Prva nedelja posle istorijskih parlamentarnih izbora u Srbiji protekla je u „čišćenju sopstvenog dvorišta“, iako Studentska lista, ubedljiva pobednica na biralištima, još formalno ne drži metlu u rukama.
Ostavke u javnim servisima, istrage, hapšenja i oduzimanje dozvole za rad Alta banke smenjivali su se kao na traci, a u prvim danima nismo mnogo čuli o budućoj spoljnoj politici Srbije.
Pred Studentskom listom je „težak zadatak“ i prioritet su „izazovi kod kuće“, poput „ponovnog uzdizanja zemlje i povratka demokratiji i vladavini prava“, kaže Johana Dajmel, nemačka politikološkinja, za BBC na srpskom.
„Ne treba očekivati zauzimanje novog kursa u spoljnoj politici u kratkom ili srednjem roku“, dodaje članica Međunarodnog savetodavnog komiteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Hoće li Srbija zadržati ‘četiri stuba diplomatije’ – Rusiju, Evropsku uniju, Ameriku i Kinu?
Ima li prostora za nove oslonce?
Šta pobeda Studentske liste znači za Balkan?
Stručnjaci iz Evrope, Kine, Amerike i Rusije za BBC na srpskom detaljno odgovaraju na ova pitanja.
Dok su Moskva, Vašington i Peking uzdržano čestitali izbornu pobedu, iz Brisela je stiglo više poruka Studentskoj listi uz daleko srdačniji ton.
U Srbiji može da počne novo poglavlje i vrata EU su otvorena, rekla je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje.
Odnos sa Briselom mogao bi da bude „najznačajnija promena u spoljnoj politici“ pod vlašću Studentske liste, kaže Floran Marsijak, istraživač Francuskog instituta za međunarodne odnose u Parizu, za BBC na srpskom.
Evropskoj uniji, kako tvrdi, „očajnički treba uspeh u evrointegracijama“.
U njima na Zapadnom Balkanu prednjače Crna Gora i Albanija, dok je Srbija kao kandidatkinja za nekoliko godina prešla put od lidera do fenjeraša .
Ali, Albaniju muči „ozbiljna politička nestabilnost“ oličena u masovnim i nasilnim uličnim protestima , dok Crna Gora „nailazi na bilateralne prepreke, posebno iz Hrvatske“, dodaje Marsijak.
Tu dolazimo do Srbije.
„Demokratsko otvaranje“ je prilika za Brisel da pokaže da politika proširenja još podržava demokratske promene, kaže Francuz.
„Postoji jasna namera EU da sebe poveže se demokratskim pomakom u Srbiji, u kojem nije odigrala bitnu ulogu“, objašnjava.
Prioritet za Brisel u kratkom roku moglo bi da bude nastavak izvoza oružja iz Srbije u Ukrajinu, a dugoročno povratak dijalogu sa Kosovom, ali novoj vladi prvo treba dati prostora da se pozabavi unutrašnjim problemima, piše u analizi Međunarodne krizne grupe (ICG).
Srbija nastavlja put evropskih integracija i usaglasiće državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24 (vladavina prava, slobodni mediji), osnovnim preprekama za ulazak u EU, rekao je Ilija Srdanović, prvi na pobedničkoj izbornoj listi .
Brisel i Berlin su „godinama izneveravali Srbiju“ žmureći na nazadovanje u vladavini prava i demokratiji u zemlji, primećuje Dajmel.
„Hajde da se nadamo da će se i EU sada ‘probuditi’ i povećati napore da podrži ovu novu političku snagu“, kaže.
Pridruživanje EU je tokom kampanje uglavnom bilo u zapećku , godinama opada podrška stanovništva Srbije toj ideji, a zastava bloka retko se viđala tokom dve godine studentskih protesta.
Aleksandar Baucal, kandidat SL, pred izbore je saopštio da će stanovnici Srbije „na referendumu odlučiti pristupa li se EU ili ne“ .
„Studentski pokret nije jednoobrazan, ali i među njegovim članovima preovladava negativan stav o EU, ponajviše zato što je Brisel imao dobre odnose sa režimom Aleksandra Vučića“, kaže Magdalena Rekšć, profesorka Univerziteta u Lođu u Poljskoj, za BBC na srpskom.
Nepoverenje Srba u EU je i „rezultat antizapadne propagande Vučićevog režima“, naglašava.
Evropski lideri su navikli da direktno razgovaraju sa Vučićem, koji je kao premijer i predsednik donosio gotovo sve važne diplomatske odluke.
Nisu uvek bili zadovoljni njegovim potezima, ali su znali šta od njega mogu da očekuju, zbog čega i „nisu verovali u pobedu Studentske liste“, kaže Vuk Vuksanović, predavač spoljne politike na Kraljevskom koledžu u Londonu, za BBC na srpskom.
Od nove vlade očekuje „više gestova dobre volje prema EU, bolju komunikaciju i manje satanizovanja“, ali ne očekuje članstvo u EU „u bliskoj budućnosti“.
Moskva je u postizbornom obraćanju Srbiji bila uzdržanija od Brisela.
„Nameravamo da nastavimo da činimo sve što je moguće kako bismo podstakli razvoj naših odnosa sa Beogradom – ali, kao što znate, za tango je potrebno dvoje“, saopštio je Dmitri Peskov, portparol Kremlja .
Ruka je pružena i iz Studentske liste porukom da neće uvoditi sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini i da žele dobru saradnju sa Moskvom.
Pre izbora u Srbiji, ruski predsednik Vladimir Putin „nadao“ se pobedi Vučića i SNS-a .
SL je nastala iz studentskih protesta i to je za Moskvu je crvena zastavica, koja bi mogla da je podseti na Majdan revoluciju u Ukrajini u kojoj je 2014. svrgnut proruski režim Viktora Janukoviča, kaže Maksim Samorukov, saradnik Karnegijevog Centra za Rusiju i Evroaziju, za BBC na srpskom.
„Biće vrlo teško ubediti Kremlj da to što su na vlast došli sa ‘ulice’ ne treba u Moskvi da budi strah i da treba da ih shvate ozbiljno, a ne kao pijune Zapada koji su na vlast došli uz pomoć ‘obojene revolucije'“, smatra ruski politikolog.
Ruska Federalna bezbednosna služba (FSB) je učestvovala i u istrazi zbog navodne upotrebe zvučnog oružja protiv demonstranata na najmasovnijem studentskom skupu 15. marta 2025, negirajući da je oružje upotrebljeno.
Ruski zvaničnici i bezbednosne službe su proteste u Srbiji nazivali obojenom revolucijom u više navrata .
Iako je studentski pokret heterogen, najbrojniji su „simpatizeri Rusije koji imaju antizapadne stavove“, ističe Magdalena Rekšć.
„Može se naslutiti da će odnosi sa Moskvom ostati nepromenjeni“, veruje profesorka Univerziteta u Lođu.
Ali, Samourkov prepreku vidi u odlasku sa vlasti političara koji su godinama bili zaduženi za kontakte sa Moskvom, poput bivših i sadašnjih ministara Aleksandra Vulina, Ivice Dačića, i Nenada Popovića, kao i direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića.
„Moskva je navikla na njih i oni su vešto plivali u tim odnosima, a Kremlj ne voli nove ljude“, objašnjava.
Nova vlast u Beogradu biće posvećena borbi protiv korupcije, a to je, tvrdi, „u direktnoj suprotnosti sa načinom na koji Rusija uglavnom posluje“.
Pogledajte kako buduće odnose sa Rusijom i EU vidi Ilija Srdanović:
Na čestitke iz Amerike čekalo se znatno duže – čak pet dana.
„Radujemo se urednoj tranziciji vlasti i zajedničkom radu na unapređenju strateškog partnerstva SAD-a i Srbije, kao i regionalne stabilnosti“, saopštili su iz američke ambasade u Beogradu 30. oktobra .
Amerika će „želeti da bude dobar partner novoj vladi, kao što je pokušala da bude i prethodnoj ili onoj pre nje“, kaže Metju Palmer, bivši specijalni predstavnik SAD za Balkan, za BBC na srpskom.
Pogrešno je pretpostaviti da je Vašingtonu „važnija stabilnost od demokratije“, što su mnogi u Srbiji zamerali zapadnim silama tokom 14 godine vladavine SNS-a, dodaje stručnjak za diplomatiju iz Centra za analizu evropske politike (CEPA) u Vašingtonu.
„SAD mora da sarađuje sa vladom kako bismo unapredili američke interese i podržali Srbiju na putu ka evropskim integracijama“, ističe.
Odnos Vašingtona prema Srbiji, Floran Marsijak opisuje kao „pragmatičan“ i ne očekuje da će se to promeniti.
Energetska bezbednost, pitanje Kosova i regionalna stabilnost ostaće glavne teme razgovora srpskih i američkih diplomata i sa novom vlašću u Beogradu, dodaje.
Johana Dajmel primećuje da bi u očima američkog predsednika Donalda Trampa prepreka moglo da bude izmeštanje odnosa iz domena ličnog, što je bio dominantan princip tokom ere Aleksandra Vučića, na institucije.
Očekivanja Vuksanovića od srpsko-američkih odnosa staju u jednu reč – „kontinuitet“.
„Nova vlada će biti svesna moći Amerike i ona će uvek biti posmatrana kao alternativa kada je EU dezorijentisana ili slaba“, objašnjava.
„Istovremeno ćemo nastojati da imamo najbolji mogući odnos sa SAD i pokušati da minimalizujemo oblasti u kojima imamo neslaganje, poput statusa Kosova“, dodaje.
I u Kini su „spremni da sarađuju“ sa budućom srpskom vladom i „poštuju slobodan izbor naroda“, saopštio je dan posle izbora Guo Điakun, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
Tako su poslali jasan signal da Peking pravi razliku između promene vlasti i izmene nacionalne strategije, kaže Vang Jivei, profesor Univerziteta Renmin u Pekingu, za BBC na srpskom.
Ne očekuje suštinske promene politike Srbije prema Kini, ali veruje da će biti „proceduralnih prilagođavanja“ zbog veće transparentnosti, dodaje.
„Kina je za Srbiju najveći izvor investicija ne računajući EU, ključni partner u inicijativi Pojas i put i najvažniji trgovinski partner u Aziji“, kaže direktor Insituta za međunarodne odnose u Pekingu.
Od Srbije očekuje „kontinuitet Vučićeve strategije balansiranja, ali sa jačim liberalno-institucionalnim primesima“.
Tokom vladavine SNS-a mnoge velike infrastrukturne projekte u Srbiji izvodile su kineske kompanije, a sadržaji ugovora najčešće su bili tajni.
Od nove vlade se očekuje veća transparentnost, ali „to može da bude nova forma međusobnog poverenja, pre nego pukotina u odnosima“, tvrdi Jivei.
Naglašava da postojeće ugovore nije moguće jednostrano poništiti, ali „neki projekti će se možda ponovo ispregovarati“.
„Ne vidim rizik od prekidanja veza, već da će pregovori biti sporiji, pravila nadzora oštrija i moguća odlaganja velikih tendera“, ističe kineski stručnjak.
Spoljna politika Aleksandra Vučića zasnivala se i na nekoliko manjih oslonaca, osim velikih sila.
Uprkos bliskim odnosima sa Moskvom, Beograd je održavao i kontakte sa Kijevom, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je posetio srpsku prestonicu , a Srbija je trpela i kritike Rusije zbog posrednog izvoza naoružanja u Ukrajinu.
Nova srpska vlada mogla bi da zadrži sličan pristup balansiranja, predviđa francuski politikolog.
„Možda će ojačati diplomatske i pratktične veze sa Kijevom, ali ih ne bi trebalo tumačiti kao naznaku raskida sa Moskvom“, dodaje Marsijak.
Srbija tokom prethodnih godina produbila saradnju i sa Izraelom, zemljom koja vodi dva aktivna oružana sukoba u Iranu i Gazi.
Izvoz naoružanja iz Srbije u Izrael višestruko je porastao , dve zemlje su potpisale i ugovore o saradnji bezbednosnih službi –
Uoči izbora je otvorena i fabrika dronova u saradnji izraelske firme Elbit Sistems i vlade Srbije.
Iako se Studentska lista „distancirala“ od tragedije u Gazi, postoji nedoumica o budućnosti odnosa Beograda i Jerusalima, kaže Vuk Vuksanović.
„Ne znamo koliko su duboko umrežene bezbednosne strukture i da li je prisustvo Izraela sada toliko snažno u Srbiji da ga je nemoguće preko noći smanjiti.
„Pitanje je da li se možete distancirati od Izraela i tragedije u Gazi, a da od Vašingtona i izraelskih lobi grupa u Americi ne napravite neprijatelje“, objašnjava.
Politika Srbije prema susedima na Balkanu bila je „oličena u tome da se neko uzdržava od toga da kreira probleme ili da izvozi probleme u našem regionu“, opisao je Aleksandar Baucal za televiziju N1 .
Bila je to „iluzija stabilnosti“, dok će pristup SL biti „potpuno drugačiji“, dodao je.
Promena može da bude „manje oštra retorika, veće poštovanje bilateralnih odnosa i napuštanje principa veoma personalizovane diplomatije iz Vučićeve ere“, tvrdi Marsijak.
Ali, pobedu SL ne vidi kao „automatski otklon od srpskog nacionalizma“, iako sada očekuje „manje insistiranje na ideologiji srpskog sveta“.
Jedna od najvećih promena bi moglo da bude „izmeštanje odnosa sa susedima iz domena tabloida“ u Srbiji, kaže Vuk Vuksanović.
„Veliko pitanje“ vidi u budućem odnosu vlade u Beogradu sa Miloradom Dodikom, liderom bosanskih Srba koji je godinama vrlo blisko sarađivao sa naprednjacima.
Politika prema Kosovu se verovatno neće bitno promeniti, tvrdi Vuksanović.
„Taj će spor živeti sa nama još dosta dugo.
„Za početak, nova vlada treba da vidi šta će raditi sa Srpskom listom, koja je bila ispostava SNS-a na severu Kosova“, kaže stručnjak.
Ni prema drugim međunarodnim akterima ne očekuje velike zaokrete.
„Promenom vlasti najmanje će se promeniti spoljna politika.
„Biće to više modifikacija, nego transformacija“, zaključuje Vuksanović.
Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
