Pentagon je potvrdio uspjeh kontraofanzive Oružanih snaga, IAEA je videla rusku tehniku i vojno osoblje na teritoriji Zaporoške NE, a Njemačka je odbila da Ukrajini da tenkove.
Nova premijerka prijateljske Britanije odlučila se za kandidate za ključne pozicije u svojoj vladi i poručila da će „zajedno Britanci moći da prežive ovu oluju”.
Šef Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine smatra da treba sačuvati kurs Velike Britanije prema Ruskoj Federaciji.
Prema studiji, Rusija je od prodaje energenata dobila više nego što je potrošila na rat. Istovremeno, u EU Nemačka je lider u kupovini ruskih energenata.
Međutim, Ruska Federacija još nije pustila gas kroz „Sjeverni tok-1” do Njemačke.
„Gasprom” zahtjeva od Simensa da remontuje turbinu Sjevernog toka, a ministar privrede Njemačke ne očekuje da će Ruska Federacija pokrenuti gasovod.
Pentagon je potvrdio uspeh kontraofanzive Oružanih snaga.
Predstavnik američkog Ministarstva odbrane, brigadni general Pat Rajder, potvrdio je u utorak da su ukrajinske snage povratile kontrolu nad nekoliko sela u blizini Hersona.
„U Hersonskoj oblasti posmatramo nastavak ofanzivnih akcija Ukrajinaca. Oni nastavljaju da napreduju. Znamo da su povratili kontrolu nad nekoliko sela“, rekao je Rajder.
Predstavnik Pentagona je dodao da je Rusija takođe započela ofanzivna dejstva u oblasti Bahmut u Donjeckoj oblasti.
Prema izveštajima medija, administracija američkog predsjednika Džoa Bajdena je u poslednja dva mjeseca pomagala ukrajinskoj vojsci da se pripremi za kontraofanzivu na jugu, ispunjavajući njihove konkretne zahtjeve za vojnom pomoći.
Pa, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je u svom izvještaju potvrdila da je Rusija rasporedila opremu i vojno osoblje na teritoriji Zaporoške NE.
U međuvremenu, američki predsjednik Džo Bajden rekao je u ponedeljak da ne podržava priznanje Rusije kao državnog sponzora terorizma.
Portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer rekla je da bi proglašenje Rusije za državnog sponzora terorizma od strane Sjedinjenih Država moglo da oslabi podršku Ukrajini i naškodi humanitarnim naporima.
Kako prenosi Velt, njemački kancelar Olaf Šolc odbio je da udovolji zahtjevu Ukrajine za snabdevanje tenkova.
On smatra da njegova zemlja u dovoljnoj mjeri pomaže Ukrajini u naoružanju, a odluka o transferu ove ili one opreme, prema njegovim rečima, odvija se u koordinaciji sa savjeznicima.
„Radimo ono što je neophodno i ispravno. Ali određena ‘podela rada’ ima smisla. Njemačka može da stavi akcenat na PVO i artiljeriju“, dodao je Šolc.
Treba dodati da prema podacima američkih obaveštajaca, Rusija kupuje artiljerijske granate od Severne Koreje.
Velika Britanija naklonjena Ukrajini ima novog premijera.
Danas se saznalo da je nova premijerka odlučila o kandidatima za ključne funkcije u svojoj vladi.
Liz Trus je u utorak uveče održala svoj prvi govor u funkciji, u kojem je rekla da će zemlja moći da preživi ekonomsku krizu izazvanu visokim cijenama energenata.
Najavila je i ključne prioritete unutrašnje politike svoje vlade: rast ekonomije kroz smanjenje poreza, borbu protiv energetske krize izazvane postupcima ruskog predsjednika Vladimira Putina i poboljšanje pristupa medicinskim uslugama.
Britanski premijer Boris Džonson, čiji se mandat bliži kraju, uvjeravao je u oproštajnom govoru da će njegova nasljednica Liz Trus učiniti sve da spreči Rusiju da uspe u svojoj energetskoj ucijeni.
„Ako Putin misli da može da se izvuče sa ucijenama i zastrašivanjem Britanaca, apsolutno greši“, rekao je Džonson.
Nagovestio je i da bi ponovo mogao da postane premijer Britanije.
Liz Trus završava planove za paket poslovne podrške od 40 milijardi funti (46 milijardi dolara) za smanjenje računa za energiju za preduzeća.
Trust razmatra dve opcije: ili određivanje garantovane cene koju će preduzeća plaćati, ili procenat ili smanjenje cene koju svi snabdevači energijom moraju da ponude preduzećima, navodi se u dokumentima koje je agencija videla.
Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba smatra da imenovanje Liz Trus za premijerku Velike Britanije znači nastavak tvrdog kursa Londona prema Rusiji.
Energetska kriza u Evropi
Autori studije su utvrdili da je prihod Ruske Federacije u ovom periodu bio ekvivalentan 158 milijardi evra. S druge strane, cijena rata se procenjuje na 100 milijardi evra.
U EU, lider u kupovini ruskih energenata je Nemačka sa obimom od 19 milijardi evra, čime je postala drugi najveći kupac ruskih fosilnih goriva u svetu, odmah posle Kine.
Podsetimo, Gasprom je prošle nedelje najavio zatvaranje gasovoda Sjeverni tok ka Njemačkoj na neodređeno vreme, navodno iz tehničkih razloga. Federalna agencija za mrežu i Siemens Energi, njemačka kompanija uključena u rad toka, saopštili su da navedeni razlozi nisu vjerovatna osnova za zaustavljanje gasovoda.
Vitalij Markelov, zamenik izvršnog direktora ruske gasne kompanije Gasprom, rekao je da se pumpanje gasa kroz gasovod Sjeverni tok neće nastaviti dok Siemens ne popravi opremu.
Simens je odgovorio da ih Gasprom nije kontaktirao za obavljanje tehničkih poslova vezanih za Sjeverni tok, a razlog koji je navela ruska strana nije razlog za blokadu gasovoda.
Njemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da ne očekuje puštanje u rad ruskog gasovoda „Sjeverni tok-1“ u bliskoj budućnosti.
Istovremeno, Francuska vraća u rad zaustavljeni gasovod na granici sa savjeznom njemačkom pokrajinom Rajna-Palatinat.
Gasovod koji je prvobitno izgrađen za snabdevanje Francuske sada treba da isporučuje gas Njemačkoj zimi, rekli su zvaničnici francuske vlade.
Prema informacijama, kapaciteti gasovoda su dovoljni da obezbjede do 2% potreba Njemačke.
U međuvremenu, nekoliko hiljada ljudi iz različitih političkih tabora održalo je odvojene demonstracije protiv energetske i socijalne politike nemačke savezne vlade 5. septembra uveče u Lajpcigu.
Njemačka je najavila paket mera vredan 65 milijardi evra za smanjenje pretnje od rasta cijena energije dok se Evropa bori sa nestašicom snabdevanja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Stoga je nemački kancelar Olaf Šolc skeptičan prema mogućim protestima u zemlji zbog povećanja cijena energenata.
Portugal je odobrio paket mera podrške stanovništvu u vezi sa inflacijom, a Italija planira da tokom zime smanji potrošnju gasa za sedam odsto.
Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan smatra da je sama Evropa kriva za aktuelnu energetsku krizu.
Letonski premijer Krišjanis Karinš je naglasio da Letonija i Evropska unija uopšte moraju da izdrže ucijene Kremlja, koji je energetsku zavisnost Evrope od gasa iz Rusije počeo da koristi za politički pritisak.
A šef Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba rekao je da oni koji su spremni da umire Putina predajom Ukrajine predlažu da se sa đavolom sklopi dogovor koji neće doneti mir.
Kuleba je napomenuo da svojim energetskim ucenama Putin želi da uništi stabilnost i blagostanje svakog domaćinstva u Evropi.
Mađarska i sankcije
Prema dopisniku Radija Svoboda Rikardu Jozvijaku, Mađarska prijeti da će blokirati produženje sankcija EU i zahtjeva smenu tri oligarha.
Sagovornici, koji su pristali da komentarišu pod uslovom anonimnosti, rekli su da Mađarska traži ukidanje ličnih sankcija oligarsima Ališeru Usmanovu, Petru Avenu i Viktoru Rašnjikovu.
Portparol mađarske vlade Zoltan Kovač prokomentarisao je u utorak medijske izveštaje.
„Sankcione liste EU se stalno revidiraju, a stalna je zabrinutost da uvrštavanje određenih pojedinaca ili organizacija na spisak sankcija nije dovoljno obrazloženo. Međutim, odluka će biti doneta zajednički i vrlo je verovatno da će obim sankcionisanja sankcione liste će biti proširene“, rekao je on.
Vrhovna rada apelovala je na Evropsku uniju da ukine izdavanje viza građanima Ruske Federacije.
O ukidanju izdavanja viza još nema govora, ali je Evropska komisija zvanično dala predlog da se u potpunosti suspenduje Sporazum o pojednostavljenju viznog režima između EU i Rusije.
Osim toga, Evropska komisija je predložila da se ne priznaju ruski pasoši izdati na okupiranim teritorijama Ukrajine.
Apsolutna većina Evropljana podržava Ukrajinu i smanjuje zavisnost od ruskog gasa.
Prema istoj studiji, brz rast cijena i napeta geopolitička situacija su na vrhu liste problema koje Evropljani smatraju najvećim izazovima za EU; istovremeno, pozitivna percepcija EU dostigla je maksimum od 2009. godine.
A prema rezultatima istraživanja CBOS-a, u avgustu se odnos Poljaka prema aktuelnoj vlasti znatno pogoršao.
Premijer Poljske nazvao je nedovoljnom finansijsku pomoć Evropske unije Ukrajini.
Ukrajina i Poljska su postigle preliminarni dogovor o deblokadi saobraćaja na granici.
