Kako se Međunarodni dan žena (IVD) bliži u srijedu, evo pogleda šta predstavlja globalni događaj, ovogodišnja tema i pitanja na koja se aktivistkinje fokusiraju.
Španija je u utorak predstavila nacrt zakona o povećanju udela žena u politici i biznisu, uključujući predloženi zahtev da žene imaju najmanje 40 odsto mesta u upravnim odborima velikih kompanija.
IVD je godišnji događaj kojim se proslavljaju dostignuća žena i podstiče napredak u pravima. Ima korene u američkim socijalističkim i radničkim pokretima s početka 20. veka, posebno kada su se žene borile za bolje uslove rada i pravo glasa.
Prva zabeležena proslava bila je 1911. u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj kada se preko milion ljudi okupilo da podrži prava žena.
Od tada, događaj je porastao ne samo po veličini već i po obimu. Fokus se proširio na pitanja koja se kreću od nasilja nad ženama do pariteta na radnom mestu.
Iako nijedna grupa nema vlasništvo nad događajem, Ujedinjene nacije su često na čelu proslava nakon što su zvanično priznale IVD 1977. Međutim, proslave širom sveta su obično decentralizovane, iako neke zemlje priznaju IVD kao državni praznik, uključujući Kinu , Rusija i Uganda.
Tema UN ove godine je „DigitALL: Inovacije i tehnologija za rodnu ravnopravnost“. Tema naglašava kako je tehnologija ključna za unapređenje prava, ali rastući digitalni jaz u polovima utiče na sve, od mogućnosti zapošljavanja žena do bezbednosti na mreži.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, 259 miliona žena manje ima pristup internetu nego muškaraca, a žene su u velikoj meri nedovoljno zastupljene u nauci, tehnologiji, inženjeringu i matematici.
„Uvođenje žena u tehnologiju rezultira kreativnijim rešenjima i ima veći potencijal za inovacije koje zadovoljavaju potrebe žena i promovišu rodnu ravnopravnost“, navodi se na veb stranici UN. „Njihov nedostatak uključivanja, nasuprot tome, dolazi sa ogromnim troškovima.
Prethodne teme Ujedinjenih nacija uključivale su klimatske promene, žene na selu i HIV/AIDS.
Dok ovogodišnja tema Ujedinjenih nacija naglašava kako je borba za rodnu ravnopravnost evoluirala u 21. veku, proslave širom sveta su takođe fokusirane na dugotrajna pitanja, uključujući siromaštvo i nasilje.
Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2021. otkrio je da je skoro jedna od tri žene širom sveta tokom svog života izložena fizičkom ili seksualnom nasilju, što je pitanje koje je povezano sa ekonomskim mogućnostima žena, pristupom seksualnom obrazovanju i reproduktivnim pravima.
Poslednjih godina takođe je postojao pritisak da se IVD učini uključivijim za rasne žene, kao i za transrodne, nebinarne i rodno nekonformne ljude, pošto je rani pokret bio u velikoj meri fokusiran na cisrodne bele žene koje se bore za pravo glasa.
Iako je IVD prilika da se podigne svest o prazninama u pravima, organizatori takođe koriste dan da proslave napredak i dostignuća pojedinih žena.
