Navodi Izraela da je 12 zaposlenih u agenciji Ujedinjenih nacija učestvovalo u Hamasov napad 7. oktobra naveli su više zapadnih zemalja da prekinu finansiranje i ponovo pokrenule debatu o najvećem pružaocu humanitarne pomoći u Gazi.
Agencija Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice, poznata kao UNRVA (UNRWA), upošljava hiljade zaposlenih i pruža vitalnu pomoć i usluge milionima ljudi širom Bliskog istoka. U Gazi su glavni snabdjevač hranom, vodom i skloništem za civile tokom rata između Izraela i Hamasa.
Izrael je dugo kritikovao tu agenciju, optužujući je da toleriše ili čak sarađuje sa Hamasom i da nastavlja 75-godišnju palestinsku izbjegličku krizu. Izraelska vlada optužila je Hamas i druge ekstremističke grupe da crpe pomoć i koriste objekte UN u vojne svrhe.
Agencija poriče te navode i saopštava da je preduzela brze mjere protiv zaposlenih optuženih za učešće u napadu. Sjedinjene Države i osam drugih zapadnih zemalja koje su zajedno obezbijedile više od polovine budžeta UNRVA 2022. ipak su suspendovale svoje finansiranje agencije.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš kaže da se dva miliona Palestinaca u Gazi, ili 87 odsto stanovništva, oslanja na usluge agencije koje će biti smanjene ukoliko se finansiranje ne obnovi u februaru.
Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbjeglicama na Bliskom istoku osnovana je da pruži pomoć za oko 700.000 Palestinaca koji su pobjegli ili su protjerani iz današnjeg Izraela tokom rata 1948, u vrijeme stvaranja zemlje.
Palestinci kažu da izbjeglice i njihovi potomci, kojih sada ima skoro šest miliona širom Bliskog istoka, imaju pravo da se vrate svojim domovima.
Izrael to odbija, jer ako bi se pravo na povratak u potpunosti primijenilo to bi rezultiralo palestinskom većinom unutar njegovih granica. Sudbina izbjeglica i njihovih potomaka bila je među najtežim pitanjima u mirovnom procesu, koji je zaustavljen 2009. godine.
Agencija upravlja školama, zdravstvenim klinikama, infrastrukturnim projektima i programima pomoći u izbjegličkim kampovima koji sada podsjećaju na guste urbane četvrti, u Gazi, Zapadnoj obali koja je po izraelskom okupacijom, Libanu, Siriji i Jordanu. Samo u Gazi ima 13.000 zaposlenih, većinom Palestinaca.
U Gazi, gde je oko 85 odsto od 2,3 miliona ljudi na toj teritoriji napustilo svoje domove, preko milion se nalazi u školama agencije i drugim objektima.
Izrael optužuje UNRVA da „žmuri“ jer Hamas, koji vlada Gazom od 2007. godine, uzima pomoć namijenjenu civilima i zato što se bori iz i oko objekata UN, od kojih je nekoliko pogođeno tokom rata. Takođe je razotkrio tunele Hamasa koji prolaze pored ili ispod objekata UNRVA i optužuje agenciju da u svojim školama podučava djecu mržnji prema Izraelu.
UNRVA poriče te navode. Kaže da nema veze sa Hamasom ili bilo kojom drugom ekstremističkom grupom, i da temeljno istražuje sve optužbe o nepravednim postupcima i poziva osoblje na odgovornost. Kaže da dijeli spiskove svog osoblja sa Izraelom i drugim zemljama domaćinima.
Rečeno je da je 12 zaposlenih učestvovalo u iznenadnom napadu 7. oktobra u kojem su borci Hamasa iz Gaze zauzeli široku odbranu Izraela na granici. Drugi ekstremisti pridružili su se kasnijem smrtonosnom pohodu kroz obližnje zajednice, u kojem je poginulo 1.200 ljudi, uglavnom civila. Oko 250 drugih, uključujući djecu, zarobljeno je i odvedeno u Gazu.
Šef UN-a Gutereš je rekao da je devetoro optuženih radnika agencije odmah otpušteno, da je jedan potvrđen mrtav, a druga dvojica tek treba da budu identifikovana. Rekao je da će svi odgovarati, uključujući i krivično gonjenje.
Ni detalji navoda, ni dokazi koji ih potkrepljuju, nisu objavljeni.
Agencija je osudila napad 7. oktobra i pozvala da se oslobode svi taoci. Ranije ovog mjeseca, prije najnovijih navoda, generalni komesar Filip Lazarini najavio je eksternu reviziju agencije kako bi se utvrdilo koje su optužbe „tačne ili netačne“ i „šta je politički motivisano“.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da bi agencija trebalo da bude zatvorena. Ali njegova vlada je nastavila da dozvoljava agenciji da djeluje na Zapadnoj obali i u Gazi, gdje pruža osnovne usluge koje bi inače mogle biti odgovornost Izraela kao okupacione sile. Nijedan drugi entitet ne bi mogao brzo da popuni prazninu ako agencija prestane sa radom.
Sjedinjene Države, prva zemlja koja je obustavila finansiranje, najveći su donator UNRVA, obezbjeđujući Agenciji 2022. godine 340 miliona dolara. Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Australija, Nemačka, Italija, Holandija, Švajcarska i Finska takođe su obustavile pomoć.
Devet zemalja je zajedno obezbjeđivalo skoro 60 odsto budžeta agencije 2022. Za sada nije jasno kada i kako će obustava pomoći uticati na svakodnevne operacije. Norveška i Irska saopštile su da će nastaviti da finansiraju UNRVA, dok drugi donatori još nisu odlučili.
Rat je gurnuo Gazu u tešku humanitarnu krizu. Svaki četvrti Palestinac na toj teritoriji suočava se sa glađu, prema zvaničnicima UN-a, koji kažu da su operacije pomoći otežane borbama i izraelskim ograničenjima.
„Naša humanitarna operacija, od koje dva miliona ljudi životno zavisi u Gazi, propada“, objavio je Lazarini na Eksu, ranije poznatom kao Tviter.
On je rekao da je šokiran time što zemlje obustavljaju pomoć „na osnovu navodnog ponašanja nekoliko pojedinaca, a kako se rat nastavlja, potrebe se produbljuju i glad se nazire“.
U ratu je poginulo više od 26.000 Palestinaca, većina žena i dece, a ranjeno je više od 64.400 drugih, prema Ministarstvu zdravlja Gaze koje vodi Hamas i ne pravi razliku između civila i boraca u broju žrtava, ali tvrdi da su većina ubijenih bili žene i deca.
Broj poginulih uključuje više od 150 zaposlenih u agenciji, najviše humanitarnih radnika koje su UN izgubile u jednom sukobu.
