Grad Njujork je usvojio zakon koji zabranjuje diskriminaciju zasnovanu na težini, pridruživši se rastućem pokretu u SAD koji se zalaže da veličina tela postane zaštićena karakteristika u rangu rase i pola.
Više od 40 odsto odraslih Amerikanaca smatra se gojaznim, a studije pokazuju da je stigma oko težine sveprisutna.
Ostrašćenost može doneti velike troškove, kao što su niže plate, posebno za žene.
Gradski odbornik Šon Abru rekao je da je diskriminacija na osnovu težini „tihi teret koji su ljudi morali da nose“.
Tokom javnih saslušanja, pristalice zakona su navele poteškoće u snalaženju sa mestima za sedenje u restoranima i pozorištima, da su ih vlasnici odbijali i da se protive ograničenjima težine u gradskom programu deljenja bicikala.
Odbornik Abruu, koji je sponzorisao zakon, rekao je da je postao svesniji problema kada je dobio više od 18,1 kilograma tokom karantene i video promenu u načinu na koji su ga tretirali. Rekao je da je nedostatak sistema zaštite pojačao probleme sa kojima se ljudi suočavaju.
„Oni su diskriminisani, dok nemaju nikakave resurse, a društvo kaže da je to sasvim u redu“, rekao je on.
Očekuje se da će gradonačelnik Njujorka ovu meru potpisati kasnije ovog meseca. Predlog je dobio široku podršku, sa 44-5 glasova, uprkos skepticizmu u nekim krugovima.
Lider manjine u Gradskom savetu Njujorka Džozef Boreli, koji je republikanac, rekao je za list Njujork tajms da je zabrinut da će zakon ovlastiti Njujorčane da „tuže sve i svakoga“.
„Imam višak kilograma, ali nisam žrtva. Niko ne bi trebalo da se oseća loše zbog mene osim mojih dugmadi na košulji“, rekao je on.
Mičigen je zabranio diskriminaciju na radnom mestu na osnovu težine 1976. godine, a nekoliko drugih gradova, uključujući San Francisko i Vašington DC, imaju legislativu u zakonima.
Državni zakoni sada su uvedeni u Njujorku, Masačusetsu, Vermontu i Nju Džersiju.
Ovi napori došli su nakon dramatičnog povećanja stope gojaznosti u poslednjih 20 godina.
Tegan Lečeler, direktorka za zastupanje Nacionalne asocijacije za unapređenje prihvatanja debljine, koja je radila sa odbornikom Abruom na predlogu zakona u Njujorku, rekla je da se nada da će ta mera „podstaći širu diskusiju o tome kako da se ovo pitanje posmatra izvan perspektive zdravlja“.
„To nije zdravstveno pitanje. To je pitanje građanskih prava“, rekla je ona.
„Ovde se zaista radi o tome da li su ljudi bezbedni i zaštićeni i da li imaju pravo da budu u prostorima.
Njujorški zakon o ljudskim pravima već zabranjuje diskriminaciju u stambenom, radnom mestu i javnom smeštaju na osnovu 27 karakteristika, među kojima su starost, bračni status, invaliditet i nacionalno poreklo.
Predlog zakona dodaje težinu i visinu toj listi, dok uključuje izuzetke za poslove u kojima su težina i visina „bona fide stručna kvalifikacija“ ili gde postoji zabrinutost za javno zdravlje i bezbednost.
Odbornik Abru je rekao da se nada da će ovaj potez najvećeg grada u zemlji podstaći druge gradove i države da slede njihov primer.
„Želimo da ovaj zakon pošalje poruku svima da ste važni, bez obzira da li ste iznad ili ispod prosečne težine“, rekao je on. „Zato smo se borili za ovo.“
Možda će vas zanimati i ovaj video o šetnji „plus sajz“ žena u kupaćim kostimima u centru Beograda
