Da li se plašite klovnova? Nisi sam. Koulrofobija, ili strah od klovnova, je opštepriznat fenomen.
Studije pokazuju da je ovaj strah prisutan i kod odraslih i kod dece u mnogim različitim kulturama. Ipak, to nije dobro shvaćeno zbog nedostatka fokusiranog istraživanja.
Iako su brojna moguća objašnjenja fobije izneta u akademskoj literaturi, nijedna studija nije posebno istraživala njeno poreklo.
Zato smo krenuli da otkrijemo razloge zbog kojih se ljudi plaše klovnova i da razumemo psihologiju koja stoji iza toga. Takođe smo želeli da istražimo koliko je strah od klovnova čest kod odraslih i da pogledamo težinu straha kod onih koji su ga prijavili.
Da bismo to uradili, osmislili smo psihometrijski upitnik za procenu prevalencije i težine kulofobije. Upitnik o strahu od klovnova popunio je međunarodni uzorak od 987 ljudi starosti između 18 i 77 godina.
Više od polovine ispitanika (53,5 odsto) reklo je da se bar u izvesnoj meri plaši klovnova, dok je 5 odsto reklo da ih se „izuzetno plaši“.
Zanimljivo je da je ovaj procenat prijavljivanja ekstremnog straha od klovnova nešto veći od onih prijavljenih za mnoge druge fobije, kao što su životinje (3,8 odsto), krv/injekcija/povrede (3,0 odsto), visina (2,8 odsto), mirna voda ili vremenski događaji (2,3 odsto), zatvoreni prostori (2,2 odsto) i letenje (1,3 odsto).
Takođe smo otkrili da se žene više plaše klovnova nego muškarci. Razlog za ovu razliku nije jasan, ali odražava nalaze istraživanja o drugim fobijama kao što su strah od zmija i pauka.
Takođe smo otkrili da se kulrofobija smanjuje sa godinama, što se opet poklapa sa istraživanjem drugih strahova.
Naš sledeći korak je bio da istražimo poreklo straha ljudi od klovnova. Upitnik je dat za 53,5 odsto onih koji su prijavili bar određeni stepen straha od klovnova.
Ovaj novi set pitanja odnosio se na osam uverljivih objašnjenja porekla ovog straha, kao što sledi:
Intrigantno, otkrili smo da je konačno objašnjenje, da smo imali zastrašujuće lično iskustvo sa klovnom, imalo najniži nivo slaganja. Ovo ukazuje da samo životno iskustvo nije dovoljno objašnjenje zašto ih se ljudi plaše.
Nasuprot tome, negativni prikazi klovnova u popularnoj kulturi bili su mnogo jači faktor koji doprinosi kaulrofobiji.
Ovo je razumljivo jer su neki od najistaknutijih klovnova u knjigama i filmovima dizajnirani da budu zastrašujući – kao što je Penivajz, jezivi klovn iz romana To Stivena Kinga iz 1986. (Ovaj lik je poslednji put prikazan u dva filma 2017. i 2019. godine, sa Billom Skarsgardom u glavnoj ulozi.)
Međutim, neki ljudi se plaše Ronalda Mekdonalda, maskote lanca brze hrane, i on nije namenjen da vas uplaši. Ovo sugeriše da možda postoji nešto fundamentalnije u pogledu izgleda klovnova što uznemirava ljude.
U stvari, najjači faktor koji smo identifikovali bili su skriveni emocionalni signali, što sugeriše da za mnoge ljude strah od klovnova proizilazi iz toga što ne mogu da vide svoje izraze lica zbog šminke.
Ne možemo videti njihova „prava“ lica i stoga ne možemo razumeti njihovu emocionalnu nameru.
Tako, na primer, ne znamo da li imaju namrštene ili namrštene obrve, što bi ukazivalo na bes. Nemogućnost da otkrijemo šta klovn misli ili šta bi sledeće mogao da uradi čini neke od nas na ivici kada smo u njihovoj blizini.
Ovo istraživanje je dalo neke nove uvide u to zašto se ljudi plaše klovnova – ali ostaje još pitanja.
Na primer, ako šminka koja maskira emocije izaziva strah, da li ljudi kojima su lica naslikana kao životinje takođe stvaraju isti efekat? Ili postoji nešto konkretnije u vezi sa šminkom klovnova što pokreće ovaj strah? Ovo je sada fokus našeg kontinuiranog istraživanja.
