U nedjelju su u Italiji otvorena birališta na izborima za koje se predviđa da će se vratiti najdesničarska vlada u zemlji od Drugog svetskog rata i takođe najaviti njenu prvu ženu premijerku.
Glasanje je počelo u 7:00 (05:00 GMT) i nastaviće se do 23:00. (21:00 GMT) kada će biti objavljene izlazne ankete.
Međutim, složene kalkulacije koje zahteva hibridni proporcionalni/prvi izborni zakon znače da može proći mnogo sati pre nego što bude dostupan precizan broj poslaničkih mesta.
Desničarski savez predvođen strankom Braća Italije Giorgia Melonia pojavio se na putu za čistu pobedu kada su poslednja istraživanja javnog mnjenja objavljena pre dve nedelje.
Ali s obzirom da je na snazi zamračenje birališta u dve nedelje pre izbora, još uvek postoji prostor za iznenađenje.
Bilo je spekulacija da je poslednjih dana porasla podrška levičarskom Pokretu 5 zvezdica, najvećoj stranci u 2018.
Kasni skok sa 5 zvezdica mogao bi da ugrozi šanse desničarskog saveza da osvoji većinu u Senatu ili gornjem domu, što bi zakomplikovalo proces formiranja vlade.
Čak i ako postoji jasan rezultat, malo je verovatno da će sledeća vlada stupiti na dužnost pre kraja oktobra, a novi parlament će se sastati tek 13. oktobra.
Meloni bi bio očigledan kandidat za premijera kao lider alijanse koja takođe uključuje partiju Liga Matea Salvinija i Forca Italia Silvija Berluskonija.
To bi dovelo do značajnog porasta za Meloni, 45-godišnjaka iz Rima čija je stranka osvojila samo 4% glasova na poslednjim nacionalnim izborima 2018.
Prvi jesenji nacionalni izbori u Italiji u više od jednog veka pokrenuti su partijskim sukobima koji su srušili vladu širokog nacionalnog jedinstva premijera Marija Dragija u julu.
Italija ima istoriju političke nestabilnosti i sledeći premijer će predvoditi 68. vladu zemlje od 1946. godine i suočiće se sa mnoštvom izazova, posebno sa rastućim troškovima energije.
Ishod glasanja će se takođe sa nervozom pratiti u evropskim prestonicama i na finansijskim tržištima.
Lideri Evropske unije, koji žele da sačuvaju jedinstvo nakon ruske invazije na Ukrajinu, zabrinuti su da će Italija biti nepredvidiviji partner nego pod bivšim šefom Evropske centralne banke Dragijem.
Što se tiče tržišta, postoje višegodišnje brige oko sposobnosti Italije da upravlja gomilom dugova koja iznosi oko 150% bruto domaćeg proizvoda.
Meloni umanjuje postfašističke korene svoje stranke i prikazuje je kao mejnstrim konzervativnu grupu. Ona je obećala da će podržati zapadnu politiku prema Ukrajini i neće preuzimati nepotrebne rizike sa ekonomijom koja je teško pogođena rastom cena.
Italija takođe ima koristi od 192 milijarde evra (187 milijardi dolara) iz fondova EU za oporavak posle Covida, nudeći snažan podsticaj da se drži dogovorenih planova reformi.
Međutim, postoje znaci podele između Meloni i njenih savjeznika po pitanju spoljne politike.
Lider lige Salvini kritikovao je uticaj viših cena energenata na Italijane, okrivljujući to delimično zbog povratnih sankcija Zapada Rusiji. Berluskoni je izazvao bijes kasno u kampanji kada se pojavio da brani ruskog predsjednika Vladimira Putina.
