Paris Hilton dodaje svoj glas horu žena koje govore kako bi povratile svoju priču od medija i javnosti.
Ove nedelje je objavila „Pariz: Memoari“, gde je podelila kako je bilo kada je odrastala u Hiltonu – bila je poslata u programe za problematične tinejdžere, ali je pronašla mentalno i fizičko zlostavljanje, procurelu seksualnu snimku, pravljenje imidža devojke sa zabave. i visokog glasa i glumi u rijalitiju „The Simple Life“ sa Nikol Riči.
Hiltonova je 2020. objavila Jutjub dokumentarni film „Ovo je Pariz“, koji se bavi njenim iskustvima u školama. „To je bio prvi put da sam zaista postao ranjiv i stvaran i podelio svoju priču i ono kroz šta sam prošao“, rekao je Hilton.
Danas je Hilton uključena u zagovarački rad i dobila je sina sa suprugom Carterom Reumom.
U intervjuu za Asošiejted pres, Hiltonova govori o tome da govori, usporava i šta misli o tome da je nazivaju društvenim čovekom.
Odgovori su možda uređeni radi kratkoće i jasnoće.
AP: Vi ste jedna od nekoliko žena koje su preuzele kontrolu nad svojom pričom poslednjih godina. Da li vas je neko inspirisao da uradite isto ili da razmislite o tome?
HILTON: Bio sam na premijeri dokumentarnog filma Demi Lovato pre nekoliko godina, i bio sam tako oduševljen njenom iskrenošću i njenom ranjivošću i pričanjem o toliko privatnih trenutaka u njenom životu. To me je zaista inspirisalo samo da mogu da se osećam slobodno, da budem otvoren i da budem iskreniji o tome kroz šta sam prolazio, jer posebno u Holivudu to može biti veoma teško, posebno vašem mentalnom zdravlju. Mnogi ljudi prolaze kroz stvari, i svi pokušavamo da projektujemo ovaj savršeni život, ali život nije savršen.
AP: Ako biste mogli da zamislite kako će ova knjiga biti primljena, kako bi to izgledalo?
HILTON: Toliko dugo sam bio pogrešno shvaćen i potcenjivan, a za mene postoji mnogo više od onoga što ljudi misle. Sve je zaista počelo sa mojim dokumentarcem „Ovo je Pariz“. To je bio prvi put da sam zaista postao ranjiv i stvaran i podelio svoju priču i ono kroz šta sam prošao.
AP: Javnost zna mnogo o vašim usponima i padovima, ali vi ste u svojoj knjizi delili stvari kao što su seksualno zlostavljanje i abortus. Da li je to bilo teško?
HILTON: O mnogim stvarima koje sam stavio u knjigu bilo je veoma teško pisati, mnogo sećanja o kojima sam pokušavao da ne razmišljam toliko godina. Ali mislim da je bilo važno da ih uključim jer je to deo moje priče. Samo znam da ima mnogo žena koje takođe moraju da čuju tu priču.
AP: Uprkos mnogim šeširima da ste preduzetnik, di-džej, da imate 30 mirisa i biznis vredan milijardu dolara — i dalje ste označeni kao društveni čovek. Da li ti to smeta?
HILTON: Ne uživam baš u terminu socijalista jer osećam da postoji još mnogo toga što radim, ali osećam da me ljudi konačno prepoznaju i vide kao poslovnu ženu kakva jesam.
AP: Kako ide vaše zagovaranje protiv programa koji navodno reformišu takozvanu lošu decu?
HILTON: U protekle dve godine imali smo toliko uticaja, a ja sam već promenio zakone u osam država i sve do Irske. Vraćam se u Vašington, DC, u aprilu da predstavim novi zakon i već imamo dvostranačku podršku. Dakle, samo se molim da svi urade pravu stvar jer se svake godine u ove ustanove šalje preko 150.000 dece. To je industrija vredna više milijardi dolara… Neću prestati da se borim dok ne dođe do promena.
AP: Pišete o tome kako nije bilo lako komunicirati sa roditeljima o tome šta vam se dogodilo. Da li ste zaista uspeli da razgovarate o tome sa njima?
HILTON: Moja porodica i ja nikada nismo bili bliži i nisu imali pojma šta se dešava iza zatvorenih vrata na ovim mestima. Imaju obmanjujući marketing. Moji roditelji su samo mislili da idem u normalan internat, a sve brošure imaju ove slike dece koja se smeju duga i jašu konje. Sada potpuno razumem, posebno kao odrasla osoba, baš sve. Moji roditelji i ja smo pričali o svemu, i bilo je izuzetno lekovito za nas. Moja mama ide sa mnom u Vašington, D.C., i tu je da me podrži.
AP: Ti si nova mama! (Hiltonov sin Phoenik Barron Hilton Reum je rođen preko surogata.) Da li ga birate na svim svojim putnim i poslovnim obavezama?
HILTON: Ne kažem puno samo zato što želim da budem tu za sve trenutke, tako da pokušavam da uradim što je više moguće od kuće, gradeći tamo svoj podkasting studio, svoj studio za snimanje muzike, foto studio za fotografisanje. Trudim se da radim od kuće što je više moguće kako bih mogao da uđem i izađem iz njegove sobe jer sam tako opsednut svojim malim dečakom.
AP: Takođe pišete u svojoj knjizi o tome kako imate ADHD i vaš muž je to istraživao kada ste izlazili da bi vas bolje razumeo.
HILTON: On ima veliku podršku. I on razgovara sa mojim doktorom za ADHD i upravo je uradio toliko mnogo istraživanja. On u suštini zna više o tome od mene i uči me ovim stvarima svaki dan. Tako da je to bilo zaista sjajno.
AP: Čak i ako kažete da imate ADHD pomoći će ljudima da se osećaju viđeno.
HILTON: Kada ljudi to mogu da iskoriste na pravi način, to zapravo može biti supersila. Zato mislim da sam u svojoj karijeri uvek bio ispred svog vremena i rizikovao i bio inovator i neko ko razmišlja van okvira. Zaista to pripisujem svom ADHD-u. Ljudi bi trebalo da pogledaju film „The Disruptors“ da bi razumeli više.
AP: Poslednje pitanje. U vašoj knjizi koju delite imate pet mobilnih telefona. Jedan je posvećen telefonskim pozivima za šale. Imaš li ih danas kod sebe?
HILTON: Da. Imam ih samo par ovde. (Hilton drži tri telefona.) Volim da se šalim telefonskim razgovorima sa svojom mamom.
