Po prvi put, nacije sveta odlučile su da pomognu u plaćanju štete koju pregrejani svet nanosi siromašnim zemljama, ali su u nedjelju završili maratonske pregovore o klimi bez daljeg rešavanja osnovnog uzroka od tih katastrofa — sagorevanje fosilnih goriva.
Dogovor, sklopljen oko zore u ovom egipatskom odmaralištu na Crvenom moru, uspostavlja fond za ono što pregovarači nazivaju gubitkom i štetom.
To je velika pobeda za siromašnije nacije koje su dugo tražile novac — ponekad se smatralo reparacijom — jer su često žrtve klimatskih pogoršanih poplava, suša, toplotnih talasa, gladi i oluja, uprkos tome što su malo doprinele zagađenju koje se zagreva GLOBUS.
To se takođe dugo naziva pitanjem jednakosti za nacije pogođene vrijemenskim ekstremima i male ostrvske države koje se suočavaju sa egzistencijalnom pretnjom od porasta mora.
„Tri duge decenije i konačno smo ostvarili klimatsku pravdu“, rekao je Seve Paeniu, ministar finansija Tuvalua. „Konačno smo odgovorili na poziv stotina miliona ljudi širom sveta da im pomognemo da reše gubitak i štetu.
Pakistanska ministarka životne sredine, Šeri Rehman, rekla je da osnivanje fonda „ne radi davanja u dobrotvorne svrhe“.
„To je očigledno deonica za duže ulaganje u našu zajedničku budućnost“, rekla je ona, govoreći u ime koalicije najsiromašnijih nacija sveta.
Molvin Džozef iz Antigve i Barbude, koji predsedava organizacijom malih ostrvskih država, opisao je sporazum kao „pobjedu za ceo naš svijet“.
„Pokazali smo onima koji su se osećali zanemarenim da vas čujemo, vidimo i da vam pružamo poštovanje i brigu koju zaslužujete“, rekao je on.
Dogovor je usledio nakon igre piletine o klimatskim promjenama u odnosu na fosilna goriva.
U nedjelju rano ujutru, delegati su odobrili kompenzacioni fond, ali se nisu pozabavili spornim pitanjima ukupnog cilja temperature, smanjenja emisija i želje da se sva fosilna goriva ciljaju na postepeno smanjenje. U sitne noćne sate, Evropska unija i druge nacije su se borile protiv onoga što su smatrale nazadovanjem u sveobuhvatnom sporazumu egipatskog predsedništva i pretile su da će zaustaviti ostatak procesa.
Paket je ponovo revidiran, uklanjajući većinu elemenata kojima su se Evropljani protivili, ali nije dodao ni jednu povećanu ambiciju kojoj su se nadali.
„Ono što imamo pred nama nije dovoljan korak napred za ljude i planetu“, rekao je svojim kolegama pregovaračima razočarani Frans Timermans, izvršni potpredsednik Evropske unije. „To ne donosi dovoljno dodatnih napora velikih emitera da povećaju i ubrzaju svoje smanjenje emisija.
„Svi smo pogrešili u akcijama da bismo izbegli i minimizirali gubitak i štetu“, rekao je Timermans. „Trebalo je da uradimo mnogo više.“
Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe je izrazila frustraciju.
„Više je nego frustrirajuće videti zakasnele korake na ublažavanju i postepenom ukidanju fosilne energije koje sprečavaju veliki broj velikih emitera i proizvođača nafte“, rekla je ona.
Sporazum uključuje prikrivenu referencu na prednosti prirodnog gasa kao energije niske emisije, uprkos tome što mnoge zemlje pozivaju na postepeno smanjenje prirodnog gasa, što doprinosi klimatskim promjenama.
Iako novi sporazum ne podstiče pozive za smanjenje emisija, on zadržava jezik kako bi održao živim globalni cilj ograničavanja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta). Egipatski predsedništvo je nastavilo da nudi predloge koji su poticali na pariski jezik iz 2015. godine, u kojem se takođe pominje labaviji cilj od 2 stepena. Svet se već zagrejao za 1,1 stepen (2 stepena Farenhajta) od predindustrijskih vremena.
Niti se sporazum proširuje na prošlogodišnji poziv da se postepeno smanji globalna upotreba „nesmanjenog uglja“ iako su Indija i druge zemlje insistirale da uključe naftu i prirodni gas u jezik iz Glazgova. I to je bio predmet debate u poslednjem trenutku, što je posebno uznemirilo Evropljane.
Prošlogodišnji predsjednik pregovora o klimi zamerio je rukovodstvu samita što je srušilo njegove napore da učini više na smanjenju emisija uz snažnu listu onoga što nije urađeno.
„Udružili smo se sa mnogim strankama da predložimo niz mera koje bi doprinele vrhuncu ove emisije pre 2025. godine, kako nam nauka kaže da je neophodno. Ne u ovom tekstu“, rekao je Alok Šarma iz Ujedinjenog Kraljevstva, naglašavajući poslednji deo. „Jasno praćenje faze smanjenja uglja. Ne u ovom tekstu. Jasna posvećenost postepenom ukidanju svih fosilnih goriva. Ne u ovom tekstu. A energetski tekst je oslabio u poslednjim minutima.”
A u svojim primedbama pregovaračima, šef UN-a za klimu Simon Stiel, koji je poreklom iz Grenade, pozvao je svet „da se udalji od fosilnih goriva, uključujući naftu i gas uglja“.
Međutim, tu borbu zasjenio je fond za istorijsku odštetu.
„Dosta pozitivnih stvari koje treba proslaviti usred mraka i propasti“ nesmanjivanja emisija dovoljno brzo da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni, rekao je klimatski naučnik Marten van Alst iz Klimatskog centra Crvenog krsta Crvenog polumeseca, koji reaguje na klimatske katastrofe.
To je odraz onoga što se može učiniti kada najsiromašnije zemlje ostanu ujedinjene, rekao je Aleks Skot, stručnjak za klimatsku diplomatiju u istraživačkom centru E3G.
„Mislim da je ovo ogromno što se vlade okupljaju kako bi zapravo razradile barem prvi korak… kako da se izbore sa pitanjem gubitka i štete“, rekao je Skot. Ali, kao i sve finansijske finansijske izveštaje o klimi, jedno je stvoriti fond, a drugo je da novac ulazi i izlazi, rekla je ona. Razvijeni svet još uvek nije ispunio svoje obećanje iz 2009. da će trošiti 100 milijardi dolara godišnje na drugu pomoć za klimu — osmišljenu da pomogne siromašnim zemljama da razviju zelenu energiju i prilagode se budućem zagrevanju.
U razgovorima naredne godine biće održani i dalji pregovori o izradi detalja o novom fondu za gubitke i štete, kao i revizija napora sveta da se ispune ciljevi Pariskog sporazuma, za koje naučnici kažu da izmiču van domašaja.
Prema sporazumu, fond bi se u početku oslanjao na doprinose razvijenih zemalja i drugih privatnih i javnih izvora kao što su međunarodne finansijske institucije. Iako velike ekonomije u usponu, kao što je Kina, ne bi morale automatski da daju doprinos, ta opcija ostaje na stolu. Ovo je ključni zahtev Evropske unije i Sjedinjenih Država, koji tvrde da Kina i drugi veliki zagađivači koji su trenutno klasifikovani kao zemlje u razvoju imaju finansijsku moć i odgovornost da plate svoj put.
Fond bi u velikoj meri bio usmeren na najugroženije nacije, mada bi bilo prostora da zemlje sa srednjim prihodima koje su ozbiljno pogođene klimatskim katastrofama dobiju pomoć.
Martin Kajzer, šef nemačkog Grinpisa, opisao je sporazum o gubitku i šteti kao „mali gips na ogromnoj rani koja zjapi“.
„Skandal je što je egipatsko predsedništvo COP-a dalo petrodržavama kao što je Saudijska Arabija prostor da torpeduju efikasnu zaštitu klime“, rekao je on.
Mnogi aktivisti za klimatske kampanje zabrinuti su da će insistiranje na snažnoj akciji za okončanje upotrebe fosilnih goriva biti još teže na sastanku sledeće godine, koji će biti održan u Dubaiju, koji se nalazi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima bogatim naftom.
