Ministri finansija EU su se na neformalnom sastanku u Pragu dogovorili o uslovima obezbeđivanja Ukrajini sledeće tranše paketa hitne makrofinansijske pomoći u iznosu od pet milijardi evra, što je deo ukupnog paketa od devet milijardi evra.
To je saopštio izvršni potpredsjednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis danas u Pragu na konferenciji za novinare nakon sastanka ECOFIN-a, javlja dopisnik Ukrinforma.
„Što se tiče finansijske podrške Ukrajini, odlična je vest da su ministri podržali sledeći deo našeg programa izuzetne makrofinansijske pomoći i složili se da obezbede nacionalne garancije potrebne da bi se još 5 milijardi evra omogućilo u vidu koncesionih zajmova Ukrajini. deo ukupnog paketa izuzetne makrofinansijske pomoći Ukrajini od 9 milijardi evra. Prvi deo od milijardu evra je već isplaćen početkom avgusta i sada radimo na operacionalizaciji preostalog iznosa u ovom paketu“, rekao je Dombrovskis.
On je napomenuo da finansijska pomoć Ukrajini postaje sve značajnija, pošto privreda zemlje teško pati od ruske agresije. Dombrovskis je podsetio na postojeće izglede, sugerišući da bi BDP Ukrajine mogao da padne za 50% ove godine, pa je očigledno da je zemlji potrebna brza finansijska podrška kako bi država mogla da funkcioniše i da obezbjedi najvažnije usluge za stanovništvo zemlje.
„Samo za ovu godinu, Međunarodni monetarni fond procenjuje svoj jaz u platnom bilansu na 39 milijardi dolara. To ne uključuje troškove za dugoročnu obnovu zemlje. Od početka invazije, EU, njene države članice i finansijske institucije – poput EIB i EBRD – mobilisale su 9,5 milijardi evra za podršku Ukrajini. Ali, ipak, biće potrebna i veća kratkoročna finansijska pomoć“, naglasio je Dombrovskis.
On je napomenuo da pored kratkoročnih potreba za održavanjem finansijske stabilnosti Ukrajine, zemlje EU analiziraju i udaljenije potrebe za obnovom Ukrajine, dok će troškovi takve obnove samo rasti kako se rat nastavi. Ministri EU danas su razgovarali o mogućnostima za sprovođenje dugoročnog programa oporavka Ukrajine.
„Razgovarali smo o političkim implikacijama rata u Ukrajini na EU i našu ekonomiju, kao io neophodnom odgovoru politike. Jasno je da vidimo značajno usporavanje privrede u drugoj polovini godine i vidimo rastuću inflaciju. Zato moramo pronaći delikatnu ravnotežu između promovisanja rasta, kontrole inflacije i zaštite najugroženijih. Takođe vidimo strože uslove finansiranja i rastuće troškove pozajmljivanja – što sve smanjuje manevarski prostor vlada za politiku. Takođe je jasno da mere fiskalne podrške ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa ECB nastojanja da se inflacija smanji“, istakao je zvaničnik.
On je podsetio da je jedna od najvećih implikacija ruskog rata u Ukrajini rast cena energenata i političke posledice ovog fenomena. O ovoj temi i načinima reagovanja na stanje na energetskom tržištu danas su u Briselu razgovarali ministri energetike EU.
Kako je saopšteno, na predlog Evropske komisije, Evropski savjet je na sastanku u Briselu 23-24. juna 2022. pristao da Ukrajini dodeli vanredni paket MSP u iznosu do 9 milijardi evra. Evropska komisija je početkom avgusta isplatila prvu milijardu evra iz paketa. Još pet milijardi evra biće poslato Ukrajini u vidu kredita po atraktivnim uslovima – ovaj iznos će biti pozajmljen na stranim tržištima kapitala uz finansijske garancije Evropske komisije i zemalja članica EU. Ukrajina bi do kraja ove godine trebalo da dobije još 3 milijarde evra.
