Svijetla na Ajfelovom tornju uskoro će se noću ugasiti više od sat vremena ranije kako bi se uštedela struja, najavio je u utorak gradonačelnik Pariza, dok ruski rat u Ukrajini produbljuje energetsku krizu u Evropi.
Gradonačelnica Anne Idalgo rekla je da je kultni toranj koji je inače osvetljen do 1 sat posle ponoći samo jedan od gradskih spomenika i opštinskih zgrada koje će rano uveče biti potopljene u mrak jer se francuska prestonica — kao i ostatak Francuske i Evrope — suočava sa rizicima nestašice struje, racionalizacija i nestanci struje kada potražnja za energijom skoči ove zime.
Rusija je smanjila isporuke prirodnog gasa nekoliko evropskih zemalja jer one podržavaju Ukrajinu, zbog čega cene gasa i struje rastu. To je podstaklo inflaciju i podstaklo strah od smanjenja zaliha kako se bliži sezona grejanja, primoravajući zemlje da uvedu mere očuvanja i olakšice za potrošače i preduzeća. Dok su neke evropske kompanije smanjile ili zaustavile proizvodnju kako cene energije rastu, Evropska unija traži da usvoji predloge za ublažavanje krize.
Svetla na Ajfelovoj kuli biće ugašena nakon što poslednji posetilac ode u 23:45, počevši od 23. septembra, rekao je Idalgo. Ostale znamenitosti kojima upravlja grad, kao što su toranj Sen Žak i Gradska kuća, biće isključene u 22 sata.
„To je simboličan, ali važan korak“, rekao je Idalgo, odbacujući kritike da bi vlasti u Parizu mogle učiniti više da smanje potrošnju energije za 10 odsto – cilj koji je u julu postavio predsednik Emanuel Makron kao deo nacionalnog „plana trezvenosti“ da štede energiju.
Iz bezbednosnih razloga, ulična rasveta će ostati upaljena širom Pariza, a kitnjasti mostovi preko reke Sene takođe će ostati osvetljeni noću, rekao je Idalgo novinarima.
Kako bi se uskladila sa francuskim planom štednje, rekla je da će izvršiti pritisak na vladu da prilagodi osvetljenje na nacionalnim spomenicima u Parizu, kao što su Panteon sa kupolom i Trijumfalna kapija, čuveni Napoleonov luk koji dominira Avenijom Jelisejskih polja.
Pariske vlasti takođe imaju za cilj da uštede energiju tako što će početak grejne sezone pomeriti za ceo mesec, sa sredine oktobra na sredinu novembra. Takođe planiraju da snize temperaturu u javnim zgradama za 1 stepen, sa 19 na 18 stepeni Celzijusa (66 do 64 stepena Farenhajta) tokom radnog vremena, a na 16 stepeni posle radnog vremena i vikendom.
