Za sudske sporove iz državnog trezora u prvom kvartalu isplaćeno je 3,2 miliona evra, pokazuju podaci iz izvještaja Zaštitnika imovinsko-pravnih interesa Crne Gore koji je Vlada usvojila na sjednici u četvrtak. Da se naslijeđeni problemi ne rješavaju i da se troškovi samo nagomilavaju razlog je, kako objašnjavaju iz Instituta Altenativa, jer ne postoji sistem odgovornosti.
Zaštitinik imovinsko pravnih interesa Crne Gore za prvi kvartal primio je 1103 tužbe za parnični postupak i 385 upravnih sporova.
“U cilju smanjenja troškova postupka, apeluje se na sve državne organe da postupaju po računima i fakturama, pravosnažnim sudskim presudama i rješenjima, kako bi se izbjegla prinudna naplata i nepotrebno uvećavanje troškova postupka izvršenja”, navode iz institucije Zaštitnika.
“Imali smo priliku da vidimo da je zaštitinica upozoravala da se utrostručavajući troškovi jer ne postoji njihova dobrovoljna naplata, imao prinudnu naprlatu, troškove izvršenja što govori o tromosti već sveopšte krize odgovornosti”, kazala je za TVCG Milena Muk iz Instituta Alternativa.
“Dodatno, čini mi se, izbjegava se utvrđivanje jasne odgovornosti jer se novac sliva iz trezora ne službenika koji prave te greške, iako postoje zakonski mehanizmi da se kroz regresne tužbe utvrdi materijalna odgovornost onih koji su napravli grešku u sistemu”, dodaje Muk.
I tako godinama. Pa, godinu po godinu sistem koji je zanemaren doživi da iz zajedničkog nam trezora ode gotovo 46 miliona evra samo za tri godine koji su se uvećavali i zbog prinudne naplate izrečenih presuda. Ovaj podatak govori da državni organi, osim što ne poštuju prava zaposlenih, ne poštuju ni sudske odluke.
“Kroz praćenje strategije reforme javne uprave imamo negativan trend, dakle, negdje je bilo planirano da se ne povećava udio prinudne naplate sudskih troskova, međutim, sa 10 miliona iz 2020. skočio na 15 miliona u 2022.”, ističe Muk.
Pitanje enormnih troškova koji nastaju, između ostalog, zbog velikog broja radnih sporova aktuelno je godinama. DRI je utvrdila da su izgubljeni sporovi u periodu od 2012–2015. godine državu koštali 71 milion evra.
“Govorimo mi iz cilivnog sektora, kao i iz DRI… Vlada uvrsti u svoje strateške dokuemente ali se ništa ne mijenja, nažalost”, zaključuje Muk.
