Pokušaj Grčke da vrati vrhunske naučnike u zemlju poslije traume sa finansijskom krizom zaustavljen je nakon što je ambiciozni program za preokretanje trenda odliva mozgova doživio fijasko.
Grupa profesora koja se nadala da će vratiti mlade istraživače kroz mnogo reklamirani program finansiran novcem Evropske unije (EU) sada se osjeća izdano pošto su dugo čekali samo da bi saznali da program neće biti realizovan. Oni kažu i da se niko iz vlade nije potrudio da ih obavijesti da je program mrtav.
„Sve te priče o ‘prilivu mozgova’ nisu šala, to je ogorman korak unazad“, rekao je Aristides Hacis sa Univerziteta u Atini za briselski Politiko.
„Tokom finansijske krize novac je uložen u samo jednu oblast – istraživanja, jer je EU tome dala prioritet. Sada nema ničega, to je na samom dnu prioriteta“, dodao je Hacis.
Procjenjuje se da je tokom grčke finansijske krize, koja je počela 2008, iz zemlje otišlo pola miliona ljudi. Ekonomija je tada smanjena za četvrtinu a stopa nezaposlensti dostigla je 28 odsto.
Grčka je i ranije imala masovne migracije, uključujući u decenijama poslije Drugog svjetskog rata, ali tada nije emigriralo tako mnogo visoko obrazovanih i građana sa kvalifikacijama.
Inicijativu „Vraćanje mozgova“ (Brain Regain) vladajuće konzervativne Nove demokratije za preokret masovnog egzodusa naučnika i profesionalaca čini nekoliko šema, poput oslobađanja od poreza na prihod od 50 odsto tokom sedam godina.
Ukupno gledano, situacija se popravila. Prema podacima OECD, od 2021. se bilježi povećanje broja ljudi koji se vraćaju u Grčku i 2023. se prvi put od početka krize vratilo više nego što je otišlo. U periodu 2023-2024. Grčku je napustilo 69.000 građana a 98.000 se vratilo.
Međutim, problem su naučnici a njihovo nezadovoljstvo sada je izazvao projekat grčke vlade „Vjeruj tvojim zvijezdama“, program finansiranja istraživanja vrijedan 80 miliona eura podržan iz fonda EU za oporavak poslije pandemije kovida.
Istraživački timovi pozvani su da dostave predloge i izabrano je 145 od 1.241 prijavljenog. Poslije više žalbi, lista projekata koji mogu da dobiju sredstva konačno je objavljena u julu prošle godine i tada je „klupko počelo da se raspliće“.
Više od 200 onih čiji projekti nisu prošli izrazilo je bojazni u vezi procesa evaluacije a neki su se žalili i Evropskom javnom tužilaštvu.
Ministarstvo razvoja je početkom ove godine saopštilo da je iz programa već isplaćeno oko 40 miliona eura a da će ostalo biti isplaćeno do kraja programa 31. decemebra 2029.
Žalbe su se nakon toga samo pojačale i neki od izabranih su uputili formalni zahtjev ministarstvu obrazovanja tražeći detalje o tome na šta je novac potrošen kada program još nije počeo.
Uslijedio je novi problem – program „Vjeruj tvojim zvijezdama“ više neće dobijati fondove EU jer, kako su rekli u ministarstvu obrazovanja, nije moguće sprovesti ga u okviru postavljenom u Fondu za otpornost i oporavak.
Prošlog mjeseca ministarstvo finansija saopštilo je da će nastojati da obezbijedi sredstva „da se riješe zaostale finansijske obaveze“.
To saopštenje je vratilo nadu da će problem biti riješen ali Hacis kaže da je u pitanju „pravni trik“ i da ministarstvo obrazovanja nema pravnu obavezu pošto ugovori nisu potpisani nakon početnog objavljivanja prihvaćenih predloga.
„Ono što se dogodilo krši osnovni princip koji je svetinja u državama sa vladavinom prava – legitimno povjerenje građana u državu“, rekao je Hacis.
„Možda ne postoji ugovorna obaveza, jer nije potpisan ugovor, ali tu su politička, moralna, čak i pravna obaveza“, istakao je on.
Petro Buras-Valianatos sa Univerziteta u Atini rekao je za briselski portal da je najveći problem što se vlada nikada nije sastala sa naučnicima, niti im je dala razumno objašnjenje šta se desilo, tako da je novonastala situacija stvorila još veće probleme sa naučnom zajednicom.
Buras-Valianatos se vratio u Grčku 2022. iz Edinburga, gdje je 15 godina gradio karijeru, i kaže da mu nije žao zbog toga ali da uslovi za povratak nisu dobri i da se mnogi vraćaju samo iz sentimentalnih razloga.
„Ne postoji ozbiljna politika grčke države za vraćanje naučnika u zemlju“, rekao je on za Politiko.
Prema preliminarnim statistkama, potrošnja Grčke za istraživanja opada i u 2025. se spustila na 1,27 milijardi evra ili 0,51 odsto bruto domaćeg proizvoda sa 1,3 milijarde u 2024.
„Finansiranje i male plate su veliko pitanje. Treba osnovati nezavisno tijelo koje bi alociralo novac za istraživanja i držalo se međunarodnih standarda kada je riječ o evaluaciji. Mi smo mala zemlja, svi se znamo, zato veliki broj evaluatora treba da budu stranci“, rekao je Buras-Valianatos.
