Dan poreza pada na 18. april 2023. Ali ako ste jedan od 20%-25% Amerikanaca koji čekaju do poslednjeg trenutka da podnesu zahtev, nemojte paničariti – još uvek imate vremena.
Poreska uprava procenjuje da prosečan poreski obveznik potroši 13 sati da završi svoj povratak. Ako ste vlasnik preduzeća, procena se povećava na 25 sati. Uz to, podnošenje može biti teško.
Kao profesori računovodstva i domaćini podkasta „Porezi za mase“, znamo da je poreski sistem SAD složeniji od mnogih drugih zemalja. Ta složenost, međutim, ima prednosti kao i nedostatke.
Iako američki sistem poreza na dohodak traži od pojedinaca da posvete svoje vreme popunjavanju poreske prijave svake godine – ili da plate nekome da to uradi umesto vas – desetine zemalja su pronašle drugi način.
Neke nacije, poput Ujedinjenog Kraljevstva, nude sisteme bez povrata u kojima poreski obveznici imaju tačan tačan iznos poreza na dohodak koji se odbija od svoje zarade tokom godine.
Druge zemlje, kao što su Danska i Španija, nude sisteme poreskog usaglašavanja u kojima poreska uprava popunjava prijavu za poreskog obveznika koristeći informacije trećih strana, kao što su poslodavci i banke, uz saznanje o vašim finansijskim dešavanjima. Sve što poreski obveznik treba da uradi je da pregleda obrazac i dostavi sve ispravke. Ovi sistemi prebacuju troškove utvrđivanja nečijeg poreskog računa — koji se trenutno procenjuje na preko 11 milijardi američkih dolara godišnje u SAD — sa poreskih obveznika na vladu.
Cilj sistema bez povrata i poreskog usaglašavanja je da se zadrži tačan pravi iznos poreza tokom godine, tako da nema potrebe da se ti iznosi ističu stvarnim poreskim obavezama. Pa zašto SAD ne mogu da urade nešto slično? Pa, tačno zadržavanje je najlakše uraditi kada je poreski zakon jednostavan. A američki poreski zakonik nije jednostavan.
U stvari, kada je Ministarstvo finansija izvestilo Kongres 2003. o izvodljivosti sistema bez vraćanja u SAD, izveštaj je nazvan Pojednostavljivanje poreza je preduslov.
Jednostavniji sistem oporezuje svakog pojedinca posebno. SAD, međutim, različito oporezuju samce i bračne parove. Ovaj pristup otežava zadržavanje pravog iznosa poreza jer primenljiva poreska stopa zavisi ne samo od vašeg prihoda. To uključuje, na primer, onu vašeg supružnika, koju vaša banka ili poslodavac možda ne znaju.
Jednostavniji sistem bi takođe imao paušalne ili manje poreske stope. Umesto toga, SAD imaju brojne poreske razrede, sa ciljem da osiguraju da viši zarađivači plaćaju više stope poreza na dohodak. Iako strukture progresivne stope poput ove imaju za cilj pravičnost, u smislu da oni koji mogu priuštiti da plate više plaćaju više, ovaj tip poreskog sistema dodaje složenost.
Druge zemlje zadržavaju progresivne sisteme sa manje poreskih razreda. Na primer, UK trenutno ima četiri poreska razreda, u poređenju sa sedam u SAD.
SAD takođe imaju različite stope za obične prihode, kao što su plate u odnosu na prihode kao što su dividende i kapitalni dobici, koje se obično oporezuju po nižim stopama – delom da bi podstakle investicije, a takođe i zato što je prihod od ulaganja verovatno već oporezovan. Ali američki sistem dodaje složenost jer se kapitalni dobici od investicija koje se drže manje od godinu dana i neke dividende ne oporezuju po preferencijalnim stopama. Ove različite stope – od različitih nivoa i tipova prihoda – smanjuju šanse da dobijete pravo na zadržavanje poreza.
Američki sistem takođe dodaje složenost sa ogromnim brojem odbitaka i kredita dostupnih poreskim obveznicima. Odbici smanjuju iznos oporezivog prihoda koji imate, čime se smanjuje vaša poreska obaveza. Recimo da pojedinac ima 80.000 dolara prihoda od plate i 15.000 dolara odbitka. Njihov oporezivi prihod je 65.000 dolara. Po stopama iz 2022. njihova poreska obaveza je 9.617 dolara. Tih 15.000 dolara odbitka uštedelo im je 3.300 dolara poreza.
Na sreću, ima mnogo odbitaka. Nažalost, poreski obveznici često moraju da skaču kroz obruče da bi se kvalifikovali. Možete odbiti gubitke od kockanja, ali samo ako imate dobitke od kockanja, državni porez na prihod, ali samo do 10.000 dolara svake godine, i kamatu na studentski zajam, ali samo ako zaradite manje od 85.000 ili 175.000 dolara, u zavisnosti od vašeg bračnog statusa.
Dalje, ovi odbici dolaze u različitim vrstama: odbici „iznad linije“ i odbici „ispod linije“, koji sami po sebi dolaze u dve vrste – po stavkama i standardni. Poreski obveznici navode odbitke samo ako ti iznosi premašuju standardni odbitak. To znači da ćete možda provesti nekoliko sati zbrajajući priznanice za dobrotvorne donacije po pojedinim stavkama samo da biste otkrili da ne možete odbiti nijednu od njih jer je ukupan iznos manji od vašeg standardnog odbitka.
Krediti su još jedan vredan element poreskog sistema jer smanjuju vašu poresku obavezu dolar za dolar. Vratimo se našem jedinstvenom poreskom obvezniku sa 65.000 dolara oporezivog prihoda i 9.617 dolara poreske obaveze pre kredita. Kredit od 1.000 dolara – recimo za visoko obrazovanje ili obnovljivu energiju – smanjuje njihovu poresku obavezu na 8.617 dolara. Ali krediti takođe dodaju složenost jer se mogu smanjiti kako se vaš prihod povećava, a mogu imati i opsežne uslove za ispunjavanje uslova.
Jedna od prednosti sve ove složenosti je to što poreskom sistemu daje fleksibilnost da pruži ekonomski podsticaj i druge odgovore na trenutne događaje, poput globalne pandemije. Na primer, Kongres je dozvolio poreskim obveznicima da dobiju zagarantovane poreske olakšice za neke dobrotvorne priloge date tokom pandemije kao odbitke iznad linije, umesto uobičajenog zahteva da poreski obveznici prvo utvrde da li mogu da navedu dobrotvorne priloge kao ispod crte Izvođenje zaključka.
Čak i ako bi SAD mogle drastično da pojednostave svoj poreski sistem, sistem pomirenja bez povrata ili poreskog pomirenja dolazi sa svojim problemima. Tranzicija bi zahtevala značajna ulaganja u resurse IRS-a, i iako je 2022. godine Kongres usvojio podsticaj za 80 milijardi dolara za finansiranje IRS-a u narednih 10 godina, veći deo ovog iznosa je potreban da bi se učvrstio trenutni sistem.
I procene sugerišu da bi, u najboljem slučaju, sistem usaglašavanja bez povrata ili poreskog usaglašavanja u SAD funkcionisao za samo 62 miliona poreskih obveznika, što znači da bi većina američkih poreskih obveznika i dalje morala da popuni poresku prijavu jer povrat poreza po odbitku ili unapred popunjena prijava ne bi ne budi u pravu.
U međuvremenu, jednostavniji poreski sistem potencijalno otežava Kongresu da koristi poresku politiku za stimulisanje privrede ili podsticanje određenih poželjnih ponašanja, kao što je ulaganje u obnovljive izvore energije.
Konačno, tačno zadržavanje, kada funkcioniše kako treba, oduzima znatne povraćaje sredstava koje neki Amerikanci uživaju.
Na kraju krajeva, nijedan poreski sistem nije savršen. SAD moraju da odluče da li je složenost njihovog poreskog sistema vredna vremena i prosečnih 250 dolara troškova koje poreski obveznici troše na podnošenje sopstvenih prijava umesto da to troše na prijatnije aktivnosti.
