Saobraćaj je blokiran u centru Beograda, ispred zgrade Skupštine Srbije, a još nije poznat tačan plan protesta.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, optužio je opoziciju, koja je pozvala na proteste, da politizuje tragediju.
Opozicija tvrdi da su vlast i predsednik Aleksandar Vučić odgovorni za dugogodišnje stvaranje ambijenta koji je doveo do porasta nasilja.
Među zahtevima učesnika protesta i opozicionih stranaka su smena Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, gašenje štampanih medija i tabloida koji promovišu mržnju i nasilje kao i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje promovišu nasilje.
Traže se i ostavke ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.
Uoči protesta, u Skupštini je održana rasprava o bezbednosnoj situaciji u Srbiji, a biće nastavljena u utorak, 23. maja.
Dve nedelje posle masovnih ubistava u Beogradu i Mladenovcu, poslanici Skupštine Srbije počeli su raspravu o okolnostima i posledicama ovih zločina.
Dok vlast poručuje da „sistem nije zakazao“ i da će „razoružati Srbiju“, opozicija je optužuje za stvaranje ambijenta koji je doprineo porastu nasilja u zemlji.
Drugog dana rasprave, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić poručila je da „vlast može da se menja, ali ne na ulici, već samo na izborima“
Prethodno je Boško Obradović, lider Pokreta Dveri, rekao da je rešenje za izlazak „iz vanrednog stanja koje nije proglašeno, a u kojem zemlja jeste“, jeste da cela vlada podnese ostavku i da se do održavanja vanrednih izbora osnuje tehnička vlada.
„Kažete da nam je isteklo vreme i da nemamo nikakav legitimitet. OK, mi ćemo se povući, ali neka to kažu građani na izborima“, odgovorila je Brnabić, odbacujući bilo kakvu ideju o tehničkoj, prelaznoj vladi.
Usred rasprave, salu je napustio deo opozicionih stranaka, inicijatora posebne sednice skupštine, nezadovoljni što, kako su rekli, većina nije sednicu shvatila na pravi način, već da se ona koristi za „razvodnjavanje“ priče.
Poslanici bi trebalo da razmatraju i zahtev opozicije za smenjivanje ministra policije Bratislava Gašića, koga smatraju „objektivno odgovornim“ za trenutnu bezbednosnu situaciju.
Opozicija traži i da se pojedinim televizijama oduzme nacionalna frekvencija, optužujući ih za dugogodišnje „promovisanje agresije, nasilja i nemorala“.
Ne očekuje se da će bilo koji zahtev opozicije biti usvojen s obzirom da vladajuća koalicija, predvođena Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića, šefa države, ima većinu.
Poslednjih godina, nasilje je u porastu u Srbiji, a prošle nedelje u samo dva dana dogodila su se dva masovna ubistva, najpre u osnovnoj školi, potom i u selu na oko 50 kilometara od Beograda.
Trinaestogodišnji K. K. prvo je 3, maja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ubio devetoro učenika i čuvara škole, da bi 5. maja do masovne pucnjave došlo i u okolini Mladenovca.
Dva dana kasnije, naoružani mladić je u Duboni, selu kod Mladenovca, ubio osmoro, a ranio 14 ljudi.
Od početka godine, zabeleženo je i 17 ubistava žena, a u celoj prošloj godini 25.
Srbija ima problem i sa brojem oružja u rukama civila po čemu je, prema nekim istraživanjima, među vodećima u svetu.
Posle dva masovna ubistva, država je pokrenula novu akciju vraćanja nelegalnog oružja i, prema njihovim tvrdnjama, u prva četiri dana predato je oko 10.000 komada.
Tokom prvog protesta u ponedeljak, 8. maja, nije bilo političkih govora, uzvika, muzike, pištaljki.
Sve je proteklo u tišini u znak poštovanja prema žrtvama dva zločina.
Drugi protest održan je 12. maja, kada su ljudi okupili ispred Skupštine Srbije, a onda posle šetnje kroz centralne beogradske ulice, blokirali most Gazelu.
Taj skup, kojem je prisustvovalo više desetina hiljada ljudi, takođe je protekao bez incidenata.
