Južna Afrika je saopštila da je više od 50 zemalja izrazilo svoju podršku za njen slučaj u najvišem sudu Ujedinjenih nacija u kojem optužuje Izrael za genocid protiv Palestinaca u ratu u Gazi.
Ostale zemlje, uključujući SAD, odbacile su optužbu Južne Afrike da Izrael krši Konvenciju UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, a mnoge nisu ništa rekle.
Reakcija svijeta na ročište u četvrtak i petak u Međunarodnom sudu pravde (MPS) u Hagu pokazuje očekivanu podjelu u odnosu na 75 godina star sukob Izraela i Palestinaca.
Danas je sto dana od početka njihovog najvećeg rata.
Većina zemalja koje podržavaju Južnu Afriku su iz arapskog svijeta i Afrike. U Evropi je samo Turska javno izrazila podršku.
Nijedna zapadna zemlja nije podržala južnoafričke optužbe protiv Izraela.
SAD, blizak izraelski saveznik, odbacile su ih kao neosnovane, Velika Britanija kao nepravedne, a Njemačka ih direktno odbacuje.
Kina i Rusija su malo rekle o jednom od najznačajnijih slučajeva pred međunarodnim sudom, a Evropska unija takođe nije komentarisala.
Izrael odbacuje optužbe za genocid i kaže da brani svoj narod.
Uz to navodi da ofanziva ima za cilj uništenje lidera Hamasa, ekstremističke organizacije koja vlada Gazom i da su hamasovci izazvali sukob iznenadnim napadom na Izrael 7. oktobra u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, najviše civila i odvedeno oko 250 talaca.
U izraelskom odgovoru na napade u Gazi ubijeno je više od 23.000 Palestinaca po podacima tamošnjeg Mistarstva koje kaže da su više od dvije trećine ubijenih žene i djeca. Veći dio sjeverne Gaze postao je nenaseljiv i čitavi kvartovi su sravnjeni sa zemljom u vazdušnim udarima i tenkovskom vatrom.
Južna Afrika je takođe osudila napade Hamasa 7. oktobra, ali ne opravdava odgovor Izraela.
Organizacija islamske saradnje (OIC) sa 57 zemalja članica je jedan od prvih blokova zemalja koje su javno podržale slučaj podnijet sudu u decembru prošle godine.
Ona je rekla da izraelske snage vrše masovni genocid i optužila Izrael za nasumično ciljanje civilnog stanovništava Gaze.
Arapska Liga sa 22 zemlje članice, od kojih su skoro sve u OIC, takođe je podržala slučaj Južne Afrike.
Van arapskog svijeta Namibija i Pakistan su se složile sa tom zemljom, Malezija takođe.
Indija je poput Rusije i Kine ćutala, svjesna, kako se čini, da bi zauzimanje stava u tako zapaljivom slučaju moglo da naruši njene odnose u regionu.
Indijski premijer Narendra Modi je međutim jedan od prvih svjetskih lidera koji je izrazio solidarnost s Izraelom i napad Hamasa označio terorizmom.
Predsjednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva je podržao slučaj Južne Afrike, ali nije direktno optužio Izrael za genocid, već je zatražio prekid vatre.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da niko, pa ni svjetski sud ne može zaustaviti izraelski rat protiv Hamasa.
Jedana osoba je stradala, a još jedna povrijeđena u protivtenkovskom raketnom napadu na sjever Izraela, blizu granice sa Libanom, saopštila je izraelska hitna služba.
Izraelska vojska saopštila je da je projektil pogodio kuću, uzrokujući žrtve, kao da snage IDF-a gađaju ciljeve Hezbolaha u Libanu, piše Rojters.
Papa Franjo izjavio da je rat „zločin protiv čovječnosti“, ponovo pozvavši na prekid rata i u Ukrajini i na Bliskom istoku.
„Ne zaboravimo ovo (…) Ljudima je potreban mir, svetu je potreban mir“, rekao je papa.
U molitvi je pozvao ljude da ne zaborave stradalnike zbog „svirovosti rata“ u više djelova svijeta, prenosi Rojters.
„Pomolimo se da oni koji imaju moć nad ovim sukobima, razmisle o činjenici da rat nije način da se oni riješe, jer sije smrt među civilima i uništava gradove i infrastrukturu“, rekao je papa.
Egipatski i kineski ministri spoljnih poslova zajedno su danas u Kairu zatražili prekid vatre 100. dana rata u Pojasu Gaze i stvaranje države Palestine kao punopravne članice UN.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, na početku turneje po Africi, kineski ministar Van Ji je rekao da je s egipatskim kolegom Samehom Šukrijem za nezavisnu i suverenu državu Palestinu u granicama od 1967. godine s istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.
U zajedničkom saopštenju dva ministra su takođe pozvala na „kraj nasilja i borbi“.
U saopštenju se takođe poziva na „međunarodni samit za mir kako bi se našlo pravedno, potpuno i trajno rješenje za palestinsko pitanje i kraj okupacije (Izraela) i nezavisnu državu Palestinu“, koja bi bila teritorijalno povezana dok sada Palestinci živi pod dvije rivalske, paralelne vlade.
Uprava palestinskog predsjednika Mahmuda Abasa, vođe Fataha, kontroliše djelove Zapadne obale, koja je pod okupacijom Izraela od 1967, a Hamas, koji ratuje protiv Izraela otkako je 7. oktobra napao južni Izrael, upravlja Gazom.
Kina ima dobre odnose s Izraelom, ali podržava palestinsku stvar već nekolko decenija i Palestinu smatra državom. Peking se zalaže sa rješenje sukoba po modelu dvije države.
Ministarstvo zdravlja Hamasa saopštilo je danas da je poginulo 23.968 ljudi u Pojasu Gaze od početka rata između izraelske vojske i tog paletinskog islamističkog pokreta.
Većina poginulih su žene i maloljetnici.
Prema ovom bilansu saopštenom 100. dana rata, na toj palestinskoj teritoriji od 7. oktobra ranjene su 60.582 osobe.
Izraelska vojska je protekle noći uhapsila dvije sestre drugog čovjeka Hamasa Saleha al-Arurija, ubijenog 2. januara u Libanu u napadu koji se pripisuje Izraelu, objavilo je danas udruženje koje podržava palestinske zatvorenike.
Dvije žene su uhapšene u selu Arura kraj Ramale zbog „podsticanja na terorizam protiv države Izrael“, potvrđeno je u vojnom saopštenju.
Dalal al-Aruri (52) i Fatma al-Aruri (47) uhapšene su u svom domu, objavio je Klub palestinskih zatvorenika.
Saleh al-Aruri, broj dva u Hamasu i jedan od osnivača vojnog krila te palestinske islamske organizacije ubijen je u vazdušnom udaru na predgrađe Bejruta.
Kako navodi Klub palestinskih zatvorenika od 7. oktobra izraelska vojska je uhapsila gotovo 5.900 ljudi (uključujući 1.970 njih koji su stavljeni u administrativni pritvor) na okupiranoj Zapadnoj obali, gdje je napetost jako pojačana od napada palestinskih ekstremista iz Gaze, predvođenih Hamasom, na jug Izraela.
Sestre Arurija su uhapšene nekoliko sati prije očekivanog govora lidera saveznika Hamasa, proiranskog Hezbolaha u Libanu Hasana Nasralaha.
U prvom govoru dan poslije napada na predgrađe Bejruta on je najavio da ubistvo Saleha al-Arurija neće proći nekažnjeno i da je odgovor neminovan.
Od tada su pojačani svakodnevni sukobi na granici između Libana i Izraela, započeti još 8. oktobra, dan poslije napada Hamasa na južnu izraelsku teritoriju.
Smrt Arurija je podstakla strah od širenja sukoba, a 8. januara je ubijen vojni lider Hezbolaha u izraelskom napadu u Libanu.
U znak odmazde Hezbolah je ciljao vojnu bazu u Izraelu narednog dana.
Portparol egipatskog Ministarstva spoljnih poslova Ahmed Abu Zeid izjavio je danas da njegova zemlja u potpunosti kontroliše svoje granice poslije poziva premijera Izraela Benjamina Netanjahua da se zatvori egipatska granica sa Gazom prije kraja rata.
Netanjahu je sinoć rekao da Izrael ne može završiti rat protiv Hamasa do zatvaranja Koridora Filadelfija, 14 kilometara dugog pojasa zemlje, koji služi kao granica između Egipta i Gaze.
U izjavi za jedan egipatski TV kanal Abu Zeid je na Netanjahuovu najavu da Izrael „neće okončati rat ako se ne zatvori taj otvor“, rekao da će Kairo i dalje kontrolisati granicu sa Gazom.
Izraelski lider je rekao da će, čak i ako Hamas bude pobijeđen, „vojna oprema i drugo smrtonosno oružje nastaviti da ulazi kroz južni otvor“, koji zato mora da se zatvori.
Osvrćući se na ulazak kamiona sa humanitarnom pomoći u Pojas Gaze Abu Zeid je rekao da „svaka odluka koja odlaže ulazak jeste izraelska mjera, uključujući pretjeranu pedatnost u inspekciji kamiona, gubljenje vremena tokom procesa inspekcije, zabranu ulaska medicinske opreme i sprečavanje ulaska novinara i zvaničnika“.
U međuvremenu su u obilnim kišama na jugu Pojasa Gaze na granici s Egiptom poplavljene desetine skloništa, javili su palestinski mediji.
Kako je navedeno, oštećeno je više skloništa i škola Agencije UN za pomoć palestinskim izbjeglicama (UNRWA) na jugu Gaze gdje se hiljade civila sklonilo od ratnih sukoba.
Raseljeni ljudi u Kan Junisu i Rafi ostali su i bez zaklona, pošto su snažni vjetrovi uništili njihove šatore.
Izraelske snage ubile su najmanje devet palestinskih ekstremista tokom operacija u Pojasu Gaze, saopštila je vojska jutros, u 100. danu rata protiv Hamasa.
Kako je navedeno borbe su vođene u Kan Junisu i u područjima sjevernije u Pojasu u kojima su, kako Izrael tvrdi, nanijeti veliki gubici Hamasu.
Vojska se takođe sukobila s ekstremistima koji su pokušali da uđu iz Libana na sjever Izraela i ubila njih četvoricu, kako je danas saopšteno.
Sukob je izbio tokom patroliranja u spornom području Šeba farme kada su izraelski vojnici primijetili četiri osobe koje su otvorile vatru na njih.
U razmjeni vatre IDF (Izraelske odbrambene snage) su izvele artiljerijske i minobacačke udare.
U Tel Avivu su sinoć rođaci i prijatelji talaca koje Hamas drži u Gazi započeli 24-časovni protest, zahtijevajući da ih vlasti dovedu njihovim kućama.
Izraelski zvaničnici navode da je 1.139 ljudi ubijeno u napadima koje predvodi Hamas od 7. oktobra prošle godine, uključujući 695 izraelskih civila, među kojima je i 36 djece, prenio je Frans pres.
Ekstremisti su odveli oko 240 talaca tokom napada, a 136 ih je i dalje u Gazi, rekao je savjetnik Ministarstva spoljnih poslova Izraela Tal Beker.
U Gazi su ubijene najmanje 23.843 osobe i 60.317 je ranjeno, po podacima tamošnjeg ministarstva.
Sukobi su pojačani i na drugoj palestinskoj teritoriji, okupiranoj Zapadnoj obali. Od početka rata Izraela i Hamasa razmjena vatre između libanskog Hezbolaha, Hamasovog saveznika i izraelske vojske na libansko-izraelskoj granici je gotovo svakodnevna.
