Hiljade Palestinaca je, u strahu od neposredne izraelske kopnene ofanzive, napustilo domove u istočnim djelovima grada Gaze koji su sada pod stalnim izraelskim bombardovanjem i uputili se zapadno i južno od razorene teritorije, prenosi Rojters.
Izraelski plan za preuzimanje kontrole nad gradom Gazom izazvao je uzbunu u inostranstvu i kod kuće gdje je više desetina hiljada Izraelaca održalo jedan od najvećih protesta od početka rata, pozivajući na sporazum o okončanju borbi i oslobađanje preostalih 50 talaca koje palestinski militanti drže u Gazi od 7. oktobra 2023.
Planirana ofanziva podstakla je egipatske i katarske posrednike za postizanje prekida vatre da pojačaju napore u onome što bi, po riječima izvora upućenog u razgovore s Hamasovim militantima u Kairu, moglo predstvljati „posljednji pokušaj“, piše Rojters.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu opisao je grad Gazu kao posljednji veliki urbani bastion Hamasa. Ali, budući da Izrael već drži 75 odsto Gaze, vojska je upozorila da bi proširenje ofanzive moglo ugroziti taoce koji su još živi i uvući snage u dugotrajni i smrtonosni gerilski rat, navodi Rojters.
Dani Miran, čiji je sin Omri otet kao talac 7. oktobra, rekao je da se plaši posljedica izraelske kopnene ofanzive u gradu Gazi. „Bojim se da bi moj sin mogao biti povrijeđen“, rekao je danas u intervjuu za Rojters u Tel Avivu.
U gradu Gaza mnogi Palestinci takođe pozivaju na proteste zahtijevajući okončanje rata koji je uništio veliki dio teritorija i izazvao humanitarnu katastrofu, kao i da Hamas intenzivira razgovore kako bi spriječio izraelsku kopnenu ofanzivu.
Izraelski upad oklopnim vozilima u grad Gazu mogao bi rezultirati raseljavanjem stotina hiljada ljudi, od kojih su mnogi više puta ranije tokom rata iseljeni iz svojih domova.
Po riječima Ahmeda Meisena, koji vodi jedan azil u ratom razorenom predgrađu uz istočni dio Gaze, 995 porodica je u posljednjih nekoliko dana napustilo to područje i otišlo na jug.
Uz očekivanu izraelsku ofanzivu, Meisen procjenjuje da je za hitan smještaj potrebno 1,5 miliona šatora, navodeći da je Izrael tokom primirja od januara do marta dozvolio ulazak samo 120.000 šatora na teritoriju.
Humanitarni ured Ujedinjenih nacija saopštio je prošle sedmice da je već 1,35 miliona ljudi u Gazi u potrebi za stvarima za hitni smještaj.
„Ljudi u Gazi su kao neko ko je dobio smrtnu presudu i čeka izvršenje“ rekao je Tamer Burai, biznismen iz Gaze.
„Danas ili sjutra selim roditelje i svoju porodicu na jug. Ne mogu da rizikujem da izgubim bilo koga od njih u slučaju iznenadne invazije“, rekao je za Rojters putem aplikacije za čat.
Protest sindikata zakazan je za četvrtak u Gazi, a ljudi su na društvenim mrežama obećali da će učestvovati, što će povećati pritisak na Hamas.
Posljednja runda indirektnih pregovora o primirju završena je krajem jula u ćorsokaku, uz međusobne optužbe za njen kolaps.
Izvori bliski pregovorima u Kairu rekli su da su se egipatski i katarski posrednici sastali s liderima Hamasa, Islamskog džihada i drugih frakcija, ali je postignut vrlo mali napredak.
Jedan zvaničnik, koji je želio da ostane anoniman, rekao je Rojtersu da je Hamas posrednicima prenio da je spreman da nastavi pregovore o 60-dnevnom primirju i puštanju polovine talaca, što su predložile SAD, ali i širem sporazumu koji bi okončao rat.
Izrael kaže da će pristati na prekid neprijateljstava ako svi taoci budu oslobođeni i ako Hamas položi oružje, navodi Rojters i dodaje da je drugi zahtjev ta grupa javno odbila dok se ne uspostavi palestinska država.
Zvaničnik Hamasa rekao je danas za Rojters da grupa odbija izraelske zahtjeve da se razoruža ili da njeni lideri budu protjerani iz Gaze.
Takođe, očigledno postoje i oštre razlike po pitanju obima izraelskog povlačenja iz Gaze i načina na koji će humanitarna pomoć biti dostavljena oko enklave, gdje je pothranjenost raširena, a humanitarne organizacije upozoravaju na nadolazeću glad.
Naglašavajući jaz u pregovorima o primirju, američki predsjednik Donald Tramp je danas napisao na svojoj društvenoj mreži: „Preostale taoce vidjećemo tek kada se s Hamasom suočimo i kada bude uništen!!! Što se ovo ranije desi, veće su šanse za uspjeh“.
U subotu je izraelska vojska saopštila da se priprema da pomogne žiteljima Gaze u opremanju šatorima i drugom opremom za sklonište prije nego što ih premjesti iz borbenih zona na jug enklave. Nisu dati dodatni detalji o količinama niti o tome koliko bi vremena bilo potrebno da se oprema dopremi u enklavu.
„Postojeći šatori u kojima ljudi žive (na jugu) su istrošeni i neće zaštititi ljude od kiše. U Gazi nema novih šatora zbog izraelskih ograničenja za pomoć na graničnim prelazima“, rekao je palestinski ekonomista Mohamed Abu Džajab za Rojters.
On je rekao da su neke porodice iz Gaze počele da iznajmljuju nekretnine i skloništa na jugu i da su preselile svoje stvari.
„Neki ljudi su iz prethodnog iskustva naučili i ne žele da ih iznenade. Takođe, neki misle da je bolje da se presele ranije kako bi našli mjesto“, dodao je Abu Džajab.
Rat je počeo kada su, prema podacima Izraela, militanti pod vođstvom Hamasa prešli granicu u južni Izrael, ubivši 1.200 ljudi i odveli 251 taoca u Gazu.
Prema podacima lokalnih zdravstvenih zvaničnika, koji ne prave razliku između boraca i civila, u izraelskom vazdušnom i kopnenom ratu u Gazi od tada je poginulo više od 61.000 Palestinaca.
Još petoro Palestinaca je umrlo od pothranjenosti i gladi u posljednja 24 sata, saopštilo je danas Ministarstvo zdravlja Gaze, čime je broj umrlih od tih uzroka od početka rata porastao na 263, uključujući 112 djece.
Izrael osporava podatke koje je dostavilo Ministarstvo zdravlja na teritoriji pod upravom Hamasa.
