Premijerka Srbije posetila je u ponedeljak deo susednog Kosova u kom dominiraju Srbi, nakon nedavnog izbijanja tenzija između bivših ratnih neprijatelja, što je izazvalo strah od nove nestabilnosti na Balkanu usred rata u Ukrajini.
Kosovske vlasti i mirovne snage predvođene NATO-om pojačale su bezbjednost dok je desetine kosovskih Srba pozdravilo Anu Brnabić po dolasku u Mitrovicu. Grad na sjeveru Kosova u blizini granice sa Srbijom podeljen je na dijelove u kojima dominiraju Srbi i etnički Albanci od sukoba 1998-99.
Brnabić je najviši srpski zvaničnik koji je posetio Kosovo poslednjih godina. Dok je stigla, dva ministra iz kosovske vlade otputovala su u područje na jugu Srbije naseljeno etničkim Albancima, što je, kako su neki posmatrači videli, znak napora da se smanje tenzije.
Godine 1998, kosovski separatistički etnički Albanci pobunili su se protiv vlasti Srbije, što je dovelo do brutalnog obračuna. NATO je 1999. bombardovao Srbiju da bi primorao Beograd da se povuče sa Kosova. Ali Srbija još uvek ne priznaje kosovsku deklaraciju o nezavisnosti iz 2008. i tenzije su nedavno porasle, što je podstaklo zapadne diplomatske napore da ih smiri.
Brnabić je rekla da je Srbija posvećena dijalogu sa Kosovom uz posredovanje Evropske unije u cilju normalizacije odnosa. Ona je rekla da samo kompromis može doneti trajnu stabilnost.
„Dijalog je važan“, rekla je Brnabićka na konferenciji za novinare. „Želela bih da pošaljem jasnu poruku mira, stabilnosti i tolerancije i… da ćemo uvek biti uz naš narod na Kosovu.
Prošlog mjeseca su nastali problemi zbog odbijanja Srbije i Kosova da priznaju jedni drugima lična dokumenta i registarske tablice vozila. Kosovski Srbi na severu postavili su blokade na putevima i rastao je strah od sukoba pre nego što su izaslanici EU i SAD pregovarali o rešenju problema putnih isprava, dozvoljavajući da se situacija za trenutak smiri.
EU je poručila i Kosovu i Srbiji da moraju normalizovati odnose ako žele da napreduju ka članstvu u bloku od 27 zemalja. Brisel i Vašington su nedavno pojačali napore u posredovanju, strahujući da bi neizvesnost oko rata u Ukrajini i bliske veze Srbije sa Rusijom mogle da pogorša stvari.
Dok je Srbija osudila invaziju na Ukrajinu, Beograd se takođe oslanjao na Rusiju — i Kinu — u svom pokušaju da zadrži pravo na Kosovo. Većina zemalja EU i SAD priznaju državnost Kosova.
Njemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsjednik Emanuel Makron zatražili su od svojih spoljnopolitičkih savjetnika da „direktno podrže“ napore jednog izaslanika EU da reši tenzije, rekao je portparol njemačke vlade Štefen Hebestrajt.
Dvojica savjetnika, i izaslanik EU Miroslav Lajčak, posetiće Kosovo i Srbiju ove nedelje „kako bi istražili opcije za napredak u dijalogu“, rekao je on u Berlinu.
Kabineti kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića kažu da su dobili pisma od Šolca i Makrona u kojima se poziva na donošenje „teških“ odluka kako bi se dijalog unapredio.
Srpski premijer Brnbić se požalio na navodno pogoršanje položaja manjinskih Srba na Kosovu. Većina Srba koji žive na severu Kosova, pored Srbije, prkosili su kosovskoj državnosti i to područje je bilo mjesto brojnih incidenata tokom godina.
