošlog septembra, ova navodna dela moja kancelarija istražuje kao prioritet. Deca se ne mogu tretirati kao ratni plen.”
I dok je Rusija odbacila optužbe i naloge suda kao ništavne, drugi su rekli da će akcija MKS-a imati važan uticaj.
„MKS je učinio Putina traženim čovekom i preduzeo svoj prvi korak da okonča nekažnjivost koja je predugo ohrabrivala počinioce u ratu Rusije protiv Ukrajine“, rekao je Balkis Džera, pomoćnik direktora za međunarodno pravo u Human Rights Vatch-u. „Nalozi šalju jasnu poruku da izdavanje naređenja da se počine ili tolerišu teški zločini protiv civila može dovesti do zatvorske ćelije u Hagu.
Profesor Dejvid Krejn, koji je pre 20 godina optužio liberijskog predsednika Čarlsa Tejlora za zločine u Sijera Leoneu, rekao je da su diktatori i tirani širom sveta „sada obavešteni da će oni koji počine međunarodne zločine biti smatrani odgovornim, uključujući i šefove država“.
Tejlor je na kraju priveden i stavljen na suđenje specijalnom sudu u Holandiji. Osuđen je i osuđen na 50 godina zatvora.
„Ovo je važan dan za pravdu i građane Ukrajine“, rekao je Krejn u pisanom komentaru agenciji Asošiejted pres u petak.
U četvrtak, istraga koju podržavaju UN navela je ruske napade na civile u Ukrajini, uključujući sistematsko mučenje i ubijanje u okupiranim regionima, među potencijalnim pitanjima koja predstavljaju ratne zločine i možda zločine protiv čovečnosti.
Opsežna istraga je takođe otkrila zločine počinjene nad Ukrajincima na teritoriji Rusije, uključujući deportovanu ukrajinsku decu koja su bila sprečena da se ponovo spoje sa svojim porodicama, sistem „filtracije“ koji je imao za cilj da izdvoji Ukrajince za pritvor, kao i mučenje i nehumane uslove pritvora.
Ali u petak je MKS stavio Putinovo lice na optužbe za otmicu djece.
