Rusija ima veliki uticaj na srpsku vlast, koja jednostavno ispunjava njihova naređenja, izjavio je 14. jula za Radio Slobodna Evropa (RSE) antiratni aktivista ruskog porijekla Peter Nikitin, kome je zabranjen ulazak u Srbiju.
Nikitin, organizator protesta podrške Ukrajini nakon ruske invazije i kritičar vlasti ruskog predsjednika Vladimira Putina, provodi drugi dan na beogradskom aerodromu, nakon što mu je 13. jula odbijen ulazak u Srbiju.
Prema njegovim riječima, odluku o zabrani ulaska donijela je Bezbjednosno-informativna agencija (BIA).
„Pretpostavljam da je to donio Vulin lično“, rekao je Nikitin, dovodeći direktora BIA Aleksandra Vulina u vezu sa odlukom.
„Nemam konkretne dokaze za to, ali nema drugog objašnjenja za ono što se dešava“, dodaje Nikitin.
Vulin je od 11. jula na američkoj listi sankcija, pored ostalog, zbog veza sa Rusijom.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA nisu odgovorili na ponovljene upite RSE o razlozima zašto je Nikitinu zabranjen ulazak u Srbiju.
Nikitin, kako je istakao, podnosi žalbu na odluku o zabrani i do daljeg ostaje na beogradskom aerodromu. Dok ga, kako kaže, ne puste da uđe u Srbiju ili ne deportuju.
On, kao strani državljanin sa pasošem Holandije i Rusije, u Srbiji ima dozvolu za dugotrajni boravak. U Beogradu živi od 2016. godine.
RSE: Ovo je drugi dan kako ste Vi na beogradskom aerodromu. Imate li informacije zbog čega Vam je zabranjen ulazak u Srbiju?
Nikitin: To je još uvijek zagonetka.
Jedina informacija koju sam dobio od nadležnih lica je da je protiv mene na snazi zabrana ulaska. To navode kao osnov po kojem mi odbijaju da uđem u državu.
Dakle, to je potpuna besmislica – vama je zabranjen ulazak u Republiku Srbiju, jer vam je zabranjen.
Drugim riječima, ne smijete u Srbiju, jer nam se može da vam zabranimo. Nema nikakvog drugog obrazloženja.
Čuo sam se sa poslanicima opozicione Demokratske stranke u parlamentu Srbije, koji su obećali da će preko Skupštine pokušati da dobiju informacije, sa nekim validnim obrazloženjem zašto me vlasti ne puštaju.
Jedino obrazloženje koje može, bar teoretski, da se nađe u Zakonu o strancima je da predstavljam opasnost po državnu bezbjednost.
To odmah dovodi do pitanja šta su nadležni organi radili dok sam se ja bavio navodno ‘opasnom’ aktivnošću.
I zašto tada nisu preduzeli mjere da spriječe moje ‘opasne aktivnosti’, ako su bile toliko opasne da sada ne smijem da uđem u zemlju gdje sam stalno nastanjen.
Pojam zabrane ulaska u zemlju u kojoj sam stalno nastanjen je kontradiktoran. Dokle god imam pravo stalnog nastanjenja, koje mi nije ukinuto, ne mogu da mi zabrane da ulazim u zemlju da to pravo i koristim.
RSE: Šta vam govori granična policija na aerodromu?
Nikitin: Granična policija se ponaša izuzetno korektno i fino prema meni. Ne daju mi nikakve suštinske odgovore. Jedino što mi kažu je da to nije njihova odluka, da oni samo ispunjavaju naređenja ‘odozgo’.
Što opet pokreće pitanje, kako je to moguće, s obzirom da je odluku kojom mi se odbija ulazak u državu potpisala granična policija. A granična policija kaže da to nije njihova odluka. To je takođe zagonetka za mene.
Granična policija mi svaki dan, dva puta dnevno, nudi da se ukrcam na let za Frankfurt. Zato što sam se preko Frankfurta vraćao sa godišnjeg odmora, šest dana sam bio u Portugalu.
Ja na to odgovaram da ja nemam gde tamo da se vratim, da ne živim u Frankfurtu već u Beogradu. Ja sam u Beogradu kod kuće i hoću da idem kući.
Ako bih otišao u Frankfurt, tamo bih ostao na aerodromu, kao i ovdje.
Nemam tamo gdje da živim, niti imam sredstava za život u Njemačkoj. I zbog toga odbijam. To je postala neka vrsta formalnosti sada, samo mi nude da se ukrcam na let, ja kažem odbijam, i to je to.
RSE: U vašim izjavama ste isticali da je da je odluku o zabrani ulaska u državu donijela Bezbjednosno-informativna agencija. Na osnovu čega to tvrdite?
Nikitin: Kad sam stigao na beogradski aerodrom, na pasošku kontrolu, 13. jula iza ponoći, uzet mi je pasoš i rečeno mi je da čekam. Kad sam pitao šta čekam, meni je rečeno da čekaju odgovor od BIA.
RSE: U izjavama za medije, odluku da Vam se zabrani ulazak u Srbiju doveli ste u vezu sa direktorom BIA Aleksandrom Vulinom. Na osnovu čega to tvrdite?
Nikitin: Meni je rečeno da je odluka doneta od visoko nadređenih, ‘odozgo’. Pretpostavljam da je to donio Vulin lično. Ako ne i predsjednik Vučić.
Zato što, kad sam bio viđen kao učesnik prvog (opozicionog) protesta ‘Srbija protiv nasilja’ o tome su se pojavili članci u tabloidima kako ja navodno ‘pravim haos’ u Beogradu.
I onda je predsjednik Vučić (u komentaru na protest) mene pomenuo imenom i prezimenom, i nazvao me ‘glavnim zagovaračem ukrajinskih interesa u Srbiji’.
Ako predsjednik Vučić lično obraća pažnju na mene, onda pretpostavljam da to radi i direktor BIA Vulin.
RSE: Zašto mislite da bi Vaš aktivistički rad mogao da predstavlja problem za vlast u Srbiji?
Niktin: Ja ne vjerujem da moj aktivistički rad predstavlja bilo kakav problem za vlast u Srbiji.
Zato što se Rusko demokratsko društvo, čiji sam osnivač, u skladu sa svojim manifestom ne miješa unutrašnja pitanja Srbije, dokle god se to ne tiče interesa Rusa i ruskojezične dijaspore, uključujući i ukrajinsku i bjelorusku dijasporu.
Mi se ne miješamo u unutrašnja pitanja.
Mi smo samo jednom kao organizacija izašli na prvi protest ‘Srbija protiv nasilja’ sa plakatima protiv ratne propagande i grafita koji pozivaju na nasilje, što je direktno vezano za ono čime se mi kao udruženje bavimo.
Ja sam nadalje učestvovao u protestima ‘Srbija protiv nasilja’ lično, ne ispred Ruskog demokratskog društva, zato što imam dvoje djece u Srbiji i moje starije dijete pohađa školu ‘Vladislav Ribnikar’ (u kojoj se dogodilo masovno ubistvo, što je pokrenulo proteste u Srbiji na kojima se traži odgovornost vlasti prim. RSE).
I to se tiče mene lično.
Ne vjerujem da išta od toga predstavlja opasnost po srpsku vlast, ali predstavlja jako veliku opasnost po rusku vlast, po predsjednika Vladimira Putina i njegov režim.
Jer njihova glavna propagandna floskula je da je Putin Rusija, da su Putin i Rusija isto, i da svi Rusi kao jedan podržavaju rat i Putina. A naš aktivizam ruši taj mit.
Time smetamo njima. Očigledno da oni imaju jako veliki uticaj na srpsku vlast koja jednostavno ispunjava njihova naređenja. Nemam konkretne dokaze za to, ali nema drugog objašnjenja za ono što se dešava.
RSE: Da li ste, na bilo koji način, imali problem prilikom organizacije protesta podrške Ukrajini, koje ste od početka invazije organizovali u Srbiji? Kakva je bila saradnja sa policijom?
Nikitin: Ne. Svi protestni skupovi i dešavanja, u znak podrške narodu Ukrajine ili ruskim političkim zarobljenicima, bili su najavljeni, prijavljeni u policiji i dozvoljeni. I sprovedeni su u veoma bliskoj saradnji sa policijom.
Jedini put kada smo imali problem je bilo 24. februara, na godišnjicu rata, u tom trenutku je bilo ekstremno desničarskih aktivnosti u Srbiji.
Policija nam je tada rekla da bi trebalo da odustanemo od protestne šetnje koju smo planirali, nego da protest održimo na jednom mjestu. Bojali su se desničarskih provokacija i nasilja i rekli su nam da ne mogu da nam garantuju bezbjednost.
Mi smo tada poslušali policijski zahtjev i održali protest na jednom mjestu.
Osim toga, nikada nismo imali nijedan problem. Nijednom nismo pozivani na razgovor u policiju, dobijali prijave ili bilo šta slično.
RSE: Zbog čega ste odlučili da budete tako aktivan član zajednice, s obzirom na to da organizujete proteste, imate osnovano Rusko demokratsko društvo?
Niktin: Stvar je u tome da je bila velika potreba među ruskom dijasporom za nekom vrstom protesta. To je bilo još prije rata u Ukrajini, kada je bio uhapšen Aleksej Navaljni (ruski opozicionar).
U tom trenutku je bilo protesta širom Evrope, ruska dijaspora je pružala podršku Navaljnom.
Ali, ljudi Rusi u Srbiji su bili preplašeni da sami organizuju te proteste, zato što su se bojali da će imati problema sa produžavanjem boravišnih dozvola, da će možda imati problema sa ruskom ambasadom, što se tiče produžavanja pasoša.
Puno Rusa u Srbiji još uvijek ima porodice u Rusiji, pa su se bojali za njihovu bezbjednost.
Ja sam posljednji put bio u Rusiji 2016. godine. Više nemam nikog u Rusiji, Svi moji bliski su je odavno napustili. Imam holandsko državljanstvo i stalno nastanjenje u Srbiji, zato je bilo logično da ja budem organizator svega toga.
Ja u Srbiji živim od 2016. godine, ali u stvari dolazim u Srbiju mnogo duže. Moj prvi dolazak u Srbiju je bio u februaru 2003. godine kad sam se upoznao sa suprugom, i od tada sam redovno u Srbiji.
Naučio sam jezik, zavolio sam Srbiju i napravio sam ovdje dom.
