Bruk Šilds je poznata kao lepa, pametna i poznata još od detinjstva, ali novi dokumentarac otkriva zašto su joj bile potrebne decenije da se uvjeri u svoj talenat.
Sa zadivljujućim nizom arhivskih fotografija i snimaka, kao i detaljnim intervjuima sa Šilds, „Pretti Babi: Brooke Shields” je iz prve ruke ispitivanje njenog uspeha kao modela, glumca, pisca i sada životnog preduzetnika, uprkos tome što je bila seksualizovana i objektivizovana u mlada i vodi svoju majku alkoholičarku – originalnu „momagericu“, Teri Šilds.
Kao i drugi nedavni dokumentarni filmovi o Britni Spirs i Pameli Anderson, „Zgodna beba“ uključuje ogromnu salvu medijskih klipova u kojima je uglavnom stariji muškarci pretvaraju u lepo lice i malo ih zanimaju njeni odgovori na njihova pitanja. Film, koji se prikazuje u dva dela na Hulu u ponedeljak, osvrće se na to kako su žene tretirane 1980-ih i 1990-ih – uključujući Šildsovu koja je otkrila da je bila žrtva seksualnog napada od strane holivudskog izvršnog direktora nakon što je diplomirala na fakultetu.
Šilds je nedavno govorila za Asošijeted pres o tome šta je naučila iz projekta, kako je prevazišla sramotu zbog svojih ličnih izbora i stekla samopouzdanje, i kako vidi svoju budućnost.
Odgovori su uređeni radi dužine i jasnoće.
AP: U seriji kažete „Ja u potpunosti posedujem svoj identitet. Šta si mislio?
ŠILDS: Toliko sam se dugo činio malim, ili da bih bio u vezi ili da ne bih pretio ili ponižavao, znaš? Ne budi snob. Ne budi arogantan. Imajte ljude poput vas. Budite ljubazni prema svima. Tako je bilo kako sam odrastao, i za to sam bio nagrađen. Kažem da je u redu da se malo potapšam po ramenu. U redu je reći da zaista imam talenta jer ne bih još bio ovde da nisam. Nije to samo zato što sam pametan ili samo zato što izgledam na određeni način. Zadržao sam karijeru i sam sebe izazivao, i mislim da se nikada nisam osećao dovoljno samopouzdano da to kažem naglas. Uvek sam samo želeo odobrenje drugih ljudi za moj talenat, nikad nisam pomislio da mogu da ga dam sebi.
AP: U dokumentarcu su detaljno opisani štampe koje su vas godinama ispitivale, kako ste se osećali kada ste promovisali seriju?
ŠILDS: Ono što sam primetila kada sam bila devojčica je da niko zaista nije želeo moje odgovore. Želeli su da njihov narativ bude zvuk koji sam im dao. I pošto sam uvek bio veoma tvrdoglav, ja sam, na svoj način, odbio da im to dam. Sada se nikada ne osećam kao da sam u defanzivi jer sam naučio da nisam ni na milost i nemilost. Gledajući unazad, vidim da je to ono što sam radio, i ne moram to više da radim, što je veoma osnažujuće, ali, znate, trebalo je 40-ak godina (smeh).
AP: Šta je bilo najteže otkriti u dokumentarcu?
ŠILDS: Bio sam zabrinut zbog #MeToo stvari samo zato što nisam želeo da se svede samo na naslov. A ipak sam znao da bih se osećao kao licemer ili neautentičan da nisam. Nisam mogao da pričam o tome do sada, a onda sam se osećao kao da to duguješ sebi. I samo sam se nadao da će za dva sata i koliko god minuta, jedna kratka priča – mislim, znao sam da će biti mamac za klikove – ali sam se brinuo da će me štampa ponovo izneveriti.
AP: Zvuči kao da je razdvajanje bilo tehnika preživljavanja za vas?
ŠILDS: Mislim da se to dešava sa detetom alkoholičara. Znaš, ti stvarno naučiš da se deliš. Volite osobu koja je veoma slomljena i ima bolest koju ne može da kontroliše. Ali ne možete sebi priuštiti da njihova ljubav nije stvarna. Dakle, naučite, kada se činilo da stvari…nemaju kontrolu…postao bih veoma organizovan, i to je nekako bio moj centar, to je bila moja meditacija, znate, prepravljanje mog Filofaksa ili preklapanje čarapa.
AP: Nedavno ste osnovali kompaniju koja ima za cilj da proslavi živote žena posle 40. Zašto vam je to važno?
ŠILDS: U ranom detinjstvu sam odlučio da ako ću pričati o bilo čemu, da će to biti o stvarima za koje verujem da mogu pomoći drugim ljudima. Tokom godina sam razmišljao, kako da se ne osećam sam? Mogu da podelim svoju priču i siguran sam da postoji još neko ko može da se poistoveti sa njom. Pre COVID-a bio sam zdrav i mnogo sam vežbao i osećao sam se dobro. Osećao sam se tako lako u vezi stvari. Moja deca su dobro. Volim svoj život. Ponosan sam na to.
Ironija je bila u tome što kad god sam pogledao van sebe, ništa mi se nije obraćalo. Znate, vaši agenti vam kažu: ‘Pa vi ste u određenim godinama…’ Nisam mrtav i nemam jednu nogu u grobu, hajde! Bila sam šokirana. Morate imati na umu koliko je teško doći u ovo doba, i sa svojom pameti o sebi, i dobrim ljudima u vašem životu i koliko toga još ima.
AP: Šta su vaši snovi sada?
ŠILDS: Biti u drugoj televizijskoj emisiji. Zaista želim da pronađem pravog (onog) jer je „Odjednom Suzan“ za mene bilo takvo otkriće i to je bilo najsrećnije vreme za mene. I želim ponovo da osetim tu celu stvar jer je to bilo veoma zdravo, čisto mesto za mene. I stvarno, stvarno mi se dopalo.
