Broj poginulih u urušavanju otvorenog rudnika uglja na sjeveru Kine porastao je na četiri, a 49 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, javila je u četvrtak državna televizija CCTV.
Radovi su obustavljeni nekoliko sati nakon dodatnog klizišta na gigantskom postrojenju nakon urušavanja rudnika u sredu u Alksa ligi u ogromnoj regiji Unutrašnje Mongolije.
Državni mediji navode da je klizište došlo u 18.00 časova. U sredu, oko pet sati nakon početnog urušavanja jednog od zidova jame, ispod njega su zatrpani ljudi i rudarski kamioni.
Zvanična novinska agencija Sinhua saopštila je da je oko 900 spasilaca sa teškom opremom na licu mesta i da su radovi nastavljeni do četvrtka ujutro.
Kineski predsednik Si Đinping zatražio je „sve napore u potrazi i spasavanju“ i za „obezbeđivanje bezbednosti života i imovine ljudi i održavanje opšte društvene stabilnosti“.
Kompanija koja upravlja rudnikom, Inner Mongolia Ksinjing Coal Industri Co. Ltd., citirana je i kažnjena prošle godine zbog višestrukih kršenja bezbednosti u rasponu od nesigurnih pristupnih puteva do rudarske površine do nesigurnog skladištenja isparljivih materijala i nedostatka obuke za nadzornike bezbednosti , prema novinskom sajtu The Paper.
Unutrašnja Mongolija je ključna regija za eksploataciju uglja i raznih minerala i retkih zemalja, za koje kritičari kažu da su opustošili prvobitni pejzaž planina, travnatih stepa i pustinja.
Kina se u velikoj meri oslanja na ugalj za proizvodnju energije, ali je pokušala da smanji broj smrtonosnih nesreća u rudnicima kroz veći naglasak na bezbednost i zatvaranje manjih operacija kojima je nedostajala neophodna oprema.
Većina smrtnih slučajeva u rudarstvu pripisuje se eksplozijama izazvanim nagomilavanjem metana i ugljene prašine, ili utapanjima izazvanim kada rudari provale u okna koja su bila napuštena zbog poplava.
Kina je poslednjih meseci zabeležila niz smrtonosnih industrijskih i građevinskih nesreća kao rezultat loše obuke i propisa o bezbednosti, korupcije u zvaničnicima i sklonosti kompanijama koje žele da ostvare profit. Ekonomija je usporila, delimično kao rezultat drakonskih blokada i karantina uvedenih u okviru sada napuštene politike „nulte COVID-19“.
