Benjamin Netanjahu je ljutito reagovao na vest da mu preti izdavanje naloga za hapšenje zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
To je „moralna sramota istorijskih razmera“, izjavio je on.
Izrael „vodi pravedni rat protiv Hamasa, genocidne terorističke organizacije koja je izvršila najgori napad na jevrejski narod još od Holokausta.“
U ogorčenom ličnom napadu, Netanjahu je rekao da je Karim Kan, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS), jedan od „najvećih antisemita savremenog doba“.
Kan je, dodao je, nalik sudijama nacističke Nemačke koji su Jevrejima oduzeli osnovna prava i omogućili Holokaust.
Njegova odluka da zatraži hapšenje izraelskog premijera i ministra odbrane je „bezočno dolivanje ulja na vatru antisemitizma koji bukti širom sveta“.
Netanjahu je video obraćanju koji je objavio njegov kabinet govorio na engleskom jeziku.
To čini uvek kada želi da njegov poruka stigne do strane publike koja mu je važna u Americi.
Zgražavanje premijera, koje sledi i čitavo izraelsko političko vođstvo, izazvale su stranice i stranice pažljivo sročenog pravnog teksta u saopštenju Karima Kana, glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda koji je i član Kraljevog saveta – najistaknutijih advokata u Britaniji.
Reč po reč, rečenicu po rečenicu, saopštenje iznosi poražavajući niz optužbi na račun trojice najistaknutijih vođa Hamasa, baš kao i izraelskog premijera i ministra odbrane.
Odluka da se međunarodno pravo i zakoni oružanih sukoba primene na obe strane, bez obzira ko su, suština je Kanovog saopštenja u kom on navodi opravdanje za zahtev za izdavanje naloga za hapšenje.
„Nijedan vojnik, nijedan komandant, nijedan civilni vođa – niko – ne sme da dela nekažnjivo.“
Pravo, kaže on, ne može da se primenjuje selektivno.
Ako se to dogodi, „stvorićemo uslove za njegovo rušenje“.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE .
Odluka da se zatraži odgovornost za postupke obe strane u slovu međunarodnog prava izazvala je veliki bes i to ne samo u Izraelu.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da je „nečuveno“ tražiti naloge za hapšenje izraelskih lidera.
Ne postoji „izjednačavanje – nikakvo – između Izraela i Hamasa.“
Hamas je zahtevao povlačenje optužbe protiv njegovih vođa, tvrdeći da je tužilac MKS-a „izjednačio žrtve sa dželatom“.
On je rekao da zahtev za izdavanje naloga za hapšenje izraelskih vođa kasni sedam meseci, pošto je „izraelski okupator počinio hiljade zločina“.
Kan ne pravi direktna poređenja između dve strane, sem da bi izneo tvrdnju da su obe počinile niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
On takođe ističe da je do ovog najnovijeg rata došlo u kontekstu „međunarodnog oružanog sukoba Izraela i Palestine i nemeđunarodnog oružanog sukoba Izraela i Hamasa.“
Sud tretira Palestinu kao državu budući da ona ima status posmatrača u Ujedinjenim nacijama, što znači da je mogla da potpiše Rimski statut na osnovu kog je nastao MKS.
Netanjahu je izjavio da Palestinci nikad neće steći nezavisnost dok je on na vlasti.
Umesto da to dožive kao nešto sramotno i kao povlačenje lažnih paralela između, kako je rekao izraelski predsednik Isak Hercog, „ovih zverskih terorista i demokratski izabrane vlade Izraela“, grupe za zaštitu ljudskih prava su pozdravile način na koji tužioci MKS-a traže primenu prava za obe strane.
B’Tselem, vodeća izraelska organizacija za zaštitu ljudskih prava, rekla je da zahtev za izdavanje naloga „ističe brzo poniranje Izraela u moralni ambis“.
„Međunarodna zajednica poručuje Izraelu da ne može da nastavi sa politikom nasilja, ubistava i uništenja bez pozivanja na odgovornost“, dodala je ona.
Aktivisti za ljudska prava se već godinama žale da moćne zapadne zemlje, koje predvodi SAD, žmure nad izraelskim kršenjem međunarodnog prava, iako uredno osuđuju i sankcionišu druge države koje nisu u njihovom taboru.
Koraci koje su preduzeli Kan i njegov tim su, smatraju oni, odavno morali da se dese.
Kan kaže da su tri glavna lidera Hamasa počinile ratne zločine u koje spadaju uništenje, ubistvo, uzimanje talaca, silovanje i tortura.
Imenovani su Jahja Sinvara, lidera Hamasa u Gazi, Muhameda Deifa, komandanta brigada Kasam, njegovog vojnog krila, i Ismaila Hanijeha, šefa Hamasovog političkog biroa.
U sklopu istrage, Kan i njegov tim razgovarali su sa žrtvama i preživelima napada od 7. oktobra.
On je rekao da je Hamas napao osnovne ljudske vrednosti, „ljubav u okviru porodice, najdublje veze između roditelja i deteta su izvitoperene da bi se naneo neizrecivi bol putem proračunate svireposti i ekstremne bezobzirnosti“.
Izrael, rekao je Kan, ima pravo na samoodbranu.
Ali, „beskrupulozni zločini“ ne oslobađaju „Izrael obaveze da se pridržava međunarodnog humanitarnog prava“.
Njegov propust da to učini opravdava izdavanje naloga za hapšenje Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta za zločine u koje spadaju izgladnjavanje civila kao oružje rata, ubistvo, uništenje i namerni napadi na civile.
Od početka izraelskog odgovora na Hamasove napade od 7. oktobra, američki predsednik Bajden je više puta prekorevao Izrael, izražavajući zabrinutost da ubija previše palestinskih civila i uništava suviše civilne infrastrukture u Gazi.
Ali pažljivo balansirajući sa bliskim saveznikom kog je oduvek podržavao, Bajden i njegova administracija nisu nedvosmisleno javno rekli šta misle.
Kan je kristalno jasan u sopstvenom tumačenju.
Izrael se, kaže on, odlučio za zločinačka sredstva da bi postigao vlastite ratne ciljeve u Gazi – „konkretno, namerno izazivajući smrt, gladovanje, veliku patnju i teške povrede“ civilima.
Sudsko veće MKS-a sada će razmatrati da li da izda naloge za hapšenje.
Države potpisnice MKS-ovog Rimskog statuta će potom biti u obavezi da pritvore ove ljude ako im se za to ukaže prilika.
U 124 zemlje potpisnice ne spadaju Rusija, Kina i SAD, a ni Izrael.
Ali MKS je doneo odluku da ima pravni autoritet da krivično goni zločine počinjene u ovom ratu zato što su Palestinci potpisnici.
Ako nalozi za hapšenje budu izdati, to znači da Netanjahu, premijer koji je najduže na vlasti u Izraelu, neće moći da poseti bliske zapadne saveznike, a da ne bude u riziku od hapšenja.
Britanski premijer Riši Sunak rekao je da „postupci MKS-a ne pomažu da se postigne prekid u borbama, da se izvuku taoci a da se isporuči humanitarna pomoć.“
Ali ako nalozi budu izdati, Velika Britanija će morati da izvrši ta hapšenja, sem ukoliko ne bude uspešno utvrdila da Netanjahu ima diplomatski imunitet.
Vrlo važan izuzetak za Netanjahua i Galanta su SAD.
Bela kuća veruje da MKS nema jurisdikciju u ovom sukobu, što je stav koji bi mogao da podeli Demokratsku stranku Džoa Bajdena oko rata.
Napredne snage već su pozdravile odluku tužilaštva MKS-a.
Čvrsti saveznici Izraela među demokratama mogli bi da podrže republikansku inicijativu da se izglasa zakon koji će uvesti sankcije zvaničnicima MKS-a ili im zabraniti da uđu na teritoriju SAD-a.
Dok su glasine o pripremanju optužnica počele da kolaju Evropom, Amerikom i Bliskim istokom još pre više nedelja, grupa republikanskih senatora iznela je neku vrstu pretnje Kanu i njegovom timu kakve su su se mogle čuti samo na filmu.
„Uzmite Izrael na zub, a mi ćemo vas… upozoreni ste.“
Pogledajte šta je ratni zločin
Slobodno neće moći da putuje ni Joav Galant.
Kritičari postupaka Izraela često se pozivaju na reči koje je on koristio kad je najavio da će Izrael izvršiti opsadu nad Gazom.
„Naredio sam potpunu opsadu Pojasa Gaze. Neće biti struje, hrane, goriva, sve će biti zatvoreno… Borimo se protiv ljudskih životinja i ponašaćemo se shodno tome“, izjavio je Galant dva dana posle Hamasovih napada od 7. oktobra.
Kan u saopštenju piše da je „Izrael namerno i sistematski lišio civilno stanovništvo u svim delovima Gaze sredstava neophodnih za ljudsko preživljavanje.“
Glad je, kaže on, prisutna u delovima Gaze, a bliži se u drugim.
Izrael negira postojanje gladi, tvrdeći da nestašicu hrane ne izaziva opsada – već krađe Hamasa i nesposobnost UN-a.
Ako nalog za hapšenje bude odobren za Ismaila Hanijeha, šefa Hamasovog političkog krila, on će morati ozbiljno da porazmisli o redovnim putovanjima da bi se sastajao sa višim arapskim liderima.
Vrlo je verovatno da će provoditi više vremena u bazi u Kataru, koji, poput Izraela, nije potpisnik Rimskog statusa kojim je osnovan MKS.
Veruje se da se druga dvojica optuženih lidera Hamasa, Jahja Sinvar i Muhamed Deif, kriju negde u Gazi.
Nalog za hapšenje ne vrši mnogo veći pritisak na njih – Izrael aktivno pokušava da ih ubije poslednjih sedam meseci.
Nalog za hapšenje će takođe strpati Netanjahua u istu kategoriju optuženih lidera u koju spadaju ruski predsednik Vladimir Putin i pokojni libijski pukovnik Muamer el Gadafi.
Nalog za Putinovo hapšenje izdat je zbog nezakonite deportacije i prebacivanje dece iz Ukrajine u Rusiju.
Pre nego što ga je ubio vlastiti narod, izdat je nalog i za hapšenje pukovnika Gadafija zbog ubistva i progona nenaoružanih civila.
To nije laskavo društvo za Benjamina Netanjahua, lidera države koja se ponosi svojom demokratijom.
