Da je rat u Gazi kao i svi drugi, prekid vatre bi verovatno odavno bio na snazi.
Mrtve bi sahranjivali, a Izrael bi se raspravljao sa Ujedinjenim nacijama o tome koliko cementa može da dođe u Gazu za obnovu.
Ali ovaj rat nije takav, ne samo zbog ogromnih žrtava, do kojih je prvo 7. oktobra doveo Hamas i to uglavnom izraelskih civila, a zatim i osvete Izraela, kako ju je nazvao premijer Benjamin Netanjahu, kada su takođe uglavnom stradali civili – palestinski.
Ovaj rat je drugačiji i zato što dolazi u nezgodnom trenutku kada su pitanju granice na Bliskom istoku.
U poslednje dve decenije decenije, najozbiljniji raskol geopolitičkog pejzaža tog regiona bio je između Irana i Sjedinjenih Država, praćenih njihovim prijateljima i saveznicima.
Jezgro iranske mreže čine Hezbolah u Libanu, Asadov režim u Siriji, Huti u Jemenu i razne iračke paramilitarne formacije koje Iran naoružava i obučava.
Iranci su podržali Hamas i Islamski džihad u Gazi, a bliski su Kini i Rusiji.
Postali su značajan faktor ruskih ratnih napora u Ukrajini, dok Kina kupuje veliku količinu iranske nafte.
A što duže traje rat u Gazi i što Izrael ubija sve više palestinskih civila, uništavajući na desetine hiljada domova, to je veći rizik od šireg sukoba.
Granica između Izraela i Libana zagreva se polako i sigurno, iako ni Izrael, ni Hezbolah ne žele rat punih razmera.
Međutim, usled sve žešćih razmena vatre, rizik od nekontrolisane eskalacije raste.
Huti u Jemenu su za to vreme lansirali rakete i dronove prema Izraelu, ali ih je sve srušila ili izraelska protivvazdušna odbrana, ili ratni brodovi američke mornarice u Crvenom moru.
U Iraku, paramilitarne snage koje podržava Iran napale su američke baze, dok su SAD uzvratile u Siriji.
Na američkoj strani su Izrael, zalivske naftne države, Jordan i Egipat.
SAD nastavljaju da snažno podržavaju Izrael, iako je jasno da je predsedniku Džozefu Bajdenu neprijatno zbog načina na koji Izrael ubija toliko palestinskih civila.
Američki državni sekretar Entoni Blinken javno je rekao da je previše palestinskih civila ubijeno.
Svi arapski saveznici Amerike su osudili ono što Izrael radi i pozvali na prekid vatre.
‘Ušetali smo u pustoš’: BBC urednik u Gazi sa izraelskim snagama
Prizor stotina hiljada Palestinaca koji beže iz domova u severnoj Gazi, budi duhove pobede Izraela nad Arapima iz 1948. godine i izraelskog rata za nezavisnost.
Više od 700.000 Palestinaca je tada ili pobeglo, ili su ih Izraelci iz domova proterali pretnjom oružjem, što Palestinci danas nazivaju Al Nakba – katastrofa.
Potomci izbeglica iz 1948. danas čine veći deo stanovništva Pojasa Gaze.
Razgovori ekstremnih jevrejskih nacionalista, koji podržavaju vladu Benjamina Netanjahua, o još jednoj Nakbi zato alarmiraju arapske države u američkom taboru, posebno Jordan i Egipat.
Jedan ministar u Netanjahuovoj vladi je čak, kako bi se obračunao sa Hamasom, razmišljao o bacanju nuklearne bombe na Gazu.
Ukoren je, ali ne i otpušten.
Sve se to može odbaciti kao buncanje ljudi sa političke margine, iako se sve ozbiljno shvata u Jordanu i Egiptu – ne zbog nuklearnog oružja, koje Izrael ima, već mogućnosti da na stotine hiljada Palestinaca bude proterano.
Što se tiče samog rata u Gazi, zapadne diplomate kažu za BBC da će njegovo okončanje i suočavanje sa posledicama biti „teško i neuredno“.
Jedini način za to, izjavio je jedan, jeste da se prođe kroz „obnovu političkog horizonta za Palestince“, što je referenca na nezavisnu Palestinu uz Izrael.
Reč je o takozvanom rešenju dve države, propaloj ideji koja danas opstaje samo kao slogan.
Oživljavanje te ideje, možda u kontekstu šireg poboljšanja odnosa Izraela i Arapa, ambiciozan je plan, ali možda i najbolja šansa koja postoji za mir.
Međutim, u trenutnoj atmosferi bola, uzbuna i mržnje, biće veoma teško ispuniti je.
To se svakako neće dogoditi pod trenutnim rukovodstvom i Palestinaca i Izraelaca.
Premijer Netanjahu nije otkrio plan za dan nakon završetka borbi u Gazi, ali je odbacio američku ideju o formiranju vlade koju će predvoditi palestinskih zvaničnici.
Drugi deo američkog plana su pregovori o rešenju dve države, čemu se Netanjahu protivi od početka njegove političke karijere.
On ne samo da je protiv nezavisnosti Palestinaca, već mu i opstanak na premijerskoj funkciji zavisi od podrške jevrejskih ekstremista koji veruju da je čitava teritorija između reke Jordana i Mediterana data jevrejskom narodu od boga i da je to sve Izrael.
Veliki broj Izraelaca želi i da on bude smenjen, okrivljujući ga za bezbednosne i obaveštajne propuste koji su omogućili napad 7. oktobra.
Palestinski predsednik Mahmud Abas, kojeg je Hamas 2007. svrgnuo u Gazi, tako da trenutno na vlasti samo u Zapadnoj obali , već je zašao u osamdesete godine i prilično je diskreditovan u očima birača.
Palestinske vlasti sarađuju sa Izraelom po pitanju bezbednosti na Zapadnoj obali, ali ne mogu da zaštite sopstveni narod od naoružanih jevrejskih doseljenika.
Ako ovaj strašni rat u Gazi ne primora Izraelce, Palestince i njihove moćne prijatelje da ponovo pokušaju da sklope mir, onda je jedina budućnost – još rata.
