Kada je Elis Džoši prošle godine bila u Beloj kući, oči su joj navrle srećnim suzama dok je predsednik Džo Bajden ugostio hiljade pristalica da proslave revolucionarni zakon usmeren na klimatske promene.
„U tom trenutku osećao sam veliku nadu da nas administracija sluša“, rekao je Džoši, student kalifornijskog koledža koji je lider Gen-Z for Change, koalicije mladih aktivista na društvenim medijima.
Sada Džoši planira da se vrati u Vašington, ali iz sasvim drugog razloga. Ona je ogorčena što su zvaničnici administracije odobrili projekat Villov, predlog za bušenje nafte velikih razmera na Aljasci, i ona organizuje protest sa sunarodnicima iz cele zemlje.
Džošijev stožer naglašava političke posledice sa kojima se Bajden suočava zbog Villov i napetost između poštovanja njegovih obećanja o klimatskim promenama i energetskih potreba nacije.
Predsednik je borbu protiv globalnog zagrevanja stavio u centralni deo svog dnevnog reda, a zvaničnici Bele kuće brzo brane napore da se Sjedinjene Države stave na pravi put za strmoglavo smanjenje emisija u narednim godinama.
Ali odluka o Vilou je otuđila pristalice, posebno mlade aktiviste predisponirane na skepticizam u pogledu kompromisa i inkrementalizma, a Bajden u isto vreme planira da objavi svoju kampanju za reizbor.
„Postoji razočarenje. Postoji ljutnja. Postoji frustracija“, rekla je Lori Lodes, izvršna direktorka Climate Pover, grupe za zaštitu životne sredine koja je povezana sa administracijom.
Ali, dodala je ona, „ono što se desilo po pitanju klime u protekloj godini nije ništa drugo do revolucionarno“, uključujući stotine milijardi finansijskih podsticaja za čistu energiju u prošlogodišnjem zakonodavstvu, a republikanci su odbili da se suoče sa problemom globalnog zagrevanja.
Kada su u pitanju izbori 2024., „Mislim da zaista nema izbora“, rekao je Lodes. „Ako vam je stalo do klime, nema izbora.“
Zvaničnici Bele kuće, koji su govorili pod uslovom anonimnosti da bi razgovarali o internim razmatranjima, priznali su ogorčenje zbog Vilou, koja je poslednjih nedelja postala žarište aktivizma. Naglasili su da ConocoPhillips decenijama drži u zakupu tu oblast Aljaske, jačajući zakonsko pravo kompanije na bušenje.
„Predsednik je održao reč gde je mogao po zakonu“, rekla je u četvrtak sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer, dodajući da je Bajden „učinio više na klimatskim promenama nego bilo koji drugi predsednik u istoriji“. Ekološke grupe su već tužile u obnovljenim naporima da blokiraju Villov.
Regulatori su se fokusirali na smanjenje otiska projekta tokom procesa odobravanja. Konačna odluka uključuje tri lokacije za bušenje, manje u odnosu na prvobitno predloženih pet, a kompanija se odrekla oko 68.000 hektara drugih zakupa kao deo ugovora.
Zvaničnici administracije su takođe uparili ovu najavu sa planom očuvanja koji zabranjuje bušenje u 3 miliona hektara Arktičkog okeana i traži nova pravila na 13 miliona hektara zemlje Aljaske.
Dok je Bela kuća rekla da su pravni problemi u velikoj meri doveli do odluke Villov, na delu su bili i drugi faktori.
Cene gasa su porasle nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, podsetnik na to kako globalna energetska tržišta mogu postati naoružana u vreme sukoba. Bajden je odgovorio pozivajući kompanije da proizvode više nafte u Sjedinjenim Državama. Villov bi mogao proizvesti 180.000 barela dnevno kada postane operativan u narednim godinama.
Veći pritisak dolazi od delegacije kongresa Aljaske, u kojoj su dva republikanska senatora i jedan predstavnik demokrata. Senator Den Salivan rekao je za Foks njuz da je vršio pritisak na Bajdena kako može da opravda blokiranje Villov kada je administracija takođe ukinula sankcije kako bi dozvolila uvoz nafte iz Venecuele, koju je Salivan nazvao „jednom od najzagađivačkih mesta za proizvodnju nafte bilo gde u svetu“.
„Oni nikada nemaju odgovor na to pitanje“, rekao je on. „Mislim da je to bio deo računice ovde.“
Zvaničnici Bele kuće rekli su da projekat Villov neće sprečiti SAD da ispune Bajdenov ambiciozni cilj za smanjenje emisije gasova staklene bašte, a nedavna vladina studija kaže da će zemlja moći da proizvodi 80% svoje električne energije bez fosilnih goriva do 2030.
Ali na društvenim medijima je bilo gneva, ponekad utapajući vlastitu poruku administracije.
Video-snimak ministra unutrašnjih poslova Deb Haaland koji objašnjava odluku Villov pregledan je više od 100.000 puta na Tviteru od četvrtka popodne.
Ali Džošijev post na TikToku, koji opisuje Bajdena da je „upravo ošamario mlade ljude“, pregledan je više od 860.000 puta.
TikTok video ekolog Aleksa Harausa pregledan je više od 270.000 puta.
„Šta čovek?“ rekao je, direktno se obraćajući Bajdenu. „Odobrio si Villov. Jedina stvar koju su milioni ljudi napisali moleći vas da ne radite u poslednje tri nedelje?
Pred kraj, Haraus je rekao: „Glas mladih nije dat ako nastave da rade ovakve stvari.
Kristi Goldfus, glavni službenik za uticaj na politiku u Savetu za odbranu prirodnih resursa, rekla je da je problem za Bajdena to što drugi napori da se smanji emisija, kao što je povećanje standarda kilometraže vozila, nisu dobili istu pažnju kao Villov.
„Videli smo iznova i iznova da javnost nije apsorbovala ogromnost onoga što je Bajden do sada uradio po pitanju klime“, rekla je ona. „Ovo je projekat veoma visokog profila i on pati od nedostatka entuzijazma. Ako zaista najavi da će se ponovo kandidovati, taj entuzijazam je osnova za energiju koja mu je potrebna da pobedi.”
Otkako je preuzeo dužnost, Bajden je poništio dozvolu za naftovod Kejston KSL, čime je projekat praktično okončan, a više zemljišta je stavio van granica za razvoj.
Abigejl Dilen, predsednica Earthjustice-a, rekla je da su neki ekolozi već bili frustrirani Bajdenovim odlukama da dozvoli druge naftne projekte, kao što su pristupni naftovod Dakota i projekat Linija 3 na Gornjem srednjem zapadu.
„Ovo su otvorene rane i (Villouovo odobrenje) samo doprinosi tome“, rekla je ona.
Većina demokratskih birača na izborima 2022. godine u različitim starosnim grupama izjavila je da su „veoma“ zabrinuti zbog efekata klimatskih promena na njihove zajednice, navodi AP VoteCast, opsežna anketa među biračkim telom na sredini mandata.
U anketi Associated Press-NORC iz februara, većina demokrata je rekla da odobrava način na koji se Bajden uopšteno bavi svojim poslom predsednika i kako se konkretno nosi sa klimatskim promenama. Ali najmlađe demokrate, starosti od 18 do 34 godine, bile su manje povoljne za obe ocene.
Zvaničnici Bele kuće rekli su da su neizbežna trvenja sa aktivistima, koji uvek traže hitnije mere. Ali oni su rekli da je cilj da se zadrži najveći mogući šator kada su u pitanju klimatske promene, uključujući sindikate, ekološke grupe i druge ključne igrače.
Bajden nije javno govorio o odluci Villov, koja je objavljena dok se Vašington utrkivao da spreči finansijsku krizu širom zemlje nakon kolapsa banke Silicijumske doline.
Prošle nedelje je sedeo sa Kalom Penom, glumcem koji je radio u Beloj kući pod predsednikom Barakom Obamom, za intervju koji je emitovan u emisiji „The Daili Shov“ na Comedi Central-u.
Pen je primetio da je Bajden odgovoran za skrining naftnih projekata, „šta biste rekli onim mladim ljudima koji žele da i dalje budete njihov šampion, ali možda ne misle da idete dovoljno daleko ili dovoljno brzo po pitanju klime?“
Bajden je rekao: „To je pitanje tranzicije, ali nije da možete sve da prekinete odmah“.
Pen je odgovorio rekavši „očigledno razumete egzistencijalnu pretnju koju mladi ljudi osećaju kada je u pitanju klima.
Intervju je emitovan u ponedeljak uveče, nekoliko sati nakon što je odluka Villov objavljena. Pen se ponovo osvrnuo na ovu temu u svojoj emisiji u utorak uveče, puštajući snimak Bajdenovog obećanja u kampanji da „nema više bušenja na saveznim zemljama, period – period, period period“.
Pen je izmenio Bajdenovo obećanje — „tačka, tačka, tačka, zarez“ — dok je govorio o projektu bušenja, a publika je izviždala.
Bajden će imati još jednu priliku da potvrdi svoj dosije kada u utorak bude domaćin konzervatorskog samita u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Ispred zgrade će biti aktivisti koji traže da zaustavi Villov. „Nisam mislio da će se ovi događaji ovako odvijati“, rekao je Džoši. „Malo je tužno.“
