Predsjednik Credit Svisa (CSGN.S) izvinio se što je doveo švajcarsku banku na ivicu bankrota, jer se suočio sa gnevom akcionara zbog propasti nekada ponosnog vodećeg broda.
Na brzinu dogovoreno preuzimanje od strane UBS-a (UBSG.S) sa sjedištem u Cirihu, za koje se Švajcarska pozvala na hitne zakone, zaobišlo je akcionare Credit Suisse, koji bi inače imali pravo glasa, i gotovo ih je zbrisalo.
Njen poslednji sastanak akcionara u utorak označava sramotan kraj 167 godina stare banke koju je osnovao Alfred Ešer, švajcarski magnat koga od milja zovu kralj Alfred I, koji je pomogao u izgradnji železnice u zemlji, a zatim i banke.
Demonstranti su se okupili ispred koncertnog mesta gde je održan sastanak, a neki su podigli prevrnuti čamac kako bi prikazali propast banke.
Unutra, predsednik Aksel Leman se izvinio, rekavši da mu je ponestalo vremena da preokrene banku, uprkos njegovom uverenju „do početka kobne nedelje“ da bi mogla da preživi.
„Zaista mi je žao“, rekao je Leman. „Izvinjavam se što više nismo bili u stanju da zaustavimo gubitak poverenja.
Posle godina skandala i gubitaka, Credit Suisse je došao na ivicu kolapsa pre nego što je UBS priskočio u pomoć spajanjem koje su osmislile i finansirale švajcarske vlasti.
„Do kraja smo se teško borili da pronađemo rešenje. Ali na kraju, postojale su samo dve opcije: dogovor ili bankrot. Spajanje je moralo da prođe“, rekao je Leman. On je dodao da se pet članova odbora neće kandidovati za ponovni izbor.
Akcionarska savetodavna firma Ethos osudila je „pohlepu i nesposobnost svojih menadžera“, kao i plate koje su dostigle „nezamislive visine“, dok se spremala da izazove najviše rukovodioce na sastanku.
„Akcionari su izgubili znatne količine novca i hiljade radnih mesta su na kocki“, navodi se u saopštenju.
Sastanak je prvi put da su se predsednik Leman i izvršni direktor Ulrih Kerner javno obratili akcionarima od preuzimanja.
Credit Suisse je pokušavao da ostavi prošlost iza sebe i da se restrukturira, pre nego što ga je šok izazvan kolapsom banke Silicijumske doline u SAD doveo u spiralu.
Nakon velike količine depozita, švajcarska vlada se obratila UBS-u, koji je pristao da kupi Credit Suisse za 3 milijarde švajcarskih franaka (3,3 milijarde dolara), što je samo delić njegove ranije tržišne vrednosti.
Ovaj potez razbesneo je ne samo akcionare već i mnoge u Švajcarskoj. Istraživanje firme za politička istraživanja gfs.bern pokazalo je da većina Švajcaraca ne podržava sporazum.
„Vladna upotreba vanrednih ovlašćenja da sprovede ovaj dogovor prevazilazi pravne i demokratske norme“, rekao je Dominik Gros iz Švajcarske alijanse razvojnih organizacija.
„Švajcarski poreski obveznici su takođe na udici za milijarde franaka nepoželjnih investicija, a ipak su vlada, (regulator) FINMA i centralna banka dali malo objašnjenja o državnoj garanciji za gubitak od 9 milijardi (franaka) UBS-u.
Jedan od najvećih svetskih investitora, Norveški državni fond, rekao je da će glasati protiv ponovnog izbora Lemana i šest drugih direktora, u znak protesta.
Američki proki savetnik Institutional Shareholder Services (ISS) ranije je zamerio menadžmentu banke zbog „nedostatka nadzora i lošeg upravljanja“.
Uoči sastanka u utorak, Credit Suisse je saopštio da je povukao određene predloge sa dnevnog reda.
To uključuje razrešenje rukovodstva, koje je tipično znak poverenja. Takođe je odbacio planove za poseban bonus povezan sa planom transformacije banke.
Bliski kolaps Credit Suisse-a takođe je izbrisao 17 milijardi dolara duga dodatnog nivoa 1 (AT1).
Grupa investitora AT1 angažovala je advokatsku firmu Kuinn Emanuel Urkuhart & Sullivan da traži kompenzaciju.
U međuvrijemenu, kancelarija državnog tužioca u nedelju je saopštila da je švajcarski savjezni tužilac otvorio istragu o preuzimanju Credit Suisse.
